U prostorijama Art kafea beogradskog Sava Centra, u utorak 22. aprila o.g. odražana je promocija knjige Radovana Gajića Bašta izgubljene duše (Beogrdska knjiga, 2013.) Tom prilikom, o književniku i knjizi govorili su književnik Dragan Lakićević, pesnik Miljurko Vukadinović i izdavač Milan Tasić, mediator programa bio je Milan Lazović, jedan od umetničkih direktora Sava centra.



Između ostalog Miljurko Vukadinović je rekao: “Ovo nije mihizovsaka “autobiografija o drugima“, ovo je nesumnjivo radovano-gajićevska autobiografija sa drugima. Autor potretiše jedan broj najprobranijih prijatelja iz dva veka i dva svoja sveta (preostali u Srbiji i / ili onaj odkanadni!) specijalno izabranih ili izdvojenih za ovu književnu priliku. ...

Gajićeve pesme su uvek prisne, iskrene (nisam rekao sentimentalne i plačljive) i... poetički samosvesne. Autor uvek iskoristi trenutak za neki poetički osvrt koji pesmu najčešće zadesi na samom kraju. To je kod njega sasvim prirodno i neugrožavajuće po pesmu i spevanu priču. Vidimo, posve iznenađujuće, na kraju, venac završnih stihova koji čini poetski most nad celom ovom pesničkom građevinom. Završna poema “Smetni sni“...

Opevati nekoga je jedno, a pevati nekog je drugo. Ovo drugo čini u knjizi pred vama pesnik, pripovedač, romansijer, esejista itd. Radovan Gajić koji je poodavno sa beogradskle kaldrme zaglavio u Torontu.“

Dragan Lakićević je istakao: “Svoj odnos prema svetu pesnik najbolje odredi osećanjem, intonacijom ili dikcijom raspoloženja kojim piše. To osećanje obeležava pesničku materiju, utiče na značenja - podrazumeva prelaze u prvi plan i sl.

Svoj odnos prema svetu opredelio je u novoj knjizi Bašta izgubljene duše i Radovan Gajić - naspram prijatelja-savremenika. Ovu knjigu čine pesme koje autor želi da podeli najpre s odabranim ljudima, tek potom sa čitaocima. Da on usvoji prijatelje, a čitaoci njega. U odnosu na prijatelje-savremenike svako ima posebnu intonaciju, pogotovo pesnik. Po toj intonaciji, po tom intelektualno-emotivnom stavu poezija Radovana Gajića ima svoju ne malu posebnost.

U dijalogu s njima traje Gajićeva lirska rasprava sa sobom i s vremenom u kojem zajedno (duhovno) žive. Otud među prijateljima-savremenicima preovlađuju pesnici. ....
Izbor tema i ideja, koje su takođe metonimije za imena i dela u ovim pesmama-odrednicama - izvršio je pesnik Gajić u Kanadi. U pojmovima i bojama kanadske zime i lirske atmosfere - osećanje za čoveka i misao, stav prema životu ima posebne dimenzije. Bratstvo po Kanadi čini posebnu nijansu u emotivnosti i u intonaciji ove lirike.“

Milan Tasić je naglasio: “Gajić spada u malobrojnu grupu retkih stvaralaca, u Srpskoj književnoj dijaspori, koji kada god sačine neko novo delo, imaju zaista i da saopšte neštozanimljivo, drugačije. Otuda uvek svaku njegovu knjigu, zaista po sebi osobenu, ovde propratimo sa pažnjom. I tako je i sa ovom Baštom izgubljene duše. Sa Gajićem smo ostvarili jednu divnu dugogodišnju saradnju i verujem da ćemo to nastaviti.“

Zvanični deo programa nastavljen je druženjem sa književnikom.
Promocija knjige u Torontu biće 23. maja u crkvi na Riveru.

Tekst i slike,
Momir Marušić, Bgd.o,