Jugoslovenski iseljenik Tomo Razmilović, koji je šezdesetih godina među prvima došao na rad u Švedsku i obogatio se, sada je na poternici među deset najtraženih kriminalaca u Sjedinjenim Američkim Državama. Raspisana je i nagrada na 100.000 dolara za onoga ko uspe da ga uhvati. Optužnica koja je podignuta u Bruklinu tereti ga da je lažirao završne račune svoje firme da bi joj podigao vrednost na Vol Stritu, pieš list "Blekinge Lens Tidning".

FBI trenutno u SAD traga za desetak Srba, optuženih za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Dvojica su nedavno uhapšena baš u Arizoni, zbog sumnji da su učestvovali u pokolju muslimana u Srebrenici.

Savezno ministarstvo pravde ima u svojim arhivama oko 400 zahteva za izručenje građana SCG. Većina lica sa poternica se traži zbog počinjenih imovinskih dela sa elementima nasilja, zatim zbog krvnih i seksualnih delikata počinjenih u Jugoslaviji. Neki od tih zahteva stari su tačno 30 godina. Srbija i Crna Gora, na primer, još traga za Milivojem Rausavljevićem, za kim je poternica raspisana još 1971. godine. A Petra Basaru i Jožefa Santoa, koji su počinili krivična dela pljačke i osuđeni na 10, odsnosno 12 godina zatvora, SCG potražuje od 1973. godine. njihov slučaj zastareva 2011. godine, pa se SCG nada da će ih do tada pronaći, jer se uopšte ne zna u kojoj se stranoj državi nalaze Rausanović, Basara i Santo.

- Ovog trenutka aktivno radimo na 50 zahteva za ekstradicija jugoslovenskih građana. Najviše tih zahteva, 15 je upućeno je Nemačkoj, zatim Austriji, Italiji i Švajcarskoj. Na osnovu bilatelarnih i multilatelarnih ugovora o međunarodnoj pravnoj saradnji mi smo tokom ove godine realizovali 13 ekstradicija - rekao nam je Nebojša Šarkić.

Srbiji i Crnoj gori su izručeni Dejan Milenković Bagzi (na slici) iz Grčke, Đuro Petrović, Mersad Hajrović i Boško Mikulović iz Nemačke. Iz Frankurta ekstradiran Radojko Juršević, koji je tražen zbog ubistva počinjenog u Bijelom Polju.

Ekstradicija je u nekim zemljama prvo političko, a potom pravno pitanje. Upravo zbog politike mi sa nekim državama imamo problema oko izručenja lica koja tražimo zbog počinjenih krivičnih dela u Jugoslaviji. Prisetimo se kako je svojevremeno Švedska štitila ustaške teroriste koji su ubili našeg ambasadora Vladimira Raolovića. Neki delinkventi imaju zaštitu jer su sarađivali sa tamošnjom policijom. A mnogi su u susednim zemljama, na primer, bili pripadnici paravojnih formacija.

Kako smo nekoliko godina imali, zbog rata i međunarodne krize, prekid u saradnji sa susednim i mnogim evropskim državama, to se dešavalo da one postanu svojevrsni jataci našim delinkventima. Sada smo pred potpisivanjem ugovora sa Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Sa Hrvatskom pregovaramo  - kaže Nebojša Šarkić.

Marinko Magda je početkom devedesetih sa svojom družinom izvršio najmanje 14 monstruoznih ubistava na severu Vojvodine i jugu Mađarske. Legionar poznat pod imenom Miko, nalazi se u mađarskom zatvoru Bekeš na granici prema Ukrajini, jer je osuđen na doživotnu robiju. A SCG traži njegovo izručenje jer je Magda ovde osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva porodica Agotić i Petrić u Subotici pre 8 godina. Mađari nisu hteli da izruče Marinka Magdu, zato što je naš krivični zakon predviđao smrtnu kaznu. Po međunarodnom pravu osuđeni se ne isporučuje u drugu zemlju gde je za isto delo predviđena veća kazna. U međuvremenu SRJ je ukinula smrtnu kaznu i zamenila je sa 40 godina zatvora, što je stvorilo uslov da se Magda, državljanin SRJ, isporuči našoj zemlji.
 

UTOČIŠTE ZA UBICE

Hrvatska je, na primer, dala utočište ubici iz Vojvodine Nebojši Radosinu. Savezno ministarstvo pravde upravo priprema novi zahtev za izručenje Nebojše Radosina, jer se on sada skriva u Italiji. Radosin je izbeglica iz sela Stefanovićevo, u kome je izvršio ubistvo. Potom je iz Vojvodine prebegao u Hrvatsku, koja nije želela da nam ga izruči, pa ga je pustila da slobodno pređe u Italiju, gde je Nebojša Radosin uhapšen po našoj poternici.

Danska je, pak, pružila utočište Božidaru Ceroviću i Boži Šulejiću, koji su počinili ubistvo u Pančevu. U obrazloženju odbijanja zahteva SRJ za izručenje ovih delinkvenata Kraljevina Danska je napisala da su Cerović i Šulejić lica sa stalnim boravkom u Kopenhagenu. Kanada je odbila izručenje Nikole Buluta iz Herceg Novog koji je opljačkao 1,7 miliona dolara iz fabrike Zelengora sa Umke.

Najlošiju saradnju SCG oko ekstradicija ima sa Švajcarskom, koja je, na primer, odbila da nam preda ubicu Besima Fetića, dok se nalazio u švajcarskom zatvoru. Fetić je 1997. u Crnoj Gori počinio ubistvo za koje je osuđen na 15 godina robije. Dve godine smo urgirali kod švajcarskih vlasti da nam predaju Besima Fetića. Dve godine su Švajcarci ćutali, a onda su nas obavestili da je Fetić u Italiji i da se nalazi u Rimu. Ispostavilo se da je Besim Fetić pobegao, odnosno jednostavno pušten iz švajcarskog ekstradicionog pritvora - rečeno nam je u Saveznom ministarstvu pravde.

Pored odbijanja da izruči tražene delinkvente Švajcarska često uslovljava ekstradicije Jugoslovena. Od SRJ se traži da neće izručenu osobu da osudi na smrtnu kaznu, da neće ugrožavati njegova nacionalna i verska prava, da švajcarski konzul ima pravo da to lice posećuje u jugoslovenskom zatvoru i štiti njegova ljudska prava.

Novosađanin Milan Popov je 1997. godine vojvođanskoj policiji podmetnuo minu i za to je osuđen na 7 godina zatvora. Uspeo je da pobegne u Bugarsku. Neko vreme je bio u pritvoru, a potom je pušten na slobodu, iako je za njim raspisana i crvena poternica. U dosijeu Interpola, ispod njegove slike dečačkim likom piše: "Milan Popov, 34 godine, mašinovođa i bankar po struci".  Milan Popov sada ima u Sofiji privatno preduzeće, čija se kancelarija nalazi u centru grada, blizu kabineta predsednika Bugarske. U Sofiji se Milan Popov predstavlja kao poslednji srpski disident u egzilu i kao državni neprijatelj - po opredeljenju. U svom javnom dnevniku Popov piše:

"Svake noći sanjam Srbiju. Kao, dolazim ti ja na granicu... A tamo, diže se rampa sa naše strane, zdesna i sleva otpozdravljaju carinici i policajci. Na šapkama, umesto petokrake - sija kokarda. Na tabli velikim slovima piše: KRALjEVINA SRBIJA, a u mojim rukama pasoš sa grbom Karađorđevića. Šta mi to vredi kad ne mogu da odem u svoju rođenu zemlju, u moju Turiju, Novi Sad..."

Na zahtev SCG za izdavanje Milana Popova da bi odužio svoj dug državi i narodu, Bugarska je odgovorila činovničkom frazom da "...jugoslovenski tumač nije prevela vaš zahtev i dokumenta na književni bugarski jezik i on ne nerazumljiv..."    

Sam Popov se nadao da će mu lično dr Vojislav Koštunica, tada predsednik Jugoslavije pomoći da se vrati kući: "Ja sam se borio protiv režima Slobodana Miloševića, isto kao i oni. U vreme kada je bomba eksplodirala ja sam već bio u Bugarskoj. Ali, ne poričem da sam stajao iza organizacije cele stvari. I ne kajem se ni zbog čega što sam učinio. Mogao sam i glavu da izgubim i ne žalim se zbog toga. Samo mi je žao što nisam bio ispred Skupštine, tog 5. oktobra. Gledao sam na CNN-u i žderao se u sebi. Živim u nadi da će me nova vlast u Srbiji osloboditi optužbi. Čujem da se tamo sprema Zakon o amnestiji. Pisao sam predsedniku Jugoslavije. Ako mogu kriminalce, valjda će i mene da pomiluju. Neka samo otvore dosijee i sve će im biti jasno. Sad, kad je sve prošlo, lakše se diše. Ali kakva vajda kad ja i dalje ne mogu da se vratim kući, da obiđem majku..."

Bugarska je lane predala Novom Sadu teroristu Milana Popova, ali je u njenom zatvoru ostalo još 17 građana SCG. Danas se pored njih na poternicama i zahtevima za ekstradiciju nalaze i Mira Marković i njen sin Marko Milošević, i policijski general Rođa Đorđević, ali i Željko Maksimović Maka, optužen za ubistvo generala Boška Buhe. Za sve njih inostranstvo je još uvek odlično sklonište.

Kraj