Veliki godišnji koncert Akademije Miroslava Bate Marčetića održao se u subotu 9. maja 2015. u sali Macmillan Theatre, u Torontu.

U prepunoj sali koju su ispunili roditelji i porodice izvođača, kao i ljubitellji folklora, ovoj svečanosti prisustvovali su i ambasador Republike Srbije u Kanadi gospodin Mihailo Papazoglu, konzul Republike Srbije u Kanadi gospodin Spasoje Milićević, Councillor Chris Fonseca, Ward 3, Mississauga, Wendy Limbertie, the Executive Director of the Community Folk Art Council of Toronto, and members of the Ontario Folk Dance Association.



Široku lepezu raznolikosti lepote narodne tradicije i umetnosti je otvorio prvi ansambl igrom “Pogledaj de mala moja” koji je svoj program izvodio veoma samouvereno i uigrano. Tu se nema šta dodati ni oduzeti, sve je izvedeno veoma ujednačeno, na pravilnim scenskim pozicijama i tačnim vokalnim praćenjem. Dužina scenskog prikaza je izvrsno pogođena, a nošnje su ujednačene i dobro odabrane. U koreografskoj oblasti centralne i zapadne Srbije ceni se sitno i fino treperenje tela, većina igara izvodi se u otvorenom kolu, što smo imali prilike i da vidimo.



Narodne igre su čuvari tradicije i običaja, i bude posebna osećnja, dočaravaju boje krajolika iz koga potiču. Bogatstvo i lepota narodnih igara je u raznolikosti stilova i tehnika koje su se razvijale u određenim delovima pod uticajem geografskih, istorijskih, kulturnih preplitanja te nema jasne granice kako u koreografiji tako i nošnji. Koreografija Miroslava Bate Marčetića u izvođenju kola istočne Srbije u igri “Čičovoto dete” odlikuje se veoma živom igrom i raznolikim koracima.

U oblasti Niša ritam se ubrzava i element šaljivog očijukanja i nadmudrivanja oplemenjuje sliku tradicionalne priče. Igranje kola nekada je starim Slovenima služilo za prizivanje zdravlja, blagostanja, večne mladosti i lepote. Umetnost kroz vekove prožeta je folklorom, a bogatstvo folklora je upravo u tome što ne nameće nikakve dogme i propise, on omogućava potpunu slobodu umetnika u stvaranju i intrpretaciji.

Vranje je predstavnik gradskih narodnih igara koje su vrcave, prožete orjentalnim stilovima kako pokreta tako i nošnje. Vranjanci igraju meraklijski, tu su i daire, temperament je uzdržan, oni svaki pokret proživljavaju, sve ima tragičan prizvuk proisteko iz čežnje. U igri “Šano dušo, Šano mori” koreografija Bate Marčetića dočarava i običaje i naravi te sredine.



Posebnu čar imaju kola u izvođenju dečijeg ansambla u nekoliko grupa. Ono što prvo pada u oči je masovnost. Kola su puna, široka i igrači nasmejani, odlično obučeni, devojčice začešljanih kosa ili pletenica. Igru prati i horsko izvođenje, glasovi puni ali kontrolisani, skladni i tačni. Sve pohvale horovođi Sonji Crnomarković i trenerima Željki Mitrović, Marijani Marčetić, Ljubomiru Luki Popoviću, Ani Pešić, kao i kompletnom orkestru i muzičkom direktoru Dušanu Suvajacu.



U očuvanju duhovne tradicije glavnu ulogu ima porodica, ona prenosi naučeno, dorađuje i modifikuje ali čuva od zaborava. Zahvaljujem se u ime svih posetilaca svim porodicama, posebno učesnicima, i trenerima, i na kraju i početku čoveku instituciji Bati Marčetiću koji su nam priredili ovako divno veče.



U koliko imate želju da pratite ovaj ansambl pridružite im se. Sreda 13. maja gostovanje u Kaliforniji, nastupaju na Kolofestu u organizaciji Folklornog društva Avala iz San Markos. Nakon toga 23. maja nastupaju u Karasagi, a do kraja sezone nas očekuje nastup na Srpskom Danu u Nijagari i Danu Kanade u Torontu.

Violeta Dimitrijević