Jasno je da je Kanada negde na kraju sveta i jasno je da velika
većina našeg naroda, do skoro, nije ni znala gde se taj Toronto u stvari nalazi.
Bez
obzira na geografski položaj činjenica je da u ovom gradu, i okolini, živi jedna
od najvećih srpskih kolonija.
Srbi su ovde vrlo dobro organizovani. Dobro, ako baš
moramo biti iskreni, nije idealno, moglo bi to biti i bolje i to svi znaju, ali
generalno rečeno nije loše.
Srbi se okupljaju, druže, pomažu i organizovano i pojedinačno šalju pomoć
najugroženijim u matici i to tako ide godinama.
Okupljaju se i u okviru naše crkve i to mu dođe nekako jednostavno jer crkve
imaju prostor i relativno dobru strukturu koja ta okupljanja može da podrži.
Ima i poprilično individualnih akcija koji se nose nekim novim idejama i malo
savremenijom koncepcijom, te se organizuju pozorišne predstave, gostovanja,
koncerti, izložbe, naučna i obrazovna predavanja i razna druga okupljanja.
Definitivno je jasno da naša dijaspora ima snagu i to možda malo neiskorišćenu.
Sa druge strane, odavde iz Toronta gledano, kad je potrebno organizovati se, svi
znamo da baš narod oseti kada da krene i obično sve akcije pomoći kreću iz srca.
Prva je u Kanadi reagovala naša mlada, ali već iskusna, organizcija “28Jun”
sastavljena od mladih i izuzetno sposobnih Srba i lako je skupila kontejner
pomoć povodom katastrofalnih poplava u Srbiji
Crkva i Kanadsko-Srpska privredna komora su takođe odmah uključile u akciju.
Naši muzičari su se spontano priključili te se u gradu održava i nekoliko
dobrotvornih svirki.
Naravno među prvima su reagovali i naš svetski Srbin Novak Đoković i veliki
košarkaš Vlade Divac čije su dobrotvorne fondacije podržane od Srba u Kanadi.
Krenuli su i Srbi za Srbe.
Povodom dana žalosti 21., 22. i 23 maja 2014. koji je objavila Vlada republike
Srbije konzulat u Torontu je otvorio knjigu žalosti dok je u Otavi uspela akcija
da se peticijom apeluje na Crveni krst Kanade koji je otvorio račun za pomoć
ugroženima u Srbiji i BiH.
I sve to za pomoć poplavljenom narodu Srbije, Srpske, BiH pa i Hrvatske jer
”Srce je naše veliko”.
Mirko Stokanović,
Toronto
|