Svoj talenat je dovela do vokalnog savršenstva, pre svega, svojim marljivim
radom i školovanjem, od početne škole violine, preko studija muzikologije na
Toronto univerzitetu, do magisterija na Berkli koledžu muzike u Valenciji, u
Španji, ali i odanošću svojih roditelja koji su joj sve ovo omogućili.
Prvi put sam slušao Krstininu pesmu u posebno motivisanoj večeri protesta Srba
pred Američkim konzulatom u Toronu 1999. protiv varvarskog bacanja bombi na
srpski narod i srpsku zemlju od strane 19 zemalja Evrope i Amerike.
Podsećam vas, klečali smo na asfaltu Univerzitetske avenije, sa sveštenicima u
prvom redu, i zapaljenim svećama u svakoj ruci. Klečali smo i molili da se taj
zločin zaustavi, a niko nam se nije odazvao, sem devojčice Kristine Bijelić čiji
se glas prosuo po našim glavama kao rosna, dodolska kiša, kao milovanje anđela
krilima. Prosulo se i sabralo u našim dušama Kristinino pevanje: ‘Vidovdan je…
Ne dam te, Kosovo! ...’ Kroz njen glas su hujale sfere vekova, manastirskog
pojanja, slobode o kojoj su sanjali srpski sužnji - kompletna metafizika duha
naroda i vremena. Od tada pozivamo Kristinu da peva na svim našim svečanostima.
Slikar Miloš Bojović
Slušali ste je i sami i nosite u sluhu njen glas: baršunast, ali čist, sa blagim
prelazima, koji se preliva u savršenim slapovima sazvučja visine, tempa i
tembra, bilo da peva materinske melodije srpskih izvornih pesama, bilo
kompozicije na engleskom, španskom, ruskom ili nekom drugom jeziku. Jer,
Kristina je polifon srpski i svetski umetnik pred kojom je blistava pevačka
karijera. Koristim se ovom prilikom da pozovem i srpske zajednice u Torontu i
Kanadi i srpsko društvo i državu da sušinski pomognu ovu umetnicu, a ne samo da
je podržavamo delerativno i pozivamo kao publika, tek da nas zabavi.
Treći umetnik, koji je večeras naš posebno drag i ugledan gost, jeste Filipe
Tejes, kompozitor i orkestrator muzike za film i medija. Rođen u Kolumbiji,
diplomirao komponovanje na Univerzitetu u Bogoti i magistrirao komponovanje
muzike za film, televiziju i video gemove na Berkli koledžu muzike u Valenciji,
u Španiji. Koliko ceni Kristinino pevanje, govori i to da je komponovao muziku
za prvi njihov zajednički album i da je prati na gitari i večeras, iako je on
kompozitor i pijanista, a ne gitarista.
Četvrti
umetnik našeg večerašnjeg programa je Dušica Ivanović, književnica osobenog
lirskog senzibiliteta, kojim je obliven svaki njen stih i svaka njena rečenica u
više knjiga pesama, dnevnika i romana koje je do sada objavila. Ovu bogatu
Dušicinu lirsku osećajnost prepoznaćete večeras u njenom voditeljskom glasu,
savršene dikcije, prosećenom osmehu koji krasi njeno stvaralačko biće, i u
izboru tekstova iz jubilarnog, tridesetog broja časopisa "Ljudi govore" koji
promovišemo, a koje će čitati, a ko drugi, nego Dušica na srpskom, a Kristina na
engleskom.
Poslednju je nismo predstavili ni po kakvom redosledu, nego po skromnosti
domaćina ove večeri jer je Dušica domaćin i kreator časopisa "Ljudi govore"
koliko i ja. Ona je njegov glavni lektora od prvog do tridesetog broja.
Na kraju, kako sam već rekao, kako smo večerašnje aktere večeri birali prema
njihovom delu, a ne prema poznanstvu, tako isto, evo osam godina, biramo
urednike i saradnike, autore u časopisu. Oni su sa svih kontinenata i njihove
radove objavljujemo na dva jezika: srpskom i engleskom." -podvukao je dr.
Radomir Baturan.
Učesnici programa Miloš Bojović, Kristina Bjelić, Felipe Tejes i Dušica Ivanović
ostvarili su harmoničan susret kreativnih svežina svaki svoje oblasti
stvaralaštva, stvarajući time bogato i nadahnjujuće veče.
Ovako, oni su u potpunosti ispunilo geslo ovog bogatog sabornika duhovnih
ostvarenja srpske kulture, koje glasi estetsko, etičko i duhovno jedinstvo.
Izdavačima časopisa "Ljudi govore" sve čestitke uz želje da proslavimo i 330
broj.
U tom smislu primetili smo da je broj pretplatnika iz Toronta značajno manji
nego prethodnih godina, pa koristimo ovu priliku da pozovemo sve da se pretplate
i svojim redovnim uplatama pomognu i doprinesu daljem radu ovog značajnog
kulturnog projekta srpskog duha i kulture u dijaspori.
www.ljudigovore.com
Ivana Đorđević
|