| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
KONCERT PUTEM za JUUG
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 2. novembar 2012. |
|
AKADEMIJA SRPSKE NARODNE
IGRE MIROSLAV BATA MARCETIć
PUTUJU, IGRAJU, PEVAJU I ŠIRE "KOLO PRIJATELjSTVA” |
| |
Pre par dana svratila sam u jednu našu prodavnicu i već na
ulazu pažnju
su mi
privukle dve devojčice. Ćaskale su tako živo, brzo i glasno,
da prosto niko u blizini nije mogao da odoli a da ne "ukrade" malo njihovog
razgovora.
 Pogotovu
što su, što je veoma neobično za tinejdžere koji žive u Torontu, razgovarale
tečno, na našem jeziku. U prvom momentu sam pomislila da prepričavaju svoje
doživljaje sa provedenog odmora, međutim, kako su pominjale Milicu, Mladena,
Veru i Anđeliju iz Užica, pa Katarinu i Mariju iz Igala, Maju i druge iz
Pančeva, Anu i Ninu iz Trebinja, Dragana i još neka imena iz Novog Sada,
upitala sam ih da li su to obilazila ova mesta ili su se preko fejsbuka
upoznale sa svim tim devojčicama i dečacima.
Odgovor je jednoglasno stizao još većom brzinom: "Ne, ne, mi smo bile na
turneji ovog leta po Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, pa smo se tamo
lično upoznale i sprijateljile sa svima njima i sada smo u stalnom kontaktu
sa njima preko fejsbuka. Znate, mi igramo u Akademiji i ovog leta smo obišli
puno, puno divnih mesta i stekli puno prijatelja."
 Istog
trenutka sam shvatila da će to biti divna priča koju ću podeliti sa
čitaocima. Zamolila sam majku jedne od njih, koja je u međuvremenu završila
kupovinu i prišla nam, da malo porazgovaram sa devojčicama i njihove utiske
sa ove turneje prenesem na papir. I tako je ova priča krenula...
Kažu da su im najlepše utiske ostavili prijemi, nastupi i lepote svih
gradova i mesta koje su obišle, a naročito prijateljstva koja su stekle i
koje će negovati. Nikada se do ovog leta nisu vozile u voziću "Ćiri ", niti
su bile na poznatom mostu iz romana "Na Drini ćuprija". Jedna od njih je već
pročitala knjigu, ali sada je, kako je rekla, uobličila roman u potpunosti.
Kupanje, igranje odbojke i šetnja pored mora je ostavilo posebne uspomene na
Igalo i Herceg Novi, nastup na dečijem festivalu i poznata "komplet" lepinja
na Užice, "Baron" torta na Pančevo, a pogled na Trebinje sa manastira
Gračanica na brdu iznad Trebinja, rekle su da ima lepotu koju nigde pre nisu
videle. Nisu još čitale Dučića, ali posle Trebinja, rekle su, hoće.
Postavila sam im ono uobičajeno pitanje da li bi volele ponovo da obiđu sva
ta i druga mesta, očekujući da će mi dati uobičajen pozitivan odgovor.
Međutim, njihov odgovor me je ipak iznenadio. Rekle su da bi volele, ali
jedino ako to opet bude bilo na nekoj od turneja Akademije na koju će ih
opet voditi čika Bata i teta Rodika.
Odgovor ovih dveju devojčica naveo me je da pozovem čika Batu i teta Rodiku
i čujem i njihove utiske. "Čika Bata", kojeg svi tako u Akademiji zovu, pa
čak i bake igrača, je Miroslav Bata Marčetić, direktor i koreograf Akademije
srpske narodne igre.
 Zamolila
sam ga da mi malo više kaže o njihovoj turneji. "Dvonedeljna turneja našeg
trećeg, a u ovoj sezoni drugog ansambla, u drugoj polovini avgusta meseca po
Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj bila je jednom rečju fantastična",
rekao mi je skoro u istom dahu kao i devojčice. "Na turneju smo poveli
35-oro dece i nekoliko roditelja. Turneju smo počeli prijemom u Kancelariji
za dijasporu, gde nas je primio gospodin Krivokuća, koji je svim igračima
poklonio lepe knjige. Odatle smo išli u Novi Sad i dva dana smo bili gosti
KUD "Vila". Prvo veče smo imali kratku zajedničku probu sa igračima domaćina,
nakon koje smo išli na noćno kupanje na bazen Spensa. Drugo veče smo imali
nastup u Domu Vojske Srbije. Sledeća dva dana smo bili gosti KUD "Stanko
Paunović" iz Pančeva, sa kojima smo takođe imali jednu zajedničku probu, a
obe večeri smo imali nastupe na festivalu "Pančevo - grad igre" i to na
Letnjoj sceni i na platou ispred Muzeja u centru grada.
U Pančevu smo imali zajedno sa domaćinima likovnu radionicu, posetili smo
izložbu narodnih nošnji i imali prijem kod gradonačelnika Pančeva, gospodina
Svetozara Gavrilovića.
 Iz
Pančeva smo išli u Igalo, gde smo se kupali, družili i odmarali. Zaista je
bilo divno opušteno se družiti sa tinejdžerima i imati taj divan osećaj da
smo jedna velika i složna porodica. Nastup smo imali zajedno sa jednim
ansamblom iz Mađarske na glavnom trgu u Herceg Novom. Iz Igala smo krenuli u
Trebinje, gde smo bili gosti KUD "Alat" i sa njihovim igračima nastupali na
centralnoj proslavi grada "Svetog Preobraženja Gospodnjeg" ispred sabornog
Hrama, čijem nastupu su prisustvovali i episkop zahumsko-hercegovački i
primorski Grigorije, umirovljeni episkop Atanasije i episkop australijski i
novozelandski Irinej. Po podne smo posetili manastir Gračanicu, a uveče smo
u nošnjama prisustvovali bogosluženju u sabornom Hramu i išli u litiji
ulicama Trebinja. Na bogosluženje i litiji je inače bio i predsednik
Republike Srpske Milorad Dodik.
Nakon Trebinja, turneju smo nastavili odlaskom u Užice na međunarodni dečiji
festival "Licidersko srce". Na ovom festivalu je učestvovalo 20 učesnika, od
toga 9 ansambala iz inostranstva i 11 učesnika iz Srbije. Akademija je na
festivalu predstavljala Kanadu, a nastupali smo sa jednom kanadskom
koreografijom, koju nam je pre par godina postavio poznati kanadski
koreograf Dejl Hajd, a takođe i sa nekoliko naših, srpskih koreografija.
Učesnici iz inostranstva su bili ansambli iz Španije, Poljske, Turske, Grčke,
Mađarske, Belorusije i drugi. Festival je trajao pet dana i odvijao se u
nekoliko mesta istovremeno: Užicu, Bajinoj Bašti, Kosjeriću, Višegradu,
Mokroj Gori i Zlatiboru. Za vreme trajanja festivala održano je nekoliko
igračkih radionica i imali smo prijem kod gradonačelnika Užica, gospodina
Jovana Markovića i gradonačelnika Višegrada, gospodina Tomislava Popovića.
Imali smo nastupe svakog dana i to na letnjoj pozornici u Užicu pred oko
7000 ljudi, zatim na letnjoj pozornici na Zlatiboru i u Kamengradu u
Višegradu. Obišli smo izložbu nošnji i umetničkih predmeta u "Jokanovića"
kući u Užicu, vozili se vozićem "Ćirom", posetili smo manastir Dobrun,
Karađorđev Konak, Drvengrad, Mokru Goru,
Kamengrad i Višegrad. Turneju smo završili prijemom u Kanadskoj ambasadi,
gde nas je primio gospodin Kevin Reks, kanadski diplomata i zamenik
ambasadora Kanade u Beogradu. Obrativši nam se rečima dobrodošlice, nazvao
nas je ambasadorima Kanade i posebno nam se zahvalio što svojim nastupima
predstavljamo i potvrđujemo kanadski multikulturalizam.
Pokušavam da budem kratak i ne zauzmem previše prostora u Vašim novinama,
međutim, toliko je puno mesta koje smo posetili, prijema na kojima smo
predivno primljeni, nastupa na kojima smo se zaista predstavili onako kako i
dolikuje našem imenu Akademije, da je prosto nemoguće sve reći u samo par
rečenica. Šta više reći, sem da sam zaista veoma, veoma ponosan na svoje
igrače i njihove nastupe, na njihovo međusobno i naše zajedničko druženje,
veoma zahvalan našim domaćinima na divnom gostoprimstvu.
Ukratko, veoma zadovoljan celokupnom turnejom, koju smo zajedno planirali i
realizovali "teta Rodika" i ja. Cilj nam je bio da ovu decu odvedemo u
maticu naše kulture, naših korena i pokažemo im lepote naših predela,
gradova i mesta, ali u isto vreme i da im omogućimo da prošire i obogate
svoja znanja u oblasti našeg izvornog folklora.
Izuzetno sam srećan što su ova deca stekla nove prijatelje, kojima bismo svi
u Akademiji želeli jednog dana da uzvratimo gostoprimstvo", rekao nam je na
kraju Bata Marčetić.
Putovanje, nastup, prijateljstvo, igra i pesma - to je ono što mladi najviše
vole. Akademija očigledno to i pruža svojim igračima i muzičarima. Treći
ansambl je 10 oktobra (igrači uzrasta 10 do 12 godina), bio na gostovanju u
Orlando, Florida, gde je nastupao na Serb Festu u našoj crkvi "Sveta Petka"
u Orlandu, a posetili su i Dizni park, Dizni grad, Dajtona plažu i druga
mesta.
Poželimo im da nastave da putuju, pevaju, šire kolo prijateljstva i
promovišu lepotu naše srpske kulture i umetnosti.
M.R. |
|
Oglasavanje Marketing
|
