| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Marta Trklja
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 22. jul 2011. |
|
PROMOCIJA ROMANA MARTE
PRAVICE - TRKLjA
Roman posvećen Hercegovačkoj ženi |
| |
U prelepom ambijentu biblioteke našeg manastira Sv. Preobraženja Gospodnjeg
u Miltonu, u organizaciji Kanadsko-Srpskog dobročinstva "Jovan Dučić"
održana je promocija romana "Ranjena golubica u časti i sramoti" ("Wounded
Dove in Honor and Disgrace"). Roman je napisan i štampan na engleskom
jeziku, ali se nadamo da će uskoro da se pojavi i na srpskom jeziku.
 U
prepunoj manastirskoj biblioteci, okupili su se ljubitelji poezije i proze,
članovi i poštovaoci Srpskog Dobročinstva i svi oni koji su želeli da
provedu prijatno i ugodno popodne u društvu prijatelja.
O knjizi su govorili, Dr. Rade Baturan, koji se osvrnuo na istorijsko vreme
o kojem roman govori, prva polovina 16-og veka, gospođa Milica Pavlica sa
McMaster Univerziteta, kao član kluba ljubitelja knjige govorila je sa
aspekta čitalaca, gospođa Darinka Opačić, citirala je komentare Amazona i
komentare čitalaca sa interneta.
U muzičkom delu programa publiku je oduševila mlada umetnica na klaviru
Jelena Rogan. O doprinosu razvoja srpskog dobročinstva g. Marte Pravić
Trklja govorio je predsednik društva Jakov Vico, a program uredio i vodio
Ljubiša Vlatković.
Radnja ovog romana se dešava u 16-stom veku. U selu između Trebinja i
Dubrovnika koje se zove Grujičin Most, u istočnoj Hercegovini i govori o
životu i patnji srpskih žena pod turskom vladavinom. Spisateljica u ovom
romanu opisuje život običnog čoveka, život raje pod turskom vlašću, a
posebno žena. Izdvaja se lik Angeline, ona je ta "Ranjena Golubica", žena sa
velikom snagom da podnese muke, da istraje. I da voli.
Nebrojene nesreće nagone je da preduzme drastične mere kako bi spasila svoga
muža iz ledene turske tamnice, a da, u isto vreme, sačuva čast svoje
familije. Ova priča dirljivo opisuje siromaštvo stanovništva, turski zulum i
konstantan strah zbog napada od strane trgovaca robljem koji su upadali iz
Dubrovnika, od kojih je njena familija i narod Hercegovine svakodnevno
strepio.
Kako nam reče spisateljica, "od ranog detinjstva sam se oduševljavala
pričama i događajima iz davnina... što su te priče zalazile dalje u
prošlost, sve su me više privlačile. Te priče, zajedno sa narodnom poezijom
koju su mi moj otac i deda recitovali, jer nisu imali gusle, duboko su
uticale na moj najraniji intelektualni razvoj i osećaj prema našem narodu u
njegovim vekovnim mukama. Sve što su moj deda i otac pričali ja sam tako
duboko proživljavala da ni jednu njihovu priču nisam zaboravila.
Još i tada, kao dete, duboko sam doživljavala rane svoga naroda i pokušavala
da razumem sve ono o čemu se pričalo. A kako sam rasla i počela strasno da
čitam, posebno o vekovnim patnjama žena koje su se stoički borile za
opstanak, shvatila sam da od početka naše istorije, od kada smo dobili veru
i naciju, kroz sve vekove, kroz sve ratove, srpska majka nosi veliko breme
na svojim nejakim plećima. Ona je rađala, odgajala, u boj otpremala i sinove
svoje sahranjivala. Ipak, uvek je uspevala da istraje pod tim teškim
bremenom. Ona nikada nije izgubila nadu u bolju budućnost, niti je
neprijateljima ikada dozvolila da u njoj ubiju onaj srpski duh, jer je
čvrsto verovala da nam, kao narodu, mogu oteti sve ali nam ništa ne mogu
uzeti ako im ne dozvolimo da ubiju ono što je ljudsko, ono što je duhovno u
nama."
U razgovoru koji smo vodili, pomenula je da svakodnevno razmišlja o njenoj
Hercegovini i da je vidi kroz pogled svoje mladosti. Vidi njeno nebo plavo i
gore zelene, šume kroz koje vire oštre stene, brda i njene gorostasne
plemenite ljude. Vidi divnu vijugavu Trebišnjicu iznad grada, koja klizi
kroz Trebinje. Vidi sunce na zalasku kako lebdi iznad Bjelašnice.
Hercegovina je za nju najlepše mesto na svetu.
Književnica Marta Pravica-Trklja je na Jork Univerzitetu diplomirala
englesku literaturu i klasične nauke. Na tom univerzitetu deset godina je
radila kao savetnik za profesionalnu orijentaciju, a vanredno je upisala i
sa uspjehom završila i magistarske studije. Takođe predavala je poslovni
engleski na Sheridan Colleg-u. Njena magistarska teza je o srpskim narodnim
pesmama sa naslovom "Serbian Oral Poetry 14th - 20th Century: Paradigms of
Honor" - "Paradigma časti u srpskim narodnim pesmama između 14-stog i 20-tog
veka". Obrazlažući tezu, Marta je pokazala kako u svakom slučaju narodni
pevač upoređuje tri sistema časti: patrijahalni, patriotski i religiozni,
kako ih stavlja u konflikt, i kako, konačno traži načine za rezoluciju među
njima.
Ove teze su dokazale da koncepti časti, napetost između njih i način na koji
se rezolucija izražava kroz narodnu tradiciju ostaju konstantne... Ovom
prilikom treba istaći da se njen roman nalazi na listi Amazon.com, koji je i
organizovao takmičenje za najbolju knjigu godine. 5000 knjiga, u trećoj
rundi, Martina knjiga plasirala se na 250-tom mestu.
Naša spisateljica je do sada napisala tri romana "Deina", a drugi "Melina",
koji još nisu objavljeni, ali su završeni. Oni će biti objavljeni u januaru
2012-ste godine. Na kraju treba reći da je životni put gospođe Marte bio i
trnovit i težak, ali je ona verovala u sebe i ostvarila svoje ciljeve. Ona
je jedan od osnivača Srpskog Dobročinstva i njegov najcenjeniji član.
Slobodan Rundo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
