Ovogodišnji majski, peti po redu ArtSalon u orgnizaciji studija
Artistic Way iz Toronta održan je od 29. maja do 12. juna 2015. u umetničkom
studiju umetničkog fotografa.
Svoje likovne radove izložili su Aleksanar Janićijević, Anja Karišik, Ana
Klasnja, Boban Dosić, Bojan Basarić, Bojan Vidović, Bole Ćirović, Branko
Mijoković, Budimir Dimitrijević, Ciba Karišik, Dejan Dimitrijević, Đuro Lubarda,
Dragica Gađanski – Didi, Dubravka Matić – Mandić, Gordana Brelih, Gordana Olujić,
Grozdana Bukvić, Ivana Bjelica, Jan Macintyre, Lili Otašević, Maja Radenović,
Marie Finkelstein, Marija Vilotijević, Marina Stojković, Martina Vrbanić, Mila
Vukosavljević, Milan Vasić, Nataša Stojković, Nebojša Neba Maćoš, Nebojša
Stojković, Ozrenko Mrkić, Tanja Stankić, Tilya Helfield, Una Janićijević, Uroš
Jelić, Vesna Milovanović, Violeta Milovanović, Vladan Ignjatović, Vladimir
Ostojić, Zorica Bogdanović i Zvonimir Zupančić – ukupno 41 umetnik.
Umetnike je ispred organizatora izložbe pozdravio Nebojša Stojković, u svojstvu
kustosa izložbe i rekao: „Ovaj put smo u ateljeu gde se umetnost stvara, u
ateljeu našeg prijatelja Zvonka Zupančića, i posebno je iskustvo videti kako
umetničko delo izgleda u prostoru u kome se stvara. Svi mi sa onih naših
prostora, svojim delima svedočimo ko smo, odakle smo i kako doživljavamo
umetnost, mada moram da naglasim da je umetnost individualna, jer svako ponaosob
nosi svoju jedinstvenu emociju.“ Sa suprugom Natašom, Nebojša je već više godina
inicijator i pokretač ovog likovnog okupljanja.
Izložbu je otvorio Radovan Gajić, istoričar umetnosti, književnik koji je
pohvalio napor da se jedno kulturno događanje ove vrste koliko toliko uredno i
redovno održava i da nastavlja tradicije nekada redovne izložbe u organizaciji
davnog Singidunuma.
U uvodnom tekstu kataloga ove izložbe, pod naslovom OBLIČJA DRAME NAŠEG DOBA,
Gajić je istakao: „Onaj ko ne prepoznaje dramu svoga doba, taj ne može ni da
ostvari delo važno da saopšti znak toga doba. Art Salon uporno nastoji tome: da
sabere i predstavi znake doba kojim smo određeni i koje određujemo svojim
delovanjem u njemu, znake izazvane dramom našeg doba. Čak i kada je prividno
nevidljiva i na izgled neprisutna, drama doba uznemirava unutrašnji dramski
duhovni predložak, narav ili „prirodu“ umetnika, karakter stvaraoca, i on
reaguje delom. Ovaj, majski, Art Salon 2015. godine, u organizaciji umetničkog
studija i galerije Artistik vej (Artistic Way) iz Toronta, Salon je mnogih
znanih, čiji je postao kroz minule godine - ovde su predstavljeni radovi
umetnika koji su izlagali još na prvoj izložbi ove vrste – ali, ono što je bitno,
u većoj meri ovo je Art Salon brojnih, sve značajnijih, čiji obećava da će to -
tek, i sve više - biti.
Dakle, pred nama je izložba radova poznatih, ovde među nama, majstora likovnog
izraza, kao i izložba dela sve prepoznatljivijih, mladih čija se drama likovnog
iskazivanja sve glasnije čuje. Zanimljiv je, iz toga, susret ovde prisutnih
raznorodnih škola, u kojima se uvežbavala stvaralačka tehnika kojom se iskazuju
obličja izraza drame svoga vremena; tu se beogradska, sarajevska, zagrebačka - i
razne druge uzburkano strasne balkanske - sreću sa torontskom i ostalim,
kanadskim i američkim, likovno-pedagoškim obradama unutrašnjih doživljaja
stvaralaca.
Ma kako pažljiva u detaljima izvođenja sva dela ipak odišu brzinom
izvođenja, koja se otkriva u različitim formalnim karakteristikama dela.
Najčešći, samo uslovno, autor dela jeste brzina emocije; ovo nikako ne znači da
su dela rađena na brzinu! Tu energiju, brzine reagovanja emotivnog stanja,
pažljivo oko posmatrača jasno uočava. I to je odraz označenja doba u kojem
postojimo. Vreme za strpljene emocije je prošlo. Ponegde neopravdana veselost
boja i oblika, šarenilo, naizgledna nedovršenost, pretrano detaljisanje,
isuvišno bavljenje naizgled nevažnim, usiljena intelektualnost, angažman bez
idejne podloge, namerno nastojanje na dopadljivosti... sve to može da se „čita“
iz ovih dela, baš kao i mnogo toga drugog i drugačijeg. Ipak, sve to zajedno,
sabrano ovako na jednom mestu, uvodi u dimenziju višeslojne nesmirivosti drame
doba, sve poprima karakter nemira TV šou programa ili video igrice.
Potsetimo se: i savremene TV vesti samo su, od pažljivo odabranih priloga,
realiti TV šou i na ivici su video igrica. I ne zaboravimo: vizuelno iskustvo
elektronskih ekrana, i onih u našim džepovima, poniklo je upravo iz ovakvih i
sličnih likovnih iskaza kakvi su ovde prezentovani. Otuda, ovakva promišljanja,
ovim povodom, nisu slučajna. Zar nije i to pitanje - gde je skončala
vizualizacija? - upravo o drami našeg doba? ...... U svakom slučaju: neka, ovde
osvežavajuće prisutna, mladost autora izdrži što duže da, pre svega u svojim
delima, bude mlada. Baš onako kako su to izdržali i još uvek izdržavaju mnogi,
samo navodno stari, stvaraoci koji, još uvek mladi, takođe izlažu na ovom Art
Salonu. Ovo, o mladosti i starosti, jeste o drami svakog doba.“
Izložba je okupila veliki broj ljubitelja likovnih umetnosti Toronta.
Prilikom otvaranja izložbe Radovan Gajić je izdvojio delo umetnice Anje Rajković
Klasnja naglašavajući da se ovde radi o dramatičnom pokušaju forenzičko-poetskog
zapisa trenutka smrti dragog bića, gde se ovaj zapis vizualizuje u milisekundama
kroz formalno kolorističku promenu likovnog prostora.
Ivana Đorđević
|