Srpska mafija u svetu (4) Broj
995, 11. mart 2005
Pise: Marko Lopušina
www.lopusina.com
TAPIJANJE KOCKARNICA
Svaki
klan je imao svoju udarnu grupu za pljackanje evropskih banaka,
organizovanje ilegalnih kocki i kladionica, to su formirani klanovi
unutar crnogorskog klana, koje su predvodili Vlasto Petrovic, Djordje
Bozovic i Darko Ašanin, koji mi je o tome pričao.
Darko Ašanin (na slici) je sam govorio da je profesionalni kockar.
U Beču je sredinom sedamdesetih Giška upoznao Brana Mićunovića, kog je
uzeo za kuma. Tu je i smislio da osnuje preduzece "Sloga", koje se u
Evropi i u SFRJ bavilo trgovinom na veliko. Tu ga je proganjala Udba.
Bilo je, medjutim, isuvise svedoka i činjenica koje su govorile da je
Giškina karijera u evropskom podzemlju bila kontrolisana i usmeravana.
Prica se da je Giška u Nemačkoj živeo na visokoj nozi, pošto su on i
njegovi prijatelji uzimali veliki procenat od "cuheltera", makroa koji
su drzali lanac sauna u kojima su radile atraktivne devojke. Medjutim,
jedan od drčnijih nemačkih makroa se pobunio i izazvao Gišku na "ferku".
Iako uglavnom svi ponavljaju da mu je Giška izašao na dvoboj, Bojan
objašnjava da to nije tačno. Giška je, zapravo, leao sa visokom
temperaturom, pa se pred Nemcem pojavio jedan njegov
prijatelj, sada ugledni crnogorski političar. Kaže da je makroa "odrao"
od batina, ali da je nemačka policija čekala bilo kakav povod da Gišku
strpa u zatvor.
Kako je svaki od njih imao svoju udarnu grupu za pljačkanje evropskih
banaka, organizovanje ilegalnih kocki i kladionica, to su formirani
klanovi unutar crnogorskog klana, koje su predvodili Vlasto Petrovic,
Djordje Bozovic i Darko Asanin, koji mi je o tome pricao.
Darko Asanin je sam govorio da je profesionalni kockar: Nema tajne oko toga kako sam dosao do novca. To znaju i Nemci i pola
Evrope. Zna se kakav sam kockar bio i s kakvim sam se ljudima, po
pitanju kockarskog zanata, druzio. Gde god sam se pojavio zastava je za
mnom ostajala na pola koplja.
Tapijanje kockarnica
Svaki grad u
čije sam kockarnice ulazio bio je izšvorciran. Što to
zakonom nije kažnjivo toliko i na taj nacin, pa su onda pokušavali da me
prikažu kao ubicu, to je nesto drugo. Mučno je čitati šta sve ovde pišu
o nekakvim kockarima. Ja sam se time bavio vrhunski. Kockao sam zato što
nisam tapijao ljude, što sam naucio da je pošteno tapijati kockarnicu, a
ne mučenike. Mene "inženjer" nije stvorio da nekom radniku uzimam hleb,
da gulim ili farbam auto. Dao me je za nesto drugo. Sa Serdjom, Ivanom,
Martinom,
Tontijem... sam obišao mnoge gradove u Evropi, a to naravno nije bilo
turistički. Dok sam se bavio time, bilo je tako. Posle sam pomislio da
cu biti ispravniji ako deci koju sam planirao, hvala bogu jos planiram,
utrem put u neku privredu, ekonomiju. Ne uz pomoc slihtanja, beskamatnih
kredita, vec onako kako sam to uradio, sa svojim i sa novcem svojih
prijatelja. I kad smo zaradjivali i kad smo propadali to je bio naš
novac. Stečen na svakakve nacine, ali nikad krvlju uprljan.
Ašanin je bio sportista prve klase:Valjda sam zbog upornosti uspeo da u sportu postignem puno. Tri puta
sam bio prvak najvece nemačke pokrajine, Vestfalije, u polutečkoj
kategoriji. Kao stranac nisam mogao da boksujem za prvaka Nemačke, iako
sam pobedjivao njihovog zvaničnog šampiona. Tamo sam 1992. godine
osvojio i zlatnu rukavicu. O tome postoji dokumentacija na koju sam
ponosan.
Da bi se živelo kako smo mi to voleli, a kodeks smo uvek imali i
poštovali ga, iznalazili smo rupe u zakonu. Dana robije nisam odležao
nigde u Evropi, a bio sam tamo deset godina, toliko i radnog staža imam
ako mi to ičemu koristi.
Najveći i najuticajniji crnogorski klan u Evropi sedamdesetih i
osamdesetih godina bio je klan Vlaste Petrovića zvanog Savezni, koji je
pored sebe, neko vreme imao Ljubu Zamunca, Ćentu, Željka Ražnatovića,
Branu Mićunovića, Ratka Djokića, Dragana Joksovića Joksu i Vladimira
Jovovića.
Kada je Vlasta sredinom osamdesetih otišao u Švedsku, njegovu ulogu
medju Crnogorcima preuzeo je Djordje Božović Giška.
Može se slobodno reći da je klan Vlaste Petrovića i Giške punih 30
godina dominirao jugoslovenskim podzemljem u Evropi, a samim tim i u
Srbiji, odnosno u Beogradu - kaže Marko Nicović, bivši načelnik u GSUP-u
Beograd.
Oni su imali zaštitu od države SFRJ jer su saradjivali sa Stanetom
Dolancom.
Osim Giške koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji "Dunav", kako je
Sluzba krstila Djurekovićevu likvidaciju, uključen je i jedan Nemac,
tajni agent "Alfa", koji je kasnije likvidiran, a telo mu je
zabetonirano. Giška je počeo saradnju sa policijom u crnogorskoj Službi.
Pojavio se u Parizu neki emigrant, Spasić, koji je mnogo pričao u
Francuskoj. Od Ratka Mićunovića i SDB SSUP-a Giška je 1982. godine dobio
povratnu avio-kartu, 400 dolara i 300 franaka.
SDB Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Djurekovića u gradicu
Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Djureković je kolima ušao u garažu
i
zatvorio vrata. Tamo su ga očekivali likvidatori SDB. Giška je predložio sastav ekipe,
iako se posle ispostavilo da neki ljudi i nisu bili najbolji, pa je čak,
kasnije u Beogradu, došlo i do svadje. Ipak, ta akcija je jedna od
najboljih u istoriji Službe državne bezbednosti. To potvrdjuje i podatak
da, kada su Božovića uhapsili 1985. u Minhenu, Nemci Giški ništa nisu
mogli da dokažu.
Drzavni momci
Akcija "Dunav" koštala je SDB 150.000 maraka, a likvidatorima je Služba
isplatila po pet hiljada dolara.
Po Beogradu se priča da u arhivi jugoslovenske tajne policije postoji
čak i video snimak Djurekovićeve smrti.
Posle šest godina provedenih u nemačkom i italijanskom zatvoru, Giška se
vraća u Beograd. Počeo da ispoljava srpski nacionalizam kad i većina, u
vreme "dogadjanja naroda". Vec 1990. godine Giška se opredeljuje za
opoziciju, za Vuka Draškovića, za koga je govorio da je pravi srpski
apostol.
Danas se priča po Crnoj Gori da je Giškin drug i kum Brano Mićunović
negde u Nemačkoj, jer navodno kod kuće, u Nikšicu strepi od krvne osvete. Brano, kako Crnogorci zovu Branislava Mićunovića, je kontraverzna
ličnost. Jedni za njega govore da je pristojan čovek, sportski radnik, a
drugi da je prek i sklon nasilju. Ako je suditi po prvima Branislav
Mićunović je zaljubljenik u fudbal, toliki da je kupio FK "Sutjeska" iz
Nikšića i uveo ga u viši rang takmičenja. Reorganizacijom takmičenja "Sutjesci"
je omogućeno da se direktno, bez baraža, plasira u Prvu ligu.
Zarad realizacije ambicioznog projekta i osvajanja sigurnog 10 mesta, na
celo stručnog štaba doveden je Žarko Olarević, a igrački kadar pojačali
su Željko Perović, Darko Krstevski, Goran Bošković. Koji je došao iz "Crvene
zvezde", Rade Todorović iz Kruševca i Saša Branezac iz "Obilića". Uspeh
je bio neočekivan, "Sutjeska" je zauzela petu poziciju, osvojila isti
broj bodova kao i četvrtoplasirani Rad i ostvarila najbolji plasman u
73-godišnjoj klupskoj istoriji.
Ovo je generacijski podvig. Raduje me što je moje jednogodišnje
iskustvo sa fudbalom krunisano istorijskim plasmanom kluba na čijem sam
čelu. Danas je Nikšic centar crnogorskog fudbala, što je i bio nas cilj
- kazao je vlasnik kluba Brano Micunovic. A posle utakmice sa "Radnickim" iz Nisa, pocela je rekonstrukcija
stadiona kraj Bistrice, koju je finansirao Micunovic. Cilj mu je bio da
napravi kompleks koji ce odgovarati normativima UEFA za medjunarodna
klupska takmicenja. Istocna tribina bi trebalo da bude pokrivena, sa
9.400 sedista, i sa poslovnim prostorom povrsine 21.000 kvadrata. Na
zapadnoj tribini bilo bi 3.700 sedista.
Medju ljudima koje je Vojislav Seselj, 11. decembra 2002. godine optuzio
za umesanost u kriminal i ubistva Gorana Zugica, savetnika crnogorskog
predsednika za bezbednost nasao se i Branislav Micunovic iz Niksica. Za
njega je lider SRS javno rekao da je toliko mocan da je "pravi
predsednik Crne Gore" koji "drzi u saci" i samog Mila DJukanovica. Netrpeljivost izmedju Vojislava Seselja i Brana Micunovica traje vec
celu deceniju. Jos 1992. godine, kada je vojvoda imao promociju svoje
stranke u Niksicu, policija je preduzela vanredne mere obezbedjenja.
Zbog navodnih pretnji Micunovica Šešelju.
Dr Šešelj je potom izjavio da je tada Mićunović pripremao na njega
atentat pomoću specijalno pripremljenog katapulta koji je trebalo da
izbaci granate!? Predsednik Srpske radikalne stranke, ekskluzivno u "Svedoku"
25.04.2001. je izneo svoju optužbu protiv Brana Mićunovića:
- Ja po položaju u Vladi Srbije nisam imao direktnog dodira sa Sluzbom
drzavne bezbednosti, mene je ta sluzba u nekoliko navrata obavestavala
da mi se priprema atentat. Jednom, kad mi je atentat spremao Andrija
Drašković (na slici), sto sam cuo i izbegao, a drugi put sam imao obavestenje da mi
grupa kriminalaca iz Uzicke Pozege sprema atentat.
Imao sam i dvostruku dojavu 1993. godine iz SDB, sto mi je licno
saopštio Jovica Stanisic, a telefonom me je pozvao i obavestio general
Nedjo Boskovic, tada sef vojne bezbednosti, da mi Brano Micunovic sprema
atentat u Crnoj Gori. Bio sam, dakle, o tome obavesten, spremao sam se
da odem i pored najave, ali sam tada imao problema s kicmom, pa sam na
dan izbora operisan i to je jedini razlog sto tom prilikom nisam
otisao u Crnu Goru.
Sledeci nastavak:
KO JE ZAPRAVO BRANO MICUNOVIC
|