| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
AKADEMIJA MIROSLAVA BATE MARČETIĆA - SEKS U SELO - AH TAJ SEOSKI KABARE!
- MR. DOKTOR - DOBRI GLUMCI, BURAN SMEH
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak,
23. jul 2010. |
|
NOVE AVANTURE,
NAŠIH “MOMAKA” NA DALEKOM SEVERU KANADE
ZOV DIVLjINE |
| |
Mnogi od vas ih znaju. Ako ih ne znate, upoznaćete ih kroz priče koje slede. Oni
su obični ljudi, sa nesvakidašnjim snovima i htenjima. Na
žalost za mnoge, ono čemu oni teže je pomalo čudno, pomalo suludo, pomalo
neuobičajeno...ali samo iz razloga što ovaj život posmatraju iz kocke...a ne iz
jedne prizme prepune nestvarnih boja, emocija i beskrajnih još uvek neotkrivenih
prostranstava. To su ljudi isti kao VI. Sa svojim regularnim poslovima,
porodicama i svakodnevnim obavezama.
 Međutim,
oni su one male iskre, koje tinjaju u duši uspeli da razbuktaju i da tom
duševnom toplinom ispune sve one atome tela koji vape za životom koji ima
smisla, za životom koji je raznolik. Oni se raduju novom danu i uživaju u
jednostavnim stvarima.
Ponosna sam što su moji prijatelji i što sam povremeno sastavni deo njihovih
avantura, što sanjamo zajedno i što nam snovi polako postaju stvarnost.
U leto 1903-e godine, Leonidas Hubbard je sa svojim prijateljem Dilonom (Dillon
Wallace) i vodičem George Elsonom krenuo iz North West reke na Labradoru, krenuo
još neistraženom rekom Naskupi prema reci George i zalivu
Ungava. Na ovom putu su ih pratile mnoge nedaće, da bi na kraju Leonidas
preminuo od gladi duboko u bespuću Labradora.
 Dve
godine kasnije, dve ekspedicije su uspešno okončale put koje je Leonidas
započeo. Jednu je vodio
Dilon(Dillon Wallace), Hubbardov
prijatelj iz prethodne ekspedicje, a drugu Hubardova udovica Mina.
O obe ekspedicije napisane su mnoge knjige, pre svega od strane samih glavnik
aktera - Dilona i Mine. Za njihovim stopama su krenuli novi istraživači i
pustolovi, čije su priče isplele bogati milje o lepotama i surovosti poslednjeg
nesitraženog dela severno američkog kontinenta.
“Naša ekipa - Rade, Hari, Peđa, Kiki i Sale - kreće na put rekom George na
zalivu Ungava, prateći delom istu maršutu posle više od 100 godina. Moderno
opremljeni najsavremenijim šatorima, raftom, elektronikom i odećom gotovo je
sigurno da nećemo umreti od gladi(?!)”, priča Sale dok pijemo domaći rtanjski
čaj.
“Prva etapa našeg puta je dugačka vožnja kolima od Toronta do mesta Sept Iles na
obali reke St. Lanjrence u trajanju od 20 sati. Sledi celodnevno putovanje vozom
koji postoji da bi prevozio bogatu rudu iz srca Labradora do prekookeanskih
brodova, završavajući se u Schefferville-u. Nakon toga se prebacujemo
iznajmljenim hidro-avionom do reke De Pas, pritoke reke George.
 Tu
počinje naša prava avantura u trajanju od tri nedelje i oko 500 kilometara. Cilj
nam je mesto Kangiljsualujjualj na obali zaliva Ungava, gde i reka George
završava svoj dugi put.
Ne očekujemo da ćemo na putu sresti putnike namernike - logistika, veslačka
vestina i napor su prepreke koje nije lako savladati na ovakvom putu.
U nekoliko navrata ćemo vam podneti izveštaj preko satelitskog telefona, i to
specijalno za list "Novine Toronto", a opširniji izveštaj za detaljnim
fotografijama (nakon našeg povratka) će vam, nadamo se, dočarati beskrajnu
lepotu i surovost ovog dela Kanade, koji će takođe biti objavljen u našim
Novinama koje su glavni medijski sponzor putovanja”, završava Sale, žureći da
obavi još hiljadu stvari pred put.
Pitaćete se svakako, šta je to u čoveku što ga ganja da ide svim tim nedokučivim
prostranstvima, u nekim poznijim godinama, kada se od vas očekuje da mirno
sedite u svojim “morgidž kućama”. Šta je to što vuče i tera da se ide Gore,
višlje u nepoznato i neistraženo. Kao što pretpostavljate, pravi lik za ovo
pitanje je naš dragi Rade.
...smeška se, duboko uzdiše...i kreće. “Na velikoj slici Svijeta na kojoj se
odvijaju naši životi, kvalitet i punoća života se mjeri, između ostalog, i
raznovrsnošću boja na onom dijelu Slike kojim hodamo.Odlazak Gore je pokušaj da
se pronađu što skladnije i ljepše boje kojima ćemo taj dio oslikati.
 Tamo,
tragajući za tim bojama, upuštamo se, u stvari, u potragu za najskrivenijim i
najskupljim djelovima sebe
Kad se stopiš sa beskrajnim, naizgled divljim, okruženjem, kad osjetiš da si dio
tog miljea, izroniće iz tebe onaj najplemenitiji i najvisočiji dio tebe i
zasijati divno i jako. Velika Slika Svijeta će se upotpuniti novim bojama,
detaljima.
I koliko god ovi detalji kojim ti obogaćuješ Sliku
bili sitni, naizgled beznačajni, oni je čine ljepšom i vrijednijom, ne samo za
tebe nego i za cijeli svijet.
Vjerujem da u svakome od nas postoji istinska potreba za uljepšavanjem Slike i
da je jedno od mjerila života, koliko smo doprinijeli da Slika bude bogatija za
još jednu liniju koju smo povukli, za još jednu boju više koju smo prosuli na
platno.
Problem današnjeg svijeta je što ljudi ne čine dovoljno na uljepšavanju Slike i
ne daju svoj doprinos koji bi trebalo da daju. Duboko u svakome od nas postoji
svijest o tom činu. I o vrijednosti toga čina, ne samo za nas same već za sve
oko nas.
Ako ne uradimo sve što možemo, definitivno ćemo raditi mnogo šta, što moramo.
Ideja trenutne organizacije ljudskog društva je zasnovana na tom principu.
 U
beskraju koji se pruža pred nama kad odemo Gore, otvara se beskraj u nama koji
svedoči o tome ko smo i šta smo. I, najvažnije, svedoči, takođe, i o tome šta
možemo da budemo. To šta možemo da budemo, taj potencijal koji je u nama je
glavni razlog za sve što radimo. Uopšte! A kad odete Gore i stopite se sa
okruženjem u kome ste, otvaraju vam se sve mogućnosti vašeg postojanja. I to
biva bez laži i prevare, čisto i ogoljeno. Predivno i nemilosrdno istinito. Vi
ste to što stvarno jeste; počinjete da se osjećate kao da živite istinski život;
vaše boje koje nanosite na Sliku su odraz onog bića u vama koje je najvažniji
dio vas. I vi počinjete da ispunjavate svoju sudbinu. Do daske!
To šta možemo da budemo počinje polako da izlazi na vidjelo dana i vi se polako
sinhronizujete sa sobom i počinjete potragu za onim djelovima sebe koji su
razbacani po vremenu i prostoru čekali ovaj momenat da se pokažu, da iskažu
svoje postojanje. I, opet, nema laži, samo čisto, predivno ljudsko biće koje
slika.
Tamo Gore, imate ogledalo u kojem ćete se vidjeti u pravom svjetlu. Hiljadu lica
koje nosite u sebi i sa kojima se nosite u sebi će provreti i pozdraviti vas -
ako to želite. To ogledalo ne laže i nema potrebu da vas uljepšava... Ono će vam
pružiti priliku da sretnete onog mnogostrukog sebe koji je stalno u pokretu
tražeći ono pravo lice među stotinama koje čuvate u sebi. U tom sretanju,
imaćete priliku da prepoznate ono jedno, pravo i da ga beskrajno zavolite i da
počnete da ga čuvate, pazite, mazite.
Kad vam se to desi, počećete i da slikate. Velika slika Svijeta biće bogatija za
nove linije i nove boje. Sa svakom novom linijom, prepoznavaćete sebe, onog
najboljeg sebe, i vaš doprinos Slici biće dublji i značajniji.
Vjerovatno je to mnogo važan dio smisla življenja: uspinjati se, težiti ka onome
Gore, tražeći najbolji, najvisočiji dio sebe i prepoznavši ga, slikati, slikati.
Tragovi naših napora ostaju na velikoj Slici Svijeta - zauvijek! Oni su tu za
svakoga. Prepoznaće ih lako oni koji svjesno dodaju svoje boje i crtaju nove
linije na Velikoj Slici a biće velika pomoć onima koji su na putu da nađu sebe
tamo Gore jer:
What we are told as
children is that people,
when they walk on the land,
leave their breath wherever they go.
So whenever we walk,
that particular spot on the Earth
never forgets us.
When we go back
to these places nje know
that the people who lived there
are in some way still there,
and that we can partake
of their breath and
of their spirit.
Idemo rijekom Džordž, sjever Kvebeka, Labrador, Ungava. Srešćemo dvije grupe
ljudi: Indijance na sredini puta, tamo gdje se završava tajga i počinje tundra i
Eskime na kraju puta, tamo gdje se rijeka uliva u Atlantik. Na njihovim
prekrasnim ljudskim licima ćemo se ogledati i u tim ogledalima tražiti sebe...
Ako budete pratili naše putovanje (www.gusev.ca), zamislite boje kojima ćemo
oslikavati Veliku Sliku, linije koje ćemo vući, svako na svoj način i u svom
dijelu Slike kao i u onom zajedničkom; zamislite beskrajnu radost i ljubav sa
kojom ćemo to da radimo. A cijelo okruženje će nas voljeti i podržavati u našem
stvaralačkom činu.
Uživajte! Slikajte!”
Dok pričamo, ostali deo ekipe užurbano pakuje preostali deo stvari... posmatram
ih sa divljenjem. Svako je u nekom svom filmu. Izraz na njihovim licima,
reflektuje ceo spektar osećanja, osećanja davno zaboravljenih i retkih. Ceo
prostor ispunjen je tananim vibracijama iskrene SREĆE, svojstvena samo deci...
jer oni su uspeli da zadrže ono iskonsko i čisto u sebi...ono što gubimo
odrastanjem...oni su u stvari Velika deca. Srećan vam put i vidimo se uskoro!
Ivana Đorđević
 SALE
- Aleksandar Gusev
Organizacioni vođa ekipe, instruktor veslanja na divljim
vodama, predsednik Wilderness Canoe asocijacije Kanade.
Specijalista u nemogućoj logistici. Kada ga vidite zamišljenog, znajte da je
nova avntura na pomolu.
Njegov duh ne miruje. Sva prostranstva
ovog sveta dostupna su kada Sale reši da ih osvoji.
"Ja sam lepak koji nas drži zajedno, crv koji stalno buši nove rupe ne bi li se
sa druge strane ukazala Kina". |
RADE - Radmilo Aničić
Duhovni vođa grupe. Nadimak Genije, nosi sa punim
pravom i potpunom odgovornošću. Rođen je u zimu jedne davne godine u Bjelom
Polju. Dugo studirao nekoliko fakulteta u Beogradu, uspešno završivši elektro
tehniku. Radio u najboljoj firmi na svetu KST-u. Odrastao na barama, sanjajući
neke daleke svetove.
“Preplivao” okean sa familijom 1993 u potrazi za “Gornjim” krajem. Kada je
shvatio da Toronto nije Gornji kraj, počeo je da ga traži po severu Kanade.
Večiti sanjar, sa srcem u kome ima mesta za svakoga i beskrajnim razumevanjem za
sve što ga okružuje. |
 PEĐA
- Predrag Stojković
Rođen u Vucitrnu (Kosovo). Završio elektro-tehnički fakultet u Beogradu. Vlasnik
je kompanija, koja se bavi dizajnom i inžinjeringom za visoko naponska
postrojenja. Za vreme studija skijao (Kopaonik, Popova Šapka, Slovenija,
Austrija, Francuska) i peo se na Alpe (Mont Blan, Grand Paradiso, Grossglohner,
Bar DesEcreen, Triglav…).
Zahvaljujući poslu obišao pola sveta. Kanada nije ugasila njegov
istraživačko-nestašni duh. Sa Avantura ekipom veslao rekom Hud (2006) i rekom
Nahani (2008). Kada god ugrabi slobodan trenutak on peca, vesla, druži se, vozi
motor... Neiscrpne energije, uvek je spreman za nove avanture. |
HARI - Konstantin Hadžiristić
 Rođen
i živeo u Bosni, školovao se u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj (doškolovan u Kanadi).
Slobodnog duha, zadojen ljubavlju prema planini još iz starih planinarskih dana.
Krstario po šumama i gorama naše zemlje ponosne, popeo se na neke od velikih
evropskih vrhova i našao novu ljubav na reci, u tišini kanua i prostranstvu
Kanade. Poslednji penjački uspeh - Mouna Loa na Havajima (sa ćerkom). A
poslednji ali ne i zadnji kanuistički uspeh - spuštanje rekom Nahani. Čovek, za
koga reč KRAJ ne postoji, jer ga to sputova na mapi života koju je zacrtao...a
koja naravno nema kraja. |
KIKI - Milijan Lukić
 Stigao
iz Lazarevca u Kanadu pre skoro dvadeset godina. Od samog početka tinjala je
želja da je istražuje…i to veoma često baš kanuom.
Društvo se polako okupljalo, opet nekako oko kanua… da deli utiske, priče iz
prvog života i anegdote iz ribolova. Ovog leta počeo je da zatvara krug,
boravkom na Tari. Kada nije negde u prirodi, projektuje čelične konstrukcije …
to mu pomaže da zatvori onaj drugi krug… koji je realnost svakodnevnog života...
međutim, njegovi krugovi su neobični... preplićući se madžioničarskom veštinom,
dajući mu mogućnost da ide uvek nekim novim putanjama. |
|
|
Oglasavanje Marketing
|
