Došla su neka čudna vremena kada smo počeli da podvlačimo crte i da se preispitujemo dokle smo dostigli, šta smo postigli i kuda ide ovaj naš život.

Na momenat se osećamo izgubljeno u moru silnih pitanja i preispitavanja. Međutim, izgleda da smo zaboravili jednu bitnu stvar... da se zapitamo kakvo nam je stanje duše i gde su oni silni snovi koje smo potisnuli.

Sve je počelo još zimus. Uleteo je kod mene, pustio CD i rekao slušaj. Krenula je lagana muzika, prijatan glas, reči koje vraćaju mirise prošlosti...
Šta misliš, vredi li da napravimo koncert?

U tom trenutku nisam bila baš sigurna da li će se ljudima dopasti ova vrsta kompilacije... Razmišljala sam kako će sve to ispasti... kanadski muzičari...naš tekst...
Prošla je druga pesma, pa treća i onda je jednostavno nešto kliknulo...
“Važi”, rekla sam mu “idemo zajedno u projekat”.
Kako su pesme prolazile, uhvatila sam sebe da pevušim i da mi neka toplina obliva dušu.
Pomislila sam - to je to, što mi nedostaje... nešto novo, nešto ludo, nešto nesvakidašnje... i sve je krenulo da se dešava, baš nekako onako kao u snu. Grupa ljudi, entuzijasta okupila se sa željom da ostavi TRAG.

Glavni lik u ovom “filmu” je Nenad Bogdanović ( slika desno) čovek koji je rešio da svoj veliki san realizuje 30. maja 2014 u Hugh’s Room. Interesantno je da je i vlasnik dotičnog mesta, takođe imao nekad davno san da otvori klub u kome će biti dobra svirka sa dobrim muzičarima. I uspeo je u tome.
Ovom prilikom Nenad je promovisao svoj novi CD “Project TRAG” Jazz World Fusion.

Ono što celoj priči daje posebnu draž su muzičari koji su se ovom prilikom okupili i koji nisu skrivali oduševljenje što su deo celog projekta. To su: Robi Botos (piano), Drenj Jurecka (violin), Jozsef Botos (guitar), Dusan Paunovic (accordian), George Koller (bass), Ben Riley (drums), Igor Vrabac (various instruments), Riquinho Femandes (konge, percussionist), Elaine Overholt (vocal)i Nenad Bogdanovic (leading vocals).
Dobra atmosfera, prijatno mesto i odlična svirka doprineli su da to veče ostane u sećanju mnogih koji su bili prisutni.

Na kraju večeri, kada su se skoro sva svetla pogasila, na bini stoji Nenad, zamišljen i izgleda mi nekako sasvim drugačije. Stoji čovek koji je uspeo i pored ovog ludila života i stega sa kojima se borimo, da nađe malo prostora u svom životu i da ostvari ono nešto... što se zove “samo za svoju dušu”.

Kako se osećaš sada, posle ovog koncerta, koji je nekada bio samo tvoj san… a sada je postao realnost?
"San, koji sam sanjao tolike godine, koji sam režirao, dodavao, oduzimao postao je stvarnost, postao je JA, u momentu izlaska na scenu. Tolike godine maštanja su se kao lavina spustile na moje reči, moje note i napokon videle svetlo dana. To osećanje ispunjenosti i potpune sreće, ponovnog rođenja, ostaviće zauvek osmeh na mom licu.

Da bi čovek svoj san preveo na javu potrebna mu je ljubav, sloboda i pomoć drugih sanjara.
Moj osmeh je moja Zoka,
Moje reči su njena dela.
Moje note su njeni koraci".

Koji su to sanjari koji su ti pomogli da ostaviš trag?
(smeje se) " To su ljudi koji su samnom odsanjali ovaj dan, preživljavali moje nesanice i radovali se mojim rimama. Želim da se zahvalim:

Igoru Vrabacu producentu i neumornom ratniku pozitivnih misli. Geniju, koji je samo njemu znanom magijom, oživeo note i pustao ih da se veselo igraju po mojim pesmama
Jedno veliko Hvala!
Ivani Đorđević koja je moje uzbuđenje i nervozu uvek gasila pravim rečima i bila nerazdvojni deo sna sa željom da se i drugima pokaže put ka mojim pesmama Želim joj najsvetlije zvezde ka putu uspeha.



Želeo bih još jednom da i rečima zagrlim muzičare: Dušana, Robija, Igora, Elejn, Džordžu, Benu, Džozefu, Druu i Rikuinhu, koji su odsanjali svoje snove kroz moje pesme, maštom zapleli moje rime u vatromet reči i nota.
Boži, Bobanu, Šanet, mama Taji … hvala Vam što smo sanjali zajedno.
Nadam se da je projekat "Trag" ostavio otiske ne samo u pesku nego i po vašim dušama".

Ivana Đorđević

CD možete naručiti na email: project@projecttrag.com