| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA | |
Srpska mafija u svetu (8) Broj
999, 15. april 2005 AUstraLIJSKI KLAN
Prvi takozvani žestoki momci sa Balkana u Australiji su
se pojavili krajem 70-tih i početkom 80-tih godina. Tada su bili
obeleženi kao jugoslovenski kriminalni klan, koji se okupljao u
petnaestak naših kafana u Sidneju, Volongongu i Melburnu. Dušan Spasojević Šiptar (na slici), kao i mnogi u Zemunu, znao je ko je Vlada Talijan. Četvorica članova Dućine ekipe iz Zemuna, koji su se nalazili na poternici srpske policije, dolazili su ovde i od nas tražili zaštitu. Nisam ostao ravnodušan, rekao nam je Vladimir Jocić zvani Vlada Talijan kada smo ga sreli u Sidneju, ali pošto se radilo o ljudima iz zemunskog kriminalnog klana, optuženih za ubistvo, normalno je da su ovde naleteli na ogroman zid nepoverenja. Neću da izgovaram njihova imena, jer oni više nisu u Australiji. Svi pokušaji da od njega saznamo više detalja o boravku članova zemunskog klana u Australiji, bili su uzaludni, jer ovaj visoki oficir engleskog klana nije hteo mnogo da govori. Samo nam je u povrenju rekao: Momci Dušana Spasojevića nisu pokazali da imaju kvalitet i niko od naših nije hteo da rizikuje da im pruži utočište. Ako sam ja prva liga, a moji ortaci druga, Dućini ljudi bili su treća liga. Ne znam kako su došli dovde, ali za njih ovde nije bilo mesta. Vrlo brzo su napustili Peti kontinent, tako da je i australijska policija, bar privremeno, prestala da se kod nas interesuje za njih. Sličnu priču čuli smo i od Bože Cvetića, poznatog srpskog boksera, koji
radi kao čuvar u sidnejskim noćnim klubovima i koji ima informacije o
zbivanjima u australijskom podzemlju. Njega lično su australijski
policajci u vezi sa "zemuncima" saslušavali u više navrata: Pokazivali su mi fotografije oko 150 naših momaka, od kojih nikoga
nisam prepoznao. Nisam znao da australijska policija ima tako bogat
dosije o srpskim kriminalcima. Kada su me treći put saslušavali, rekao
sam im da policija zna ko je ko, a da ja ne znam ništa! Posle toga se
dogodilo da je zamenik ministra australijske policije otišao u Beograd
da sa srpskim ministrom policije razmeni podatke o srpskom klanu u
Australiji i o članovima zemunskog klana koji su ovde dolazili!
Od Boba Musića, vlasnika motela u čuvenoj Lajgon ulici u Melburnu, čuli
smo da se australijska policija raspituje kod ovdašnjih Srba o dolasku
ljudi iz Makine grupe na Peti kontinent. Da li je Željko Maksimović Maka
(na slici) u Australiji i danas je aktuelno
pitanje za australijsku policiju, ali i za naše ljude - kaže Bob Musić.
O vezi između kriminalnih grupacija Srba u Beogradu i Australiji, koja
postoji gotovo 20 godina, Vladimir Jocić kaže: - U Sidneju i celoj Australiji danas ima još jedno 20 - tak Zemunaca, s
kojima se redovno čujem. I pre Sablje u Australiju je došlo desetak
momaka iz Srbije, koje sam prihvatio i pomogao im da se snađu. Pozivali
su se na moje poznanike iz Zemuna, ali se ispostavilo da nisu kvalitetni.
Išli su napred vođeni balkanskom politikom srljanja u probleme, i vrlo
brzo su propali. Dvojica su već na robiji, a dvojica su u Pertu. Pali su
na koki, dobili su po sedam godina robije, jer su pokušali da rade sami,
na naš - balkanski način. Prvi takozvani žestoki momci sa Balkana u Australiji su se pojavili
krajem 70-tih i početkom 80-tih godina. Tada su bili obeleženi kao
jugoslovenski kriminalni klan, koji se okupljao u petnaestak naših
kafana u Sidneju, Volongongu i Melburnu.
Najpoznatiji članovi tog klana su bila braća Kruščić, poreklom iz Crne
Gore, zatim Himza Bosanac i Vaso Albanac, koji su radili sa zlatom,
novcem i garedrobom. Za Kruščiće se priča kako su stradali, a Himzo se
viđa kako šeta po Liverpulu sa dva kilograma zlata oko vrata i optočenim
liljanima na grudima. Vaso Albanac je sada miran građanin Australije. Razbijanje Jugoslavije i smena generacija dovela je do stvaranja srpskog
klana, u kome su ključno mesto imali ljudi koji su sredinom 80-tih
stigli u Australiju. Naš sagovornik Vladimir Jocić bio je jedan od njih: - Došao sam 1988. godine turistički. Kum iz Zemuna ovde je pevao, pa sam
uz pomoć njega došao da vidim kako je u Australiji i ostao. Dotle sam u
Zemunu taksirao. Otac mi je bio pilot. Rođen sam 1955. godine. Išao sam
u tehničko-saobraćajnu školu u Zemunu. Trenirao sam malo xudo i malo
boks u Radničkom na Novom Beogradu, i 1975. godine bio sam omladinski
prvak Beograda u boksu. Odrastao sam u Zemunu, gde sam naučio da
poštujem zakone jačeg i da se bijem... Znao sam gotovo sve žive zemunske
legende u to vreme. Veliki drugovi su mi bili Steva Borojević, Đole
Majmun, Glavonja i pokojni Mare taksista. Bili smo nerazdvojni.
- Znao sam i Žorža, Gidru, Zeku Pećanca, Slobu i Ćentu. Sa njegovim
mlađim bratom išao sam u školu. Ljubu Zemunca video sam dva puta u
životu. Jednom sa profesorom Čitakovićem, drugi put sa Ćentom. Bio je
izuzetna ličnost i strašan čovek. I kada sam došao u Australiju, bio sam
u krugu naših ljudi, što je normalno jer nisam znao jezik. I onda sam
otišao na "školovanje", koje je trajalo više od četiri godine. Naime,
bio sam po svim najstrašnijim zatvorima Australije. Pao sam zbog droge
1993. godine. Pre toga sam hapšen par puta za sitne krađe, obijanje kuće
i xeparenje - ispričao nam je Vlada Talijan svoj deo biografije iz
mladosti. Najstrašnije australijske zatvore prošla su samo još dva-tri naša čoveka.
Jedan od njih je mrtav. To je Milivoje Matović, zvani - Miša Kobra.
Drugi, Ned Pikić je i dalje na robiji od 18,5 godina. Za Mišu Kobru se i
danas u Australiji među Srbima priča da je legenda srpskog kriminalnog
klana.
Najbolje od svih poznavao ga je Boža Cvetić, bivši vicešampion sveta u
boksu, čovek koji nije uspeo u januaru 2003. da spase život Miši Kobri. - Miša je rođen pre 50 godina u Srbiji. U Beogradu je radio kao taksista
i nije bio mnogo poznat, dok 80-tih nije otišao u Nemačku. Tamo je
izučio kockarski zanat i postao pravi profesionalac u igranju pokera,
kada je i dobio nadimak Kobra. U Australiju je stigao 1986. i neko vreme,
takođe, radio kao taksista, ali se vrlo brzo, zahvaljujući pokeru
podigao dosta visoko.
Igrao je poker, ali je organizovao igre u velike pare, što mu je pomoglo
da stekne veliki ugled. Te zime Miša mi se žalio da mu prete neki ljudi.
Pominjao je Ruse i Cigane, ali i naše iz Beograda, jer je imao neke
neraščišćene račune sa članovima porodice pokojnog Žorža Stankovića.
Sedeli smo kod Makedonca u kafani, odakle je u 11 uveče krenuo kod jedne
prijateljice. Ponudio sam mu ključeve mog stana, da se skloni neko vreme,
ali je Miša odbio. Ubijen je u sačekuši, nasred ulice. Ubice su mu
ispalile tri metka u stomak i pobegle - seća se Boža Cvetić.
Cvetić, koji i danas radi kao čuvar i izbacivač u klubovima na
ozloglašenom King Krosu u Sideju, priča kako je Miša Kobra početkom
90-tih imao sukob sa Žoržom Stankovićem zbog, kako kaže Cvetić, toga što
je ovaj bivši bokser maltretirao Mišinog, četiri godine mlađeg brata
Bracu. Kada je Miša upozorio Žorža da mu ne dira brata zbog kockarskih
dugova, koje će on da podmiri, Stanković je u Australiju poslao svog
sina Baticu, da "stisne" i Mišu Kobru: Vadio je pištolj na sve nas i pretio da ćemo "ga upoznati". Ja sam ga
bacio preko stola na ulicu i posle toga je Batica deportovan u Srbiju -
seća se Boža Cvetić. U međuvremenu, Mišin brat Braca ubijen je, a 1993.
je ubijen i Žorž Stanković. Tri godine kasnije stradao je i Batica
Stanković, ali se potom na Mišu Kobru okomio Jovica Ciganin, čovek koji
mu je dao stan kada je Matović došao prvi put u Sidnej.
Pre dve godine Jovica, inače, vlasnik restorana ZAM, napao je Mišinu
ženu Vesnu, ja sam ga složio na pod, a Miša mu je pucao iz pištolja u
usta. Ciganin je preživeo ovaj metak, i nastavio da preti Miši i meni.
Kada je Miša ubijen, svi australijski mediji su nekoliko dana pisali o
tome kao o obračunu u srpskom podzemlju u Sidneju.
- Rat protiv srpskog klana ovim nije bio završen. U međuvremenu libijska
mafija, koja je jako surova i nemilosrdna, ubila je Sašu Komančerosa,
vođu gradskih motorista. Komančerosi su mu priredili veliku sahranu, i
to se sve događalo u trenutku kada je Sašin brat zapao u zatvor - kaže
Boža Cvetić dok zavrće svoju majcu i pokazuje tragove noževa na svom
telu.
Posle toga i mene je napala libijska mafija, jer sam ja nekolicinu
njenih članova sprečio da divljaju u klubu Ljubavna mašina. Njih
sedmorica su me napali noževima i zadali 14 uboda u grudi, stomak i vrat.
Izgubio sam litar i po krvi, i da mi Nikola Zemunac nije stegao vratnu
žilu, ja bih iskrvario. Operacija je trajala sedam sati. Gledao sam
svoju dzigericu i utrubu, kako ih doktor vadi da bi isisao krv iz moje
stomačne duplje. Posla 12 dana bio sam na nogama. Doktor mi je rekao da
sam ostao živi samo zato jer imam jako srce i jak organizam, a ja sve
mislim da sam živi jer je Nikola bio pored mene!
Božu boksera Libijci su pokušali još jednom da likvidiraju, ali se
spasao skokom sa drugog sprata. Malo je naših momaka u Australiji, poput
Bože Cvetića, koji otvoreno priznaju kako se srpski klan, baveći se
poslovima sa kockom, kurvama, drogom i šaniranjem, mnogo puta
sukobljavao sa Kinezima, Libijcima i Rusima.
Kinezi drže i kontrolišu kocku, prostituciju i bave se dopremanjem droge
u Australiju. Oni rade tiho i oprezno, bez mnogo krvi. Libijci trguju
narkoticima i jako su surovi u svom poslu, dok Rusi, koji rade ilegalnu
trgovinu migrantima, kocku i drogu, takođe, ne trpe konkurenciju. Ovi
klanovi sklanjaju svakoga sa australijskog asfalta ko im smeta. U tim
sukobima naši su, ponekad, izlazili ako pobednici, ali su potom morali
na robiju. Takva sudbina zadesila je Neđu Srbijanca i njegovog brata
Gorana, kao i Vladu Talijana. U sledecem broju: |
|
Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"
|
Zadnja promena izvrsena: 20 Apr 2012