|
U sTopao i srdačan aplauz je ispunio salu Izabel Theatra u
Torontu. Publika je sa oduševljenjem pozdravljala glavne protagoniste predstave
"Jasmin na stranputici": Radu Đuričin, Ljiljanu Lašić i Ivana Bosiljičića.
 Po
tekstu Ljiljane Lašić, predstava je prvi put izvedena 2002. godine. Od tada
Jasmin pokušava da nađe izlaz "sa stranputice" i reši svoj status čoveka bez
nacionalnosti, zemlje i porekla.
A ta starnputica je naš Balkan, tragedija svih naroda koji žive u njemu. Jedini
način kako preživeti različitosti balkanske stranputice je humor na sopstveni
način, jer 'budućnost nemam, a prošlost mi je nikakva" ne ostavlja veliki
prostor za improvizaciju.
 Iako
je predstava najavljena kao urnebesna komedija, ona u sebi nosi mnogo više
tragičnog obeležja. Ima mnogo duhovitih dijaloga, ali čim prođe taj prvi smeh,
oseća se žaoka lične nesreće.
Tri lika se prepliću, bore za svoj duhovni mir, za budućnost, za izlaz iz sebe
samih. Tokom cele predstave, publika prepoznaje i sebe i situaciju.
Priča je vrlo stvarna, lako je bilo naći sebe ili nekoga koga lično poznajemo u
njoj. Jasmin ima ime koje ga nedvosmisleno definiše kao Arapina, mudžahedina,
teroristu, talibana. Bežeći iz Sarajeva, preobučen u žensko, za kojim su
zviždale sve tri vojske smestio se u stan dve sestre Marlene i Staše.
 Marlena
je uplašena da će im ovaj "mudžahedin" oteti stan, dok je Staša opuštena u svom
slikarskom svetu gde osim slika nema drugih vrednsti.
Marlena je psihijatar, a mogla bi biti i pacijent, na
zalasku života traži spas u svojoj pravoslavnoj veri. Međutim, njene molitve joj
ne donose mir. Otac, amabsador u Francuskoj je imao veliki uticaj na nju i ona
mu je bila slepo poslušna. Život je prošao pored nje, ostavljajući u njoj
nezaraslu ranu. Iz zabranjene veze, sa šoferom ambasade, Marlena je rodila dete
koje je umrlo na porođaju.
Obeležena tragedijom i grehom, Marlena se vratila veri i molitvama u nadi da će
naći spas svojoj duši.
 Staša,
nemirni duh umetnika iskazuje kroz svoje slike. Na slikama su đavoli, jer "slika
samo ono što vidi". Prkosi tradiciji, veri, okolini, svoja je u svakom pogledu.
Visprenog i oštrog jezika, parira svojoj sestri u svakoj konverzaciji. Na
duhovit način se podsmeva lažnoj tradiciji i vrednostima iza kojih pokušavamo da
sakrijemo svoje slabosti i svoje grehe.
Između dve sestre, suprotnog karaktera, Jasmin se pojavljuje kao most koji ih
spaja i u dobru i u zlu.
 Nesvestan
svoje prave sudbine, Jasmin se na topao i duhovit način uklapa u različitosti
dveju žena. Staša ga štiti i podržava, Marlena kidiše na njega u strahu da će im
oteti stan u kojem žive. Dok je
Marlena ogorčena i optužuje svoju sestru za razvrat, Staša
pronalazi izlaz iz malograđanskog lavirinta koji nikoga ne ostavlja ravnodšunim.
Maestralna ekipa glumaca je na topao i blizak način
dočarala Balakn i balkanske stranputice. Iako je bilo mnogo duhovitih dijaloga i
opaski, predstava nas je uvela u tragične sudbine glavnih likova. Preživeti,
ostati normalan, i svoj su samo neki od izazova koje su nam dočarali ovi vrsni
umetnici.
Drina kao sudbina, ili Balkan kao stranputica su utisnuli svoj pečat u sve
narode i narodnosti sa tog prostora. Tu priču obojiti sa humorom a pri tom
prikazati težinu i suštinu tog naroda je krupan zalogaj. Ljiljana Lašić je
uspela da tragediju glavnih likova sačuva od patetike. Da li humorom, ili blagim
podsmehom trvijalnim okovima tradicije, svejedno je.
Predstava je bila pun pogodak u Torontu. Glumci su se sa
poštovanjem odužili publici igrajući predstavu sa punim
srcem. Publika ih je nagradila dugim i toplim aplauzom.
 Rada
Đuričin i Ljiljana
Lašić su već gostovale na ovim prostorima, dok je Ivanu
Bosiljčiću ovo bio prvi put da preleti okean. Neposredan i spontan i na sceni i
van nje, osvojio je sve prisutne.
Pored glume, Ivan se pokazao i kao dobar pevač. Ukoliko bude gostovao u Torontu,
sigurno će se za koncert tražiti karta više. Kvalitenih nastupa nikad nije
dovoljno.
Radmila Mićić
|
