|
Prvi sastanak kluba čitalaca Srbika održan je davnog 5. marta
1999. godine. Na ideju o osnivanju kluba došli su Olga Marković i Radomir
Baturan. Njihovoj ideji se pridružilo mnogo ljubitelja knjige i književnosti kao
i diskusije o njima. Pomenuću neke ali ću sigurno i mnoge izostaviti: Kajka i
Bata Popović, Nikola Aleksičenko, Pavle Pavlović, dr.Đurđevka, Slobo Rundo,
Katarina Kostić, Stojanka Petković, Tatjana Crnjanski, mnogi pesnici i pisci
književnog kluba „Desanka Maksimović“, svi koji vole književnost, imaju vremena
i želju da srpski jezik se čuje i ovako daleko od domovine.
Sastanci su se održavali u knjižari Srbika svakog prvog petka u mesecu, i uvek
brojao tridesetak aktivnih članova. Na žalost neki su zauvek napustili ovaj svet,
neki su zbog ostalih obaveza prestali da dolaze, a neki su poslednjih godina
ponovo aktivni ali je dosta i novih. Ona koja je prisutna svih 150 sastanaka bez
i jednog izostanka je i osnivač kluba Olga Marković. O njoj i njenom radu znaju
svi. Njeno je zadovoljstvo u trajanju i posvećenoj ljubavi prema srpskom jeziku,
tradiciji i književnosti.
Deo sam, uživam i prisustvujem klubu desetak godina i sa ponosom mogu o njemu da
govorim. Danas on okuplja ljude koji su pasionirani čitači i moji prijatelji.
Katarina, Draga, Lana, Živka, Vojka, Sofija, Bisa, Sida, Marija, Mirjana, Ljilja,
Ivana, Mila, Ivana, Tanja, Olga, Tereza,… Knjige koje biramo su zajednički
dogovor, diskusije se pripremaju i uz pomoć mojih istraživačkih pitanja, ponekad
razmenom imailova, često telefonskim razgovorima. Knjige se dobavljaju na razne
načine, razmenjuju i čitaju planski. Veliki fond knjiga na srpskom jeziku u
gradskoj biblioteci Toronta pruža mogućnost da dođemo do savremenih srpskih
pisaca, klasika, i kao i najboljih dela svetske književnosti u prevodu na srpski
jezik.
Ponekad diskutanti nisu pročitali tu knjigu ali su upoznati sa opusom
književnika pa zainteresovano učestvuju u razgovoru. Neretko sastanak ima i
podsticajni karakter, dolaze i oni koji nisu pročitali zadatu knjigu sa željom
da se obaveste o njoj. Klub je imao priliku da ugosti i nekoliko književnika a
članovi se ne libe da diskusija o knjizi a ponekad ima veoma kritički ton, što
autoru može da bude samo od koristi. Ljubitelji knjige nemaju zadrške u
razgovorima pa se često razgovor povede o trendovima umetničkim, o pravcima, o
književno istorijskom kontekstu i pisca i dela, o ostalim umetnostima, te je
svako u prilici da još po nešto nauči, da vidi nešto iz drugog ugla i možda
promeni mišljenje.
Životni pozivi članova kluba su veoma raznovrsni pa tako diskusije lekara,
matematičara, istoričara umetnosti, ekonomiste, programera, istoričara,
elektroinženjera, pesnika, kamiondžije, novinara, donose lepezu impresija
ujedinjenu u zajedničkom interesu pronalaženja čiste umetnosti ljubitelja
umetnosti. Varnice učesnika u razgovoru znaju da pršte na sve strane, književna
koplja se često sučeljavaju, pa se probudi i po neki naknadni članak ili zapis o
kome se dugo raspravlja.
Moja velika radost i privilegija je što sam deo i kordinator ovog kluba čitalaca.
Naravno, ne mogu da ne pomenem mada se oni skromno uvek povlače, da su svih ovih
godina Peđa i Tamara Apić, naši domaćini, dobavljači i podrška bez koje kluba ne
bi ni bilo. Od zatvaranja knjižare godinu dana smo bili u Biblioteci grada
Toronto, a zatim u novim prostorijama njihove firme. Planovi su da se opet
preselimo u prostor biblioteke, promovišemo više i okupimo što više ljudi koji
poznaju, istražuju i vole književnost, srpski jezik i ćirilicu.
Novine Toronto su ovih 17 godina medijski promovisale, podsticale i svojim
prisustvom učestvovale bezrezervno u radu čitalačkog kluba. Redovno su u
Novinama izlazile najave za naredne sastanke i članci o predhodnim sastancima, a
neretko je i Ivana Đorđević prisustvovala i uzimala učešće u razgovorima.
Violeta Dimtrijević
|
