Veoma lepo i nadahnuto veče poezije u povodom dana rođenja Desanke Maksimović, održano 20. maja u Galeriji SNA. Majsku nagradu za neobjavljenu pesmu „Primirje“ dobila je pesnikinja Dušica Ivanović. Na konkurs se prijavilo 16 učenika, a gosti pesnici došli su nam i iz Vindžora sa svojim pesmama. Organizatorki večeri Bubi Braunštajn, pomogao je i Srđan Rajšić.
U čast rođendana Desanke Maksimović SNA je dodelila nagradu Sofije Škorić „Sofijin izbor“ za najbolju pesmu na ovom susretu. Nagrada je pripala pesniku Miliću Radeviću, za pesmu „Ostavljene ljube neljubljene.“



Pesme koje smo mogli čuti na ovoj večeri bile su pretežno ljubavne tematike, ali i rodoljubive. Pesma „cela lepa“ kako bi Bogdan Popović to rekao bila je Ljiljane Marković, larpurlartistički misaono jasna. Pesma pesnika Pere Kovačevića „ Ja sam Srbin“ izražava emocije lirskog subjekta ali se taj spektar emocija koje izlaze iz nadutih grudi Balkana, širi patriotskim poletom na sve strane sveta. Nacionalni predžnak profanog postaje univerzalni orden, ponos u različitosti nacionalnog identiteta i paradoks slovenske jednakosti.

„Sloven i slavan
slova slovim
slavu slavim
Srbin sam brate
brat Tvoj!“

Ljubavne pesme, koje su se mogle čuti su moderne forme, a sadržaj obiluje sentimentalnim slikama, romantičnim opisima u savremenom maniru nagoveštaja čežnje i bola. Autori kreću od iskustvenog i kroz lirski subjekat pokušavaju da iskažu motivaciju, ugao posmatranja, psihološko, fiziološko mesto iz koga proizvodi unutrašnji glas. Pesma „Hrast“, Zorice Mišić, slovenskom simbolikom i kolorom kroz prirodu usisava i izduvava ljubav. Pesma „Katran“, Snežane Savić, prikazuje lirskog subjekta u nihilističkom odricanju od duginog spektra i samoponištenje u traganju za empatijom. Ljubavni ritam ditiramba oseća se u pesmama već poznatog znatnog broja učesnika. Neki pesnici stari bardovi čitali su svoje već objavljene pesme i time pokazali dobru volju za učešćem.



Nagrađenim pesnicima čestitam i želim još suverenosti i neponovljivosti pesničke reči kojom otvaraju nove imaginacije i profinjenu našu percepciju u svakom smislu. Književno istorijski kontekst određuje mesto nastajanja ali poetski kodeks vrednosni kvalitet izraza. Ovde bih se oslonila na Kunderu: „Antilirski stav izrasta iz ubeđenja da između onoga što sami o sebi mislimo i što smo zaista, postoji velika udaljenost, upravo onolika udaljenost, kao između onoga što bismo želeli i što jeste. Da bismo shvatili tu udaljenost, tu provaliju, moramo da uništimo lirsku iluziju.“
Hvala svima na učešću, na poseti i čestitamo pobednicima. Do godine se vidimo ponovo! Do sledećeg susreta, sledeće pesme i stiha pesnički pozdrav!

Violeta Dimitrijević