Da prebrodimo nepodnošljivu hladnoću početka marta pomogli su nam, i ove godine, naši prijatelji, glumci Dobrovoljnog Glumačkog Društva Polet. Kako im samo ime kaže, poletno su nam 5, 6. i 7. marta predstavili delo sovjetskog pozorišnog pisca Nikolaja Erdmana, sa namerno naglašanim elementom melodramatične ''ruske duše''.



Mada pisana još daleke 1928 ,satirična komedija Samoubica bavi se tematikom koja je bila aktuelna u predratnom i posleratnom periodu komunističkih zemalja pa i SFRJ . Kroz kulminaciju psiho- krize ''malog čoveka'', nezaposlenog i depresivnog Sejmona Podsekaljnjikova pisac oslikava i ogoljuje surove dogme komunističkog režima i izopačenost koristoljubivih ''lešinara'' željnih lakog plena, lukavo prerušenih u dobrodušne savetnike i prijatelje. Umesto ruke spasa, bezdušno i svako iz svog interesa ga perfidno guraju ka samoubistvu i ''besmrtnosti''.



'' Prava je retkost pronaći dramsko delo koje sa takvim autoritetom, ali i zaraznim humorom, opisuje sav besmisao jednog sistema u kome su apstraktne humane ideje pretvorile u totalni absurd u rukama malih ljudi kojima je bilo nemoguće da se u njemu ostvare.''

Upravo zbog univerzalne primenjivosti priče na zemlje tzv. Istočnog bloka, delo je bilo zabraljivano u Sovjetskom Savezu, zemljama članicama i bivšoj Jugoslaviji sve do devedesetih godina. Proglašeo kao jedan od najboljih pozorišnih tekstova iz bivšeg ŠSR-a, prevedeno je engleski jezik i premijerno izvedeno 1979 godine u Stratfordu u produkciji Royal Shakespeare Company, da bi se već sledeće godine igralo i na Brodveju. Premijeru u svojoj rođenoj zemlji autor, na žalost, nije doživeo.



Na pitanje Novina kako je došlo do saradnje sa Poletom, izbora teksta i kako je doživeo rad sa amaterima ,poznati rešiser i profesor na York University je odgovorio:

"Polet me je kontaktirao pre izvesnog vremena i ponudio saradnju što je meni bilo jako zanimljivo tako da smo se vrlo lepo i dogovorili oko toga.
Izbor teksta je takođe bio moj - posle upoznavanja sa ekipom i izraženom željom da radimo neku komediju. Samoubica je tehnički komedija mada je i naravno vrlo ozbiljan komad koji je više puta zabranjen i u Sovjetskom Savezu i u
Jugoslaviji. Ja sam inače dosta radio ruske pisce iz tog perioda posle revolucije - Bulgakova, Harmsa, Vedenskog a i naravno oca ruske komedije -Gogolja.


Režija: Aleksandar Lukač;
Igraju: Nebojša Đekic, Ksenija Jovšić, Ivana Obradović, Milan Veselinović, Nataša Đekić, Viktor Ginić, Dragan Stupar, Jasminka Mitić i Nataša Kovačević.
Scenografija: Nataša Kovačević
Kostim: Ksenija Jovšić
Rekviziter: Đorđe Žikić
Poster: Milan Vasić

Oni imaju jako karakterističan smisao za humor koji je uvek na granici apsurda ali i sa velikom dozom ruske duše.
Polet je odlična grupa entuzijasta koji su zaista dali sve od sebe u radu na ovom projektu i ja sam jako zadovoljan saradnjom.

Počeo sam karijeru davno u amaterskim pozorištima u Beogradu i Banatskom Novom Selu i ta iskustva su mi ostala u odličnom sećanju - a to se potvrdilo i ovaj put. Ono
što fali možda u tehničkoj pripremi glumaca je više nego nadnoknađeno njihovim radom, entuzijazmom i energijom koja je nekad zaista bila iznenađujuća.

Video sam da je publika jako lepo primila našu predstavu često je pozitivno poredeći sa gostujućim predstavama iz Beograda pošto se nije libila da bude i
smešna i ozbiljna i da ne ostavi publiku ravnodušnu na sudbinu likova - sudbinu koju smo mi lako prepoznali."

Branka Miličević
Foto: Ivana Đorđević