Godišnji koncert SKUD Oplenca se održao u 'Living ArtsCentre Mississauga',
dvorani prepunoj publike kojoj se sa lica lako moglo čitati razdragano
uzbuđenje. Da sam u školi imao predmet srpski duh i kultura, ovo bi bila dva
nezaboravna časa. Muzika i ritmovi krajeva gde žive Srbi, bogatstvo i
raznolikost narodnih nošnji, sve je to činilo praznik za oči i dušu.
Program
su započeli dečji ansambli i odmah je bilo jasno da će ova predstava biti
'više od igre'. Razneženi, gledali smo srpski duh u novom pokoljenju. U
prvom delu programa slatka deca su igrala, pevala i glumila, uz pomoć
Dragane Živić Ilić, Ljilje Čulum, Desanke Đonin, Janeza Govednika i Vojina
Vasovića. Nastup rekreativne grupe mladog srca i puno životnog iskustva,
poveo nas je u zapadnu Srbiju, pa na čarlamu u Užice.
Nedavno sam čuo kako ljudi opisuju vetar uragan kao tutnjavu voza. Sila
igre, muzike i osećanja koja su ispunila sve prisutne, ponese nas na
vrtoglavo putovanje iz okoline Beograda, preko Vladičinog Hana, Crne Gore,
Romanije, Posavine, pa južnom prugom do Vranja, istočne Srbije, vranjskog
Pomoravlja, vlaških i maleševskih krajeva, sve do nekih tamo čergi u
vojvođanskim ravnicama.
Preplitala su se lepa kola i muzika Nemanje Pjanića i orkestra i pesma puna
majčinskih glasova pod rukom Janeza Govednika.
Publiku
su zanosile spektakularne igre na bubnju i ora gde momci razbacuju mušku
snagu igrajući jedni drugima na ramenima u dva neraskidiva kruga. Potom
devojačka kola, stihovi o devojci smernog pogleda i blistave lepote.
Nežnu scenu kada joj momak dariva crvenu jabuku, prate svatovske povorke sa
barjaktarom. O barjaktaru, važnom liku ove priče, biće još reči u ovom
prikazu.
Lično me je najviše impresioniralo nadigravanje delija - dve kavgadžije,
megdandžije, dva pobratima, soliste Nikola Kopač i Velimir Roglić. Nepravda
je pomenuti poimenice samo dvojicu od desetine izuzetnih solista: Desanka
Đonin, Tanja Vrbica, Jovana Stojanović, Dino Lakić, Aleksandra Trivan, Boris
Radulović, Anica Britašević, Mirko Tubić, Nemanja Pjanić, Aleksandar Jović,
Aleksandar Todorović, Bojan Radulović, Dino Lakić, Olivera Ivanišević, Milan
Marinković, Katarina Kovač, Ivan Stanišić, Dušan Varaklić, Milica Kojić.
Svi igrači kao da su imali nepresušnu energiju, taman pomisliš umorili se, a
oni još brže zaigraju… lete opanci na sve strane. Neki srpski perpetum
mobile, rešenje za energetsku krizu. Ovde opet treba pomenuti neumornog
Vladimira Spasojevića, barjaktara, bubnjara, umetničkog direktora,
koregrafa, 'baštovana srpske kulture' u klimatskoj zoni 5.
Njegovo majstorstvo se ogleda i u savršenom programu koji je nam je priredio
uz pomoć koreografa Gorana Mitrovića, Branka Markovića, Srboljuba Ninkovića
i Dobrivoja Putnika.
Žarko Klasnja |