"Svuda sam video ratnički hrabar narod, sirove i neizveštačene sinove prirode, koji uz lošu priprostu hranu, uz trud i muke izrastaju u soj stasitih ljudi, žilavi i čvrsti kao šumski hrast, izrasli bez nege i mekuštva, dobra srca a divlji, a pri tom praznoverni, puni osećanja i oduševljenja za vojničku čast, upoznati sa opasnostima ratovanja i lakomi na pljačku kao zasluženu nagradu za časno pokazanu hrabrost i srčanost u vojevanju. Neizopačeni mekuštvom, a čvrsto vezani za svoju otadžbinu, od prirode odgojeni za neustrašivost, sposobni za vernost i odanost..." zapisao je princ Josif fon Sakse-Hildburghausen, Austrijski feldmaršal iz vremena Marije Tererzije, koji je i sam komandovao regimentama i bataljonima sastavljenim, od onovremenih krajišnika.

Iz svojih redova ovi ovakvi krajišnici su, tokom 18. veka, u Austrijskoj carevini iznedrili sto pedest vojnih generala i feldmaršala. Verovatno najplemenitiji izdanak ovakvog soja bio je Mihajlo Mikašinović, kome je carica dodelila titulu Baron od Zmijskog ratničkog polja; samo ko je ikada video međusobnu borbu zmija znaće mitsko poreklo ove titule.

Mihajlo Mikašinović je ličnost viteškog duha i karaktetra. Borio se za očuvanje Austrijske carevine od nadiranja osmanlija ali nije zaboravljao da u svakom trenutku štiti i pomaže svoj srpski narod u svim domenima. Bio je graditelj, donator manastira, ktitor crkava, smirivao je nerazborite pobune i rizične ustanke, hrabrošću i razboritošću suprotstavljao se unijaćenju krajišnika i političkim intrigama uperenim protiv njih.

Rođen je 1715. godine, a umro je, relativnorano, 1774. godine. Svu svoju imovinu zaveštao je institucijama Srpske pravoslavne crkve i manastirima Lepavina, Šišatovac i Velika Remeta. Tri puta je ranjavan, tri godine bio je u zarobljeništvu i dva puta je tragično stradao zbog zalaganja za svoj narod, prvi put preranom smrću usled nepravednog ražalovanja i javnog poniženja, a drugi put u grobu, od istog zla koje se stalno iznova vežba na njegovom narodu.

O burnom i nesebičnom životu srpskog ratnika i komandujućeg oficira Austrijske carske vojske, Barona Mihajla Mikašinovića, o detaljima iz života ovog herojskog lika, jednog od 150 "prećutannih generala", u organizaciji Srpske nacionalne Akademije u Torontu, u prostorijama Galerije SNA, 2381 Dundas St. Njest, govoriće u nedelju 20. novembra 2016. u 16 č. gosti iz SAD:



Dr. Branko Mikašinović, koji je urednik jugoslovenske i srpske proze i poezije. Tokom 26 godina bio je novinar Glasa Amerike i predavač na univerzitetu Tulan i Nju Orleansu. Diplomirao je na Ruzvelt univerzitetu, magistrirao na Nortvestern univerzitetu i doktorirao na Beogradskom univerzitetu.



Dr. Branko Terzić, kraljevski ađutant i lični savetnik Njegovog Veličanstva Princa Prestolonaslednika Srbije Aleksandra Karađorđevića. Bio je savezni opunomoćenik Američkog federalnog povereništva za energiju i Povererništva za javni servis države Viskonsin. Konsultant je za menadžment i diplomirani je inženjer energetskog inžinjeringa, a počasni je doktor nauka i inžinjeringa univerziteta Viskonsin, u državi Milvoki.

Uveličajte svojim prisustvom ovo predavanjem kojim će se odati i dužna pošta viteškim senima velikih predaka, sinovima Vojne Krajine, koja se svojevremeno, kroz tri veka, prostirala preko čitavog evropskog kontinenta, od obala Baltika do obala Sredozemlja.

Radovan Gajić