Ako niste, u petak uveče, bili prisutni u noćnom klubu 'Rockpile'
pokušajte da zamislite prostor ispunjen 'do poslednjeg daha', sa par stotina
vremešnih 40g+ poklonika YU-roka 80 godina kako dok đuskaju, zajedno u glas
sa grupom Bajpas pevaju 'niko kao ja'.
Publika
je zaista bila ponesena svirkom i uspomenama iz mladosti, vremena koje je
pripadalo EKV, Orgazmu, Azri, Idolima, Filmu, Kazalištu, Partibrejkersima,
Van Gogu, Psihomodo Popu, Čorbi...
Pored glavnog 'menija' koncerta tematski nazvanog za 'Put za Jug(u)' u kome
su nastupali
Ruckus: Nikola, Dača, Endrju, i Erik,
Majstori: Kiza, Deki, Dragan, Dule, Kec
Bajpas: Đeka, Davor, Mića i Vlada...
Peta Dimenzija: Miško, Frank, Mića, Kiza, Irina, Eni...
Prisutni su počašćeni:
- mogućnošću da se podmlade bez vitamina i eliksira
- da se sretnu sa gomilom prijatelja i poznanika koje inače retko viđaju,
- čuju novosti o predstojećim kulturnim događajima uz garanciu jednog od
muzičara da je film 'Sloter Nika za predsednika (Srbije)' toliko dobar da će
dotični da vam lično vrati pare ako vam se film ne svidi.
- da sretnete glavnog protagonistu filma i sa njima se slikata.
- popijete pivo 'kao čovek', za $7.50, (a ne kod kuće u podrumu 5 komada za
iste pare) uz prisutnu dilemu kada se malo popije bolje se đuska ali slabije
vozi.
Vešto oko ovog izveštača zapazilo je i kako suprige muzičara sa uzbuđenjem
igraju dok im muževi sviraju... a to nemaju ni 'Rolling Stones', mislim
'groupies' koji ih oduševljeno prate već 20+ godina.
A ako vam je gomila zaklanja vidika a imate dobar balans mogli ste da igrate
i na stolici pozadi pored zida.
Ovo veče je imalo energiju mladih muzičara grupe 'Ruckus', šarm 'Majstora' (za
svadbe , kafane a i šire ?), 'dedication' ( koristim englesku reč jer mi
naša reč 'posvećeni' previše ozbiljna) 'Bajpasa' koji su pošto im je
pevačica izostala 'propevali', profesionalnost 'Peta dimenzije' koja je i
bila organizator ovog događaja.
I nije istina (ako ste slučajno pomislili) da se sada pohvalama želimo
revanširati majstoru Duletu koji se javno zahvalio ovim eminentnim Novinama
na podršci 'za Dž'.
Ja mislim da je krajnje vreme, da se upitamo koliko to često imamo prilika u
životu da na glas kažemo 'Niko kao ja'. A moja gospođa je i danima posle
toga povremeno pevušila ovu melodiju...
Bilo je super...opušteno i bez nekih velikuh dilema... zašto smo baš tu bili...to
veče...
Žarko Klasnja
|