|
Uporedo sa pripremama za Prvi svetski rat, vođen je u zemljama
Zapada tihi medijski rat, da se prepozna priznata, ali do tada malo znana, i
međunarodno-politički uglavnom aktivna u ratovima sa Turskom, kraljevina Srbija.
I pre prve vesti iz Sarajeva, 1914. u kojoj je prstom pokazano na Srbiju kao
krivca za atentat, zapadne sile, saveznice, su nastojale da se mlada kraljevina
predstavi u plemenitom svetlu kakvo joj i pristaje. Tako je, igrom slučaja, na
isti Vidovdan 1914. godine, u Engleskoj, a povodom desetogodišnjice vlade Petra
1. Karađorđevića, predstavljeno obimno i bogato izdanje srpskih bajki i narodnih
priča. A sam tok početnih ratnih operacija, i prve pobede Srpske armije,
propraćen je u tada elitnom časopisu "Nacionalna geografija", april 1915. g.
Ali, rat je Srbiju zatekao u sred medicinske katastrofe, zemljom je harao tifus,
za koji se, za sada, pronose samo glasine, da je bio uvezen iz Austrougarske,
kao deo unapred pripremljenog rata. Brojne zemlje pritekle su u pomoć Srbiji
svojim medicinskim misijama, Austrougarska, iako najbliža, nije.
Te misije našle su se u vrtlogu ratnih zbivanja i uključile su se u pomoć
ratno-postradalom stanovništvu, a kada je nastupilo povlačenje vojske i državnog
aparata Kraljevine Srbije, 1915. g. ove pokretne bolnice su krenule sa vojskom,
Vladom i narodom na novu Golgotu.
O tim misijama i o tragičnim iskustvima ovih plemenitih ljudi, koji su žrtvovali
svoje dragoceno znanje i izložili sebe životnoj opasnosti za omoć Srbiji,
predsednica Srpske nacionalne akademije u Torontu, gospođa Sofija Škorić i
istoričar, gospodin Rajko Radojević, sačinilu su, povodom 100-godišnjice početka
Prvog sv. rata, izuzetnu antologiju tekstova, pisanih i objavljenih toi po
završetku istog rata na engleskom, pod naslovom "Serbia 1914-1918, A gallant
Ally".
Iako obrađeno visokostručno naučno, ovo štivo prezentovano je tako da je široko
prihvatljivo i razumljivo. Zbirku, na blizu 400 stranica, sačinjavaju 34 teksta
različitih autora objavljenih tokom ratnih godina u različitim izvorima i
oblicima, časopisima i knjigama onog vremena. Sadržaj osvetljava ratnu tragediju
sa one istinski dramatične, lične strane ranjenog, obolelog i medecinski
sposobnog, naučno upućenog, koji nastoji, zalaže se, čini užasan napor u
situaciji opšte i potpune nemaštine, pa i neposrednih ratnih dejstava, da tome
unesrećenom pruži pomoć. Tu su autentične beleške, pisma, dnevnički zapisi
osoblja, uglavnom iz engleskog govornog područja, Engleske, SAD, Kanade... koje
je nesebično pružalo pomoć u zlo gurnutoj Srbiji.
Priređivači su zaista dokazali svoju visoku istorijsko-naučnu spremnost za
obradu ove obimne građe. Od posebnog je značaja da su uz ovaj projekat, gospođa
Škorić i gospodin Radojević, uz kustosku pomoć Ljiljane Otašević, doprineli
upotpunjenju izložbe o ovim misijama Britanske Imperije, pod motom "Da se ne
zaboravi", a koja je bila postavljena u Vojnom muzeju u Beogradu, tokom
septembra 2014. g. ustupivši materijal za kanadski deo pod nazivom "Kanadski
medicinski volunteri u Srbiji i na Balkanskom frontu tokom prvog sv. rata".
Sadržajno i kvalitetno ovim je svojevrsno, u matici, predstavljen i rad SNA iz
Toronta.
Srpska nacionalna akademija, kao izdavač ove knjige, zaista je, ovakvim izdanjem,
podigla i sebi i Srpskoj zajednici u Kanadi kulturno-istorijski spomenik, koji
će i u budućnosti biti važan oslonac duhovnog opstajanja mladih, i narednih,
generacija Srba u ovim prostorima; moći će uvek sa ponosom da pokažu, sredini u
kojoj su, odakle su i ko su, i još važnije, koliko su duboke veze njihovih
predaka sa precima onih koji su ovo tlo posvojili samo koji vek ranije. Na tome
zasnovano, moći će da potvrde i pripadnost idejama zajedničke budućnosti, čime
ovakva knjiga dobija potpuni smisao.
U tom smislu, govoreći na promociji knjige u punoj sali Srpskog centra, pri
crkvi Svih srpskih svetitelja u Misisagi, 26. decembra 2014, Predsenica SNA,
Sofija Škorić je istakla: "Ovom našom antologijom želimo da probudimo kod našeg
naroda sećanje, a noročito kod naše omladine ponos na to kakvi su im preci bili.
Želimo da ih još jednom podsetimo da su oni naslednici, produžetak loze tih
heroja, da shvate kakav je u biti narod iz koga potiču. Sada su im dostupni
podaci o svemu tome i to iz stranih izvora, iz pera i svedočenja stranaca, jer
Srbi uvek više veruju drugima nego sebi."
Istom prilikom, koautor knjige, Rajko Radojević je govorio tom blistavom dobu "kada
je Srbija bila saveznička miljenica", o plemenitom herojstvu i mitskoj
neustrašivosti njenih sinova i pobedama vojske koje se i danas izučavaju na
vojnim školama (cerska i Kolubarske bitke) i posebo se osvrnuo na greške koje je
napravila kao pobednica ujedinjenjem sa ostalim "južnim" slovenima u Jugoslaviju,
koji su je, pomenuti sloveni i Zapad, od "miljenice" pretvorili i preimenovali u
"razbojničku naciju".
U umetničkom delu programa učestvovali su glumci Srđan Rajšić i Ksenija Vučević.
Deo najavljenog programa izostao je zbog tehnike nepripremljenosti sale, ali to
nije umanjilo izlive snažnih emocija kao reakciju na prezentovane sadržaje.
Obzirom na vrednost sadržaja i izuzetno uspešno priređeno štivo, verujemo i
nadamo se da ovo nije jedina promocija i da će ih, posebno u Ontariju biti još
kako bi ova knjiga bila pristupačna što većem broju ljudi. Autorima i Srpskoj
nacionalnoj akademiji sve čestitke i kapa dole; učinili su da nas se ne postide
oni koji su herojski stradali da bi smo mogli časno i bez srama da pružimo ruku
potomcima saveznika i potsetimo ih na doba kada je bilo časno biti u savezu sa
njihovim precima.
Radovan Gajić
|
