|
U subotu 3. Maja 2014. U prostorijama kluba “The Rock Pile” (5555
Dundas St. W., Toronto), održan je koncert rok grupe MyStory (Majstori) pod
nazivom “Prvih 10 godina”.
 Pred
prepunom salom, Majstori su, kako sam naziv koncerta govori, proslavili
10-godišnjicu postojanja i rada u manje-više neizmenjenom sastavu: Dragan
Obradović – gitara, Dušan Božić – vokali, Dejan Bojić na basu, Dejan Kecman –
klavijature i Zoran Milenković Kiza - bubnjevi.
Na poslednja dva koncerta smo takođe imali zadovoljstvo da uživamo i u bravurama
koje je na saksofonu izvodio magistar muzike Goran Gojević – Goja, kao prijatna
novopridošlica grupi. Goja je već inače prepoznatljiv zvuk “Majstora” učinio još
više osobenim obojivši ga posebnom muzičkom nijansom i neobičnom toplinom
svojstvenom ovom instrumentu.
Repertoar kompozicija jubilarnog koncerta se sastojao od hitova pesama ex-YU
roka naše i vaše mladosti, mahom veselih, vedrih tonova, što je majstorska
filozofija još od postanka ove grupe. Publici se pored izvanredne energije koja
je dolazila sa bine, izgleda najviše svidelo i to što su Majstori posebno za ovu
priliku pripremili nekoliko jako interesantnih mikseva pesama, sastavljenih od,
naizgled, stilova muzike koji nisu nipočemu srodni: roka-izvorne-hevi metala i
diska.
 Tako
smo imali prilike da čujemo pesmu čiji se uvod “The Final Countdown” grupe
“Europe” neprimetno pretvorio u “Pusti, pusti modu” Zdravka Čolića,
kulminirajući potom u “Raspućin” grupe “Boney M”, kao i sjajnu interpretaciju
pesme “Neprilagođen” pop grupe “Film” u kojoj se u njenom srednjem delu prepliću
kompozicije “Čerge” i “I tebe sam sit kafano”, sve to na opšte odobravanje
razdragane i izuzetno raspoložene publike koja ni trenutka nije stajala u mestu.
Neposredno zatim, lavinu aplauza i uzvika odobravanja je izazvalo izvođenje
kompozicije “Skopje” grupe “Leb i sol” koju su Majstori otpočeli skopskim
narodnim orom na klarinetu!
Valjalo bi još istaći da je koncert bio otvoren za sve uzraste i da je jako lepo
bilo videti mlađe naraštaje koji su bili prisutni u zavidnom broju kako (mahom)
u grupama đuskaju rame uz rame sa svojim roditeljima uživajući u maestralnom
performansu Majstora. Veče je kulminiralo puštanjem strimer-traka iz publike na
binu (kada je reagovalo obezbeđenje i prekinulo preterano veselje) a na opšti
smeh članova benda, nekoliko komada ženskog veša, očigledno kupljenog baš u tu
svrhu, je završilo na bini kao i po kojem muzičaru.
 Koncert
je otvorila grupa “Peta dimenzija” u nešto izmanjenom sastavu ističući se
izuzetnim zvukom i znalačkim izvedbenim kvalitetom. Takođe, posebni gosti večeri,
koji su nastupali sa Majstorima u nekoliko numera su bili Nebojša Đekić – Đeka
na basu, Diana Bilčar – vokal i član originalne postave Predrag Jovanović – Peca
(gitara i vokali) koji je najavljen kao “kum” benda i idejni tvorac imena, koje
je, moramo priznati, interesantno, duhovito i šareno baš kao i sama grupa.
Na kraju, nastup, koji je trajao više od dva i po sata je završen tako što su
Majstori publiku doveli u ekstazu nastavivši hit “Ipak poželim neko pismo”
Bijelog dugmenta u legendarni romski “Đelem, đelem”.
Pa, srećna vam godišnjica Majstori! Hvala na još jednoj predivnoj večeri, na
neiscrpnoj snazi i pozitivnoj energiji. Nadamo se da ćemo nastaviti da
proslavljamo i ostale velike dolazeće jubileje sa vama i ubuduće.
N.T.
|
