Predstave Beogradskog Dramskog Pozorišta postale su ovdašnjoj publici već
prepoznatljive po svom modernom karakteru i suptilnom teatru apsurda.
 Predstava
jednostavnog zapleta je priča o dva mlada bračna para koji pod teretom
"nepodnošljive lakoće življenja" sve se manje vole a sve više nerviraju
jedno drugo. Pošto su muževi ostali bez posla, sada uz "pomoć" svojih
supruga traže posao, i navodnu materijalnu sreću, a jedini je problem što ga
traže jedni od drugih, to jest od onih koji ga ni sami nemaju.
Radnja i međuljudski odnosi uprošćeni su pa postaju univerzalna priča koja
može da se dogođa u Beogradu ili u Torontu.
Ovaj stepen prepoznavanja svoje svakodnevice, prikazane na jedan plemenitiji
način, je u direktnoj vezi sa uspehom ove predstave kod publike.
Tim pre što su već brojna gostovanja, (pozorišne predstave), u organizaciji
Zorana Moro i Nikole Čurčina, učinila da nam predstave sve manje budu
socijalni događaj a sve više istinska kulturna potreba.
Talentovani reditelj Milica Kralj, koja se ovoga puta okušala i kao dramski
pisac, precizno sprovodeći sve zakonitosti žanra a u isto vreme i na topao
način ostvarila je predstavu koja se bavi "ozbiljnom" temama, o ljudima
izgubljenim u današnjem vremenu, strah za egzistenciju, robovanje navikama,
otrovanost medijima. I kada se jednom tok predstave uspostavi, tenzija i
inters publike se ne gubi do kraja.
Četvoro sjajnih glumaca, Milica Zarić, Ivan Zarić, Borka Tomović i naročito,
Marko Živić, su očigledno uživali u svojim precizno stilizovanim ulogama,
glumeći prirodno, kao iz sebi poznate životne priče.
Uspehu predstave je takođe doprinela minimalistična scenografija u kojoj
dominiraju velike "lego kockica" koje akteri slažu, pa rasturaju, ponekad
pažljivo, a ponekad mahinalno, menjajući pozorišnu scenu.
Ova veoma interesantna i zaista uspešna alegorija "slaganja životnih
kockica", majstorski je upotpunjena i multimedijski, naizmeničnim
projekcijama TV reklama i stvarnih događaja ispred zaključanih ulaznih
vrata. Surogat života postaje život, pun alarma za kola, za požar, za
buđenje, za plaćanje računa...
Ovo je, može se reći na kraju, svakako još jedna od predstava koja pripada
svima nama prisutnima i otvara apetit za sledeće gostovanje Beogradskog
Dramskog Pozorišta.
Žarko Klasnjak
|
