Mali oglasi ClassifiedsInfo kalendar- Calendar InfoPoslovni imenik - Business Directory

  | NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |
  
  
Novine Toronto

 
 


Google
     
 

Srpska mafija u svetu (4)                                                                                    Broj 995, 11. mart 2005
                                                                                                                                                                                                             Pise: Marko Lopušina
                                                                                                                                                                                                                
www.lopusina.com


TAPIJANJE KOCKARNICA

Svaki klan je imao svoju udarnu grupu za pljackanje evropskih banaka, organizovanje ilegalnih kocki i kladionica, to su formirani klanovi unutar crnogorskog klana, koje su predvodili Vlasto Petrovic, Djordje Bozovic i Darko Ašanin, koji mi je o tome pričao. Darko Ašanin (na slici) je sam
govorio da je profesionalni kockar.


Darko AsaninU Beču je sredinom sedamdesetih Giška upoznao Brana Mićunovića, kog je uzeo za kuma. Tu je i smislio da osnuje preduzece "Sloga", koje se u Evropi i u SFRJ bavilo trgovinom na veliko. Tu ga je proganjala Udba.

Bilo je, medjutim, isuvise svedoka i činjenica koje su govorile da je Giškina karijera u evropskom podzemlju bila kontrolisana i usmeravana. Prica se da je Giška u Nemačkoj živeo na visokoj nozi, pošto su on i njegovi prijatelji uzimali veliki procenat od "cuheltera", makroa koji su drzali lanac sauna u kojima su radile atraktivne devojke. Medjutim, jedan od drčnijih nemačkih makroa se pobunio i izazvao Gišku na "ferku". Iako uglavnom svi ponavljaju da mu je Giška izašao na dvoboj, Bojan objašnjava da to nije tačno. Giška je, zapravo, leao sa visokom temperaturom, pa se pred Nemcem pojavio jedan njegov prijatelj, sada ugledni crnogorski političar. Kaže da je makroa "odrao" od batina, ali da je nemačka policija čekala bilo kakav povod da Gišku strpa u zatvor.

Kako je svaki od njih imao svoju udarnu grupu za pljačkanje evropskih banaka, organizovanje ilegalnih kocki i kladionica, to su formirani klanovi unutar crnogorskog klana, koje su predvodili Vlasto Petrovic, Djordje Bozovic i Darko Asanin, koji mi je o tome pricao.

Darko Asanin je sam govorio da je profesionalni kockar: Nema tajne oko toga kako sam dosao do novca. To znaju i Nemci i pola Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim sam se ljudima, po pitanju kockarskog zanata, druzio. Gde god sam se pojavio zastava je za mnom ostajala na pola koplja.


Tapijanje kockarnica

Svaki grad u čije sam kockarnice ulazio bio je izšvorciran. Što to zakonom nije kažnjivo toliko i na taj nacin, pa su onda pokušavali da me prikažu kao ubicu, to je nesto drugo. Mučno je čitati šta sve ovde pišu o nekakvim kockarima. Ja sam se time bavio vrhunski. Kockao sam zato što nisam tapijao ljude, što sam naucio da je pošteno tapijati kockarnicu, a ne mučenike. Mene "inženjer" nije stvorio da nekom radniku uzimam hleb, da gulim ili farbam auto. Dao me je za nesto drugo. Sa Serdjom, Ivanom, Martinom, Tontijem... sam obišao mnoge gradove u Evropi, a to naravno nije bilo turistički. Dok sam se bavio time, bilo je tako. Posle sam pomislio da cu biti ispravniji ako deci koju sam planirao, hvala bogu jos planiram, utrem put u neku privredu, ekonomiju. Ne uz pomoc slihtanja, beskamatnih kredita, vec onako kako sam to uradio, sa svojim i sa novcem svojih prijatelja. I kad smo zaradjivali i kad smo propadali to je bio naš novac. Stečen na svakakve nacine, ali nikad krvlju uprljan.

Ašanin je bio sportista prve klase:Valjda sam zbog upornosti uspeo da u sportu postignem puno. Tri puta sam bio prvak najvece nemačke pokrajine, Vestfalije, u polutečkoj kategoriji. Kao stranac nisam mogao da boksujem za prvaka Nemačke, iako sam pobedjivao njihovog zvaničnog šampiona. Tamo sam 1992. godine osvojio i zlatnu rukavicu. O tome postoji dokumentacija na koju sam ponosan.

Da bi se živelo kako smo mi to voleli, a kodeks smo uvek imali i poštovali ga, iznalazili smo rupe u zakonu. Dana robije nisam odležao nigde u Evropi, a bio sam tamo deset godina, toliko i radnog staža imam ako mi to ičemu koristi.

Najveći i najuticajniji crnogorski klan u Evropi sedamdesetih i osamdesetih godina bio je klan Vlaste Petrovića zvanog Savezni, koji je pored sebe, neko vreme imao Ljubu Zamunca, Ćentu, Željka Ražnatovića, Branu Mićunovića, Ratka Djokića, Dragana Joksovića Joksu i Vladimira Jovovića. Kada je Vlasta sredinom osamdesetih otišao u Švedsku, njegovu ulogu medju Crnogorcima preuzeo je Djordje Božović Giška.

Može se slobodno reći da je klan Vlaste Petrovića i Giške punih 30 godina dominirao jugoslovenskim podzemljem u Evropi, a samim tim i u Srbiji, odnosno u Beogradu - kaže Marko Nicović, bivši načelnik u GSUP-u Beograd.

Oni su imali zaštitu od države SFRJ jer su saradjivali sa Stanetom Dolancom. Osim Giške koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji "Dunav", kako je Sluzba krstila Djurekovićevu likvidaciju, uključen je i jedan Nemac, tajni agent "Alfa", koji je kasnije likvidiran, a telo mu je zabetonirano. Giška je počeo saradnju sa policijom u crnogorskoj Službi. Pojavio se u Parizu neki emigrant, Spasić, koji je mnogo pričao u Francuskoj. Od Ratka Mićunovića i SDB SSUP-a Giška je 1982. godine dobio povratnu avio-kartu, 400 dolara i 300 franaka.

SDB Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Djurekovića u gradicu Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Djureković je kolima ušao u garažu i zatvorio vrata. Tamo su ga očekivali likvidatori SDB. Giška je predložio sastav ekipe, iako se posle ispostavilo da neki ljudi i nisu bili najbolji, pa je čak, kasnije u Beogradu, došlo i do svadje. Ipak, ta akcija je jedna od najboljih u istoriji Službe državne bezbednosti. To potvrdjuje i podatak da, kada su Božovića uhapsili 1985. u Minhenu, Nemci Giški ništa nisu mogli da dokažu.


Drzavni momci

Akcija "Dunav" koštala je SDB 150.000 maraka, a likvidatorima je Služba isplatila po pet hiljada dolara. Po Beogradu se priča da u arhivi jugoslovenske tajne policije postoji čak i video snimak Djurekovićeve smrti.

Posle šest godina provedenih u nemačkom i italijanskom zatvoru, Giška se vraća u Beograd. Počeo da ispoljava srpski nacionalizam kad i većina, u vreme "dogadjanja naroda". Vec 1990. godine Giška se opredeljuje za opoziciju, za Vuka Draškovića, za koga je govorio da je pravi srpski apostol.

Danas se priča po Crnoj Gori da je Giškin drug i kum Brano Mićunović negde u Nemačkoj, jer navodno kod kuće, u Nikšicu strepi od krvne osvete.
Brano, kako Crnogorci zovu Branislava Mićunovića, je kontraverzna ličnost. Jedni za njega govore da je pristojan čovek, sportski radnik, a drugi da je prek i sklon nasilju. Ako je suditi po prvima Branislav Mićunović je zaljubljenik u fudbal, toliki da je kupio FK "Sutjeska" iz Nikšića i uveo ga u viši rang takmičenja. Reorganizacijom takmičenja "Sutjesci" je omogućeno da se direktno, bez baraža, plasira u Prvu ligu.

Zarad realizacije ambicioznog projekta i osvajanja sigurnog 10 mesta, na celo stručnog štaba doveden je Žarko Olarević, a igrački kadar pojačali su Željko Perović, Darko Krstevski, Goran Bošković. Koji je došao iz "Crvene zvezde", Rade Todorović iz Kruševca i Saša Branezac iz "Obilića". Uspeh je bio neočekivan, "Sutjeska" je zauzela petu poziciju, osvojila isti broj bodova kao i četvrtoplasirani Rad i ostvarila najbolji plasman u 73-godišnjoj klupskoj istoriji.

Ovo je generacijski podvig. Raduje me što je moje jednogodišnje iskustvo sa fudbalom krunisano istorijskim plasmanom kluba na čijem sam čelu. Danas je Nikšic centar crnogorskog fudbala, što je i bio nas cilj - kazao je vlasnik kluba Brano Micunovic.
A posle utakmice sa "Radnickim" iz Nisa, pocela je rekonstrukcija stadiona kraj Bistrice, koju je finansirao Micunovic. Cilj mu je bio da napravi kompleks koji ce odgovarati normativima UEFA za medjunarodna klupska takmicenja. Istocna tribina bi trebalo da bude pokrivena, sa 9.400 sedista, i sa poslovnim prostorom povrsine 21.000 kvadrata. Na zapadnoj tribini bilo bi 3.700 sedista.

Medju ljudima koje je Vojislav Seselj, 11. decembra 2002. godine optuzio za umesanost u kriminal i ubistva Gorana Zugica, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost nasao se i Branislav Micunovic iz Niksica. Za njega je lider SRS javno rekao da je toliko mocan da je "pravi predsednik Crne Gore" koji "drzi u saci" i samog Mila DJukanovica.
Netrpeljivost izmedju Vojislava Seselja i Brana Micunovica traje vec celu deceniju. Jos 1992. godine, kada je vojvoda imao promociju svoje stranke u Niksicu, policija je preduzela vanredne mere obezbedjenja. Zbog navodnih pretnji Micunovica Šešelju.

Dr Šešelj je potom izjavio da je tada Mićunović pripremao na njega atentat pomoću specijalno pripremljenog katapulta koji je trebalo da izbaci granate!? Predsednik Srpske radikalne stranke, ekskluzivno u "Svedoku" 25.04.2001. je izneo svoju optužbu protiv Brana Mićunovića:

- Ja po položaju u Vladi Srbije nisam imao direktnog dodira sa Sluzbom drzavne bezbednosti, mene je ta sluzba u nekoliko navrata obavestavala da mi se priprema atentat. Jednom, kad mi je atentat spremao Andrija Drašković (na slici), sto sam cuo i izbegao, a drugi put sam imao obavestenje da mi grupa kriminalaca iz Uzicke Pozege sprema atentat.

Imao sam i dvostruku dojavu 1993. godine iz SDB, sto mi je licno saopštio Jovica Stanisic, a telefonom me je pozvao i obavestio general Nedjo Boskovic, tada sef vojne bezbednosti, da mi Brano Micunovic sprema atentat u Crnoj Gori. Bio sam, dakle, o tome obavesten, spremao sam se da odem i pored najave, ali sam tada imao problema s kicmom, pa sam na dan izbora operisan i to je jedini razlog sto tom prilikom nisam otisao u Crnu Goru.

Sledeci nastavak: KO JE ZAPRAVO BRANO MICUNOVIC
 


Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"