Članovi Srpsko - kanadskog udruženja pisaca "Desanka Maksimović", priredili
su nam u petak 18. februara 2011 divno književno veče u knjižari Srbika, gde
je održana promocija knjige "Priče iz daljine" Stojanke Radenović Petković.
O knjizi su govorile pesnikinje Katarina Kostić i Sanja Krstonošić. Tekstove
iz knjige čitala je poetesa Snežana Petrić.
 Mnogi
ljubitelji poezije upoznait su sa njenim stilom pisanja u lirici, težnjama i
osećanjima kao i umešnost da oslika večitu pesničku težnju ka isitini i
lepoti. Upoznali smo je preko brojnih pesničkih knjiga u kojima je ona na
neki svoj specifičan način govorila o rasejanju, otađbini, duševnim
previranjima, raspolućenosti duše prinuđene da fizički boravi u dva sveta,
sudbinama ljudi, jeziku.
Život je prostor i vreme u kojima je ljudsko bitisanje prolazno, a u toj
prolaznosti opterećeni suprotnostima, sudbinama i individualnoj borbi za što
duži i upečatljiviji boravak na ovom svetu. Pesnikinja je, a sada i prozni
pisac, svedok vremena i brojnih sudbina. Najnovija knjiga, "Priče iz daljine"
mogla je nastati samo u dužem vremenskom razdoblju na osnovu dnevničkih
beležaka o sudbinama poznanika, prijatelja, namernika, i posredno prenesenih
informacija.
Kako reče pesnikinja Sanja Krstonošić, predstavljajući ove priče, "Autorka
je htela da nam što vernije prenese način življenja ljudi. Mi vidimo mnoge
ličnosti koje su već oformljene i njihove sudare sa svetom u kojem se ruše
njihovi ideali, menjaju njihovi karakteri, koji su primorani da preispituju
svoje vrednosti i moralne aspekte krize između starog i novog. Ali ove priče
ne govore samo o dva sveta, sveta u kome smo "mi ovde i tamo" i drugog u
kome su samo "oni tamo". Ove priče govore pre svega o ljudima i sudbinama
onih koji su se odlučili za tamo, ili silom prilika našli u tom drugom svetu.
Ako neku od priča i sudbina i nismo lično doživeli, čuli smo je od
prijatelja ili od naših u prodavnici, komšiluku ili crkvi, i na taj način je
proživeli. Knjiga govori o adaptaciji, sposobnosti da prihvatimo ili
neprihvatimo kulturu, zakone i običaje drugog sveta. Teško je prihvatiti
realnost drugačiju od one u kojoj smo se kao ličnosti izgradili."
Poetesa Katarina Kostić, "reče za priče da su satkane od najtipičnijih
životnih situacija sa kojima se svi suočavamo. Junaci priča su mahom
emigranti, ljudi koji su napustili svoju rodnu zemlju u potrazi za boljim
životom tamo negde, u sanjanim daljinama. Njihove sudbine su nekako poznate,
bliske, ne samo nama koji delimo njihovu sudbinu, već i našima koji su se na
kućnom pragu sa nama oprastali uz suze i zagrljaje. Naravno, taj novi svet
koji tek treba upoznati, pruža i dosta iznenađenja, novih saznanja, na koje
se postepeno navikavamo. Iza svake priče čitalac oseti potrebu da zastane,
da prorazmisli ili i sam prokomentariše opominjuće društvene devijacije,
socijalne probleme, lažni standard, lažni moral, hipokriziju, opasnost od
raznih, na izgled, privlačnih stvari."
Tomislav Milošević, književnik iz Beograda, u svojoj recenziji je napisao, "da
je najveći uspeh pisca, da oslika čitaocu temetiku jednostavno a potpuno, sa
obaveznom porukom. I to mogu uglavnom izgrađeni, sazreli pisci, u kakve
spada i Stojanka Radenović - Petković. Priče su postigle svoj cilj, to treba,
a nadam se da hoće potvrditi i čitaoci".
19 priča u knjizi "Price iz daljine" obrađuju u priličnoj meri teme kojima
je pesnikinja zaokupljena i u svom poetskom delu i može se reći da sadrže
iste odlike, slojevitost u značenju, obrt u raspoloženju i u razrešenju
zapleta, poučni i etički aspekt.
Nakon čitanja knjige, priča iz našega života na ovim prostorima, shvatimo da
smo se malo nasmejali, da smo brinuli, putovali, proživlja-vali i ponešto
naučili. Pesnikinja je baš to i htela, da nam predoči suštinu poezije u
nepoetskom, sna u realnom, večnosti u prolaznom.
Stojanka Radenović Petković pisac intelektualne provinijencije već dugo
godina živi u Torontu, ali je u svakidašnjoj vezi sa zavičajem u
humanitarnim i svekolikim drugim akcijama. Uporno i autentično preko svojih
knjiga produžuje svoje aktivnosti na kulturnoj saradnji srpske dijaspore iz
Kanade sa maticom Srbijom.
Slobodan Rundo |
