| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Predrag Dragić Kijuk
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 24. februar 2012. |
|
ZA PREDRAGA DRAGIĆA KIJUKA
MOLITVA, SUZA I SLOVO |
| |
Ovim rečima započeo je besedu Njegovo Preosveštenstvo, Episkop Eparhije
kanadske, vladika Georgije, posle odsluženog parastosa Predragu Dragiću
Kijuku, u crkvi Sveti Sava na Riveru, u petak, 3. februara o.g.
V est
o iznenadnoj smrti cenjenog pravoslavnog mislioca, književnika i esejiste
munjevitom brzinom je razvejana širom sveta, preko sajta književne tribine
UKS. Iako nas je pogodila kao grom iz vedra neba, postarali smo se da mu
odamo dužnu počast davanjem pomena istoga dana kada je odsluženo opelo i
obavljena sahrana u Beogradu.
Parastos je služio Vladika Georgije, uz sasluženje prote Vasilija Tomića,
prote Milutina Veljka i o. Miloša Purića.
Prenosimo besedu Vladike Georgija, u kojoj je probranim rečima, navodeći
najpre najbitnije biografske podatke, odslikao portret Predraga Dragića
Kijuka kao svestranog stvaraoca i kao čoveka tople duše. „Predrag Dragić
Kijuk je rođen 1945. preminuo 29. januara 2012. godine. Književnik, autor
brojnih studija i eseja, priređivač i autor preko dvadeset knjiga. Sačinio
je obimnu i detaljnu antologiju Srednjevekovne i renesansne srpske poezije
od 1200 do 1700 godine. Inspirisan ovom knjigom, najpoznatiji savremeni
britanski kompozitor klasične muzike, Džon Tavner, komponovao je delo
Poslanica ljubavi.
Najznačajnije Kijukovo delo je kao priređivača i glavnog urednika obimne
građe u dvotomnom izdanju pod naslovom Catena Mundi ili Vaseljenske verige,
koja predstavlja istinsku duhovnu enciklopediju precivilizacijskog ,
prvocivilizacijskog, preistorijskog i posebno hristijanskog srpstva. Da je
samo to uradio bio bi to neizreciv doprinos srpskoj kulturi.
Internacionalni biografski centar St. Tomas Place iz Engleske proglasio ga
je jednim od 100 najznačajnijih slobodnih mislilaca u svetu.
Dugo godina obavljao je dužnost glavnog i odgovornog urednika „Književnih
novina“. Ostaće zabeleženo da svo vreme dok je on bio urednik, svaki broj
Književnih novina imao je na naslovnoj strani temu Kosova. Sa njegovim
odlaskom ova tema je skinuta sa liste prioriteta Književnih novina.
Svojim prilozima časopisu Ljudi govore dao je i viši duhovni nivo i
ozbiljnost celokupnom listu, a svakako da je njegov lektorski i uređivački
rad ogromno doprineo da delo našeg Mira Miketića Kroz pakao i natrag dobije
na svom formalnom iskazu i autorskoj zrelosti.
Kao osoba Predrag Dragić, naš Kijuk. je bio veoma topao čovek, blage i
tolerantne prirode, skromne pojave i naročito je dominirao kao čovek koji je
umeo da potre svaku svoju gordost i pored ogromnog znanja koje je posedovao
i duboke misaonosti koju je umeo da dosegne svojom pronicljivošću. Kijukovom
smrću, srpski intelekt i srpstvo ukupno, izgubilo je izuzetan misaoni
dragulj, ali nebeska Srbija je bogatija za jednu zvezdu na kojoj mladost
srpstva treba i ima čemu da stremi.
Vječnaja pamjat.“
Posle obavljenog pomena i održane besede Vladike Georgija, prešli smo u
gornju crkvenu salu, gde smo se poslužili žitom i pogačom, a zatim je
održana mala komemorativna akademija, u organizaciji SKUP „Desanka
Maksimović“ i književnog časopisa i kluba „Ljudi govore“. Svoja sećanja na
preminulog prijatelja i saradnika kazivali su srpski književnici iz Toronta:
Katarina Kostić, dr Radomir Baturan i Miro Miketić.
U svojim sećanjima na davnašnjeg prijatelja i saradnika Katarina Kostić je,
između ostalog, citirala deo Kijukovog govora na promociji lista „Zbilja“, u
Vršcu 2006. godine:
...„Nemoguće je uništiti jedan narod koji predstavlja fenomen u istoriji
drevnih naroda, nemoguće je poništiti srpski narod koji je fenomen i u
svojoj dijaspori. Telo srpskog naroda je na južnoslovenskom Balkanu ali
njegova duša, njegovo srce kuca u njegovoj metafizičkoj dijaspori, u blizini
matice. To srce je Hilandar i ono doista kuca više od osam vekova. To je
razlog koji daje uverenje da se Srbi kao narod ne mogu izbrisati iz
istorije. Ali je neophodno da svi mi, a ne političari – jer političare treba
uvažavati kada to zaslužuju, ali ih ne treba obožavati – da mi, narod, treba
da se vratimo sebi i da prestanemo da budemo germanofili, frankofili,
anglofili, krkofili, rusofili – da treba, najzad, da postanemo SRBOFILI...
Na takvog Peđu Kijuka mislim kad ne mogu da ga smestim u svoja sećanja, jer
nam je potrebna njegova živa reč čiji eho ođekuje u eteru. Neugasiva,
neumorna, stimulativna, ohrabrujuća reč; pri tom, promišljena , znanjem
natopljena, verodostojna reč i naravno, prevashodno srpska, za Srbe i zbog
Srba. Sa takvim Predragom Dragićem Kijukom ne mogu se oprostiti, ne mogu ga
smestiti u sećanje, i dok to pokušavam, njegove reči ođekuju u narodu.“
Neka počiva u miru, u večnosti!
Miro Miketić je 2009 i 2010 godinu proveo u stalnoj vezi sa Predragom
Dragićem Kijukom kome je poverio na lekturu i uređivanje svoju trotomnu
hroniku „Od pakla i natrag“. U svojim sećanjima osvrnuo se i na promocije
trilogije u raznim gradovima Srbije, što mu je omogućilo da se i sam uveri
koliko je Kijuk voljen i cenjen među studentima i profesorima u Srbiji:
„Sjećam se živo priprema za promociju trilogije u Nišu i razgovora sa dr
Milanom Petrovićem, profesorom pravnog fakulteta u tom gradu. U telefonskom
razgovoru, on saopštava Predragu Kijuku da je pročitao trilogiju „Kroz pakao
i natrag“ . Kaže da je knjiga od velikog značaja, jer iznosi istinu o kojoj
se nije znalo. „Spreman sam da organizujem promociju u Nišu, ali samo pod
jednim uslovom: da i ti, Predraže, govoriš o knjizi, jer naši studenti te
očekuju već duže vremena, da govoriš o temama iz oblasti prava i filozofije,
a ova knjiga je baš takva. Ako dolaziš pod tim uslovima, organizovaćemo
promociju...“ Predrag je prihvatio taj uslov. Preko 200 studenata pravnog i
filozofskog fakulteta prisustvovali su promociji knjige. Slično je bilo u
Čačku i u Beogradu. Promocije moje knjige su mi omogućile da saznam koliko
se ceni znanje i reč Predraga Dragića Kijuka, koliko je on veliko ime . Za
mene je to ime stožer ljudskosti, znanja, razumijevanja, vrijednosti.
Odlaskom Kijuka iz života, srpska kultura. književnost, filozofija , ostale
su bez jednog svog neumornog radnika na njivi kulture, prosvijećenosti i
borca za prava slobodne riječi.
Neka je srećan i blagosloven put njegove duše u rajsko naselje Nebeske
Srbije, a njegovim zemnim ostacima neka je laka gruda Božje i Srpske zemlje
pod kojom će počivati!
Svoj oproštaj od kolege i najvažnijeg saradnika na uređivanju časopisa
"Ljudi govore", dr Radomir Baturan započeo je rečima:
"Ako se za nekoga može reći da ga je ubila briga za svoj narod, onda se, sa
velikom sigurnošću, to može reći za Predraga R. Dragića Kijuka. Ceo dan
decembra 21. i noć između 21. i 22. proveli smo u razgovorima o Srbiji i
srpskom narodu, njegovoj neveseloj stvarnosti, prošlosti i budućnosti i
misiji časopisa "Ljudi govore" koji smo zajedno uređivali. Nisam sreo čoveka
koji, sa toliko smirenosti, znanja i bola, govori o svom narodu. Duboko je
patio i proročki govorio o Kosovu, rasrbljavanju Srba i Srbije i primanju
neprijatelja za prijatelje na koje se oslonila aktuelna Srbija. Bio je "krv
junačka, duša devojačka" kako kaže srpska narodna mudrost....
Ništa ne biva slučajno pod kapom nebeskom. Naš Veliki Drug, Peđa Kijuk, bio
je, jeste i ostaće veliki u dušama i svesti nas koji ćemo uskoro krenuti za
njim, a još veći u naraštajima onih koji dolaze. Jeste i biće onoliko veliki
koliko je veliko njegovo delo i koliko su bili i jesu veliki 30 hiljada
vršnjaka gimnazijalaca Rastka Petrovića koji su ostali u smetovima Srpske
Golgote pa im je besmrtni Rastko ispevao veličanstvenu pesmu "Veliki Drug".
Nadahnuti tom poemom i Rastkovom čudesnom prozom "Ljudi govore", saglasili
smo se sa Peđom da časopisu za srpsku književnost i kulturu, koji smo pre
četiri godine pokrenuli u Torontu, damo ime "Ljudi govore". A samo 40 dana
pre njegove smrti saglasismo se u njegovoj kući u Beogradu da uvedemo i novu
rubriku "Srpska Golgota". Bog nije dao da je zajedno i realizujemo. Zebem
kako ćemo održati i tu rubriku i časopis bez Kijuka. A bio je urednik kakvog
više nikada nećemo zadobiti u redakciji "Ljudi": savetnik, posrednik do
autora i njihovih rukopisa u matici i rasejanju, živa enciklopedija znanja,
poverenik i kurir do autora i pretplatnika u Srbiji, Srpskoj i Crnoj. Rečju,
bio je mozak časopisa "Ljudi govore". I to sve "u svom ruhu i o svom kruhu".
Svaki njegov rukopis koji smo objavili preuzeli su drugi časopisi i sajtovi
na internetu..."
Neka mu je večna slava i hvala.
Toronto je jedan od najvećih centara srpskih pisaca u rasejanju, pa se
podrazumeva da ćemo uskoro posvetiti komemorativno književno veče velikom
književniku i filozovu Predragu Dragiću Kijuku.
Katarina Kostić |
|
Oglasavanje Marketing
|
