MEĐU ZIDINAMA CZ-a (3)                                                                                        Broj 1015, 12.avgust  2005
Pise: Marko Lopušina
http://www.lopusina.com

Pojačana bezbednost
 

Priča se da Legija planira da pobegne, ali ne iz CZ-a već iz kaznionice u koju bude upućen na robiju, kada ga osude. Ipak, upravnik Miroslav Micić tvrdi da je bezbednost Legije i svih stanara u zatvoru CZ prioritet njegovog posla.

- Video nadzor se uvodi da bi pojačali, ali i modernizovali mere bezbednosti. Nije više neophodno da naši čuvari satima šetaju i kontrolišu sobe pritvorenika, kada to može da se radi uz pomoć video kamera. Od kako sam ja u CZ-u imali smo samo dva slučaja begstva. Marko Cečer nam je pobegao napolje iz osuđeničkog dela, a onaj drugi Milovanović je pobegao iz Palate pravde, koja je, inače, jako teška za obezbeđivanje.
Legija neće da pobegne iz CZ-a. Nemam saznanja da Ulemek tako nešto planira. Drugo, Legija ne može da pobegne iz CZ-a, jer sam pojačao nadozor nad njim.

Ponekad ga čuvaju i po trojica stražara, koji se nalaze u njegovom bloku. Ulemek bi mogao da pobegne iz zatvora samo ako bi imao neku podršku iznutra, a ja znam da Legiju niko iz CZ-a ne podržava - rekao nam je major Miroslav Micić. Legija je privremeno premešten u drugu sobu, jer su u njegovom bloku bili građevinske radove.
 

Oprezni Bagzi

Stražar Dragan Petrović kaže da je Dejan Milenković je najuplašeniji i najćutljiviji zatvorenik. I njega čuvaju dvojica stražara.

- Čim izađe iz svoje samice Bagzi stavlja pancir na sebe, jer se boji da ga neko od zatvorenika, ali i od čuvara, ne ubode nožem ili šilom, i ubije.

Pričao je u početku kako mu je bilo lepo u grčkom zatvoru, jer su ga tamo "bolje poštovali" nego ovde u CZ-u. Hvalio se kako mu je upravnik zatvora u Solunu pričao da je Kristijan bio zatvorski car, da je imao svoje mačke i 3 mobilna telefona u samici.
Bagzi mi je u jednom trenutku priznao koliki je njegov strah:

- Bojao sam se da će me ubiti prilikom deportacije!

U zgradi Specijalnog suda Bagzi se obično nalazi u ćeliji broj 125. Kada se nađe u hodniku, koji vodi ka sudnici Specijalnog suda Bagzi uvek staje poslednji u red. I tada nosi pancir na sebi.

Bagzija čuvari vode hodnicima CZ-a ili Specijalnog suda samog. Kada on prolazi svi ostali optuženi moraju da budu zaključani u svojim samicama ili sobama. A kada prolazi pored Legije ili kada ulazi u "staklenac" Bagzi sagne glavu i kao šilo smugne do svoje klupe.

Od tog straha Bagzi je doživeo stres i proradio mu pesak u burbergu. Nema apetit, smršao je 15 kila i više ne liči na sebe. Glava mu se smanjila, lice mu je pocrnelo. Vidi se da ga nešto iznutra grize. Malo se primiro od kako je promenio advokata i sada priča da će biti zaštićeni svedok. Ne vadi cigaretu iz usta. I Bagzi kao Legija puši skupi "davidov".

Upravnik CZ-a priznaje da posebno vodi računa da se pritvorenici ne susreću i da jedan drugome ne ugrožavaju mir ili život. To posebno važi za članove zemunskog klana, koji jedni druge na sudu optužuju.

- Legija i Bagzi su smešteni u dva različita bloka. Milenković je od Ulemeka u vazdušnoj liniji udaljen 50 metara, a hodnicima i preko 250 metara. Dejan Milenković više ne nosi pancir, ali kada ga prebacujemo u Specijalni sud, za to koristimo blindirana vozila. Takav tretman ima još 20 pritvorenika iz CZ-a, koje prebacujemo u Specijalni sud. Mi dnevno, inače, iz zatvora izvodimo u proseku po 60 lica i dužni smo da ima pružimo maksimalno obezbeđenje, bilo da ne bi pobegli, bilo da im neko ne bi ugrozio život. Mi nemamo informaciju da Bagzija neko hoće da ubije ili da ga kidnapuje - kaže major Miroslav Micić, upravnik Okružnog zatvora u Beogradu.


Ljudi u samici

U CZ-u ima oko 50 ljudi koji u CZ-u odslužuju kratke zatvorske kazne, do godinu dana. Od svih 900 pritvorenika i zatvorenika oko 40 lica je smešteno u posebnim prostorijama ili samicama. To su turobne sobe, duge 3, a široke 2 metra, sa krevetom i klozetom čučavcem. Tako su, na primer, i Legija, i Zvezdan Jovanović, Dragan Bujošević, i Željko Tojaga želeli da budu u samici. Za to su dobili saglasnost suda, i saglasnost lekara, koji su utvrdili da su zdravi za boravak u izdvojenim prostorijama.

I general policije Milan Obradović je kada je doveden u pritvor tražio da bude sam, odnosno da ne bude u sobi sa kriminalcima.

- Morao sam da s eizolujem i da se zaštitim od kriminalaca. Jer, čim sam došao neki čuvari su glasno izgovarali moje ime i prezime, da bi kriminalci čuli da sam pored njih. Odmah su počele da pađu psovke i pretnje smrću - rekao nam je Milan Obradović, za koga se pričalo da je u CZ-u pokušao samoubistvo, što nije tačno.

Nenad Opačić, vođa veterničkog klana iz Novog Sada, kome se sudi za trgovinu heroinom, je , na primer, tražio da bude u kolektivnoj sobi. On je stanovnik grupne sobe broj 169. Do skoro je bio u samici broj 114. Opačić se pomiro sa sudbinom, jer je osuđen na 15 godina robije zbog trgovine drogom. A čeka ga još jedno suđenje.

Najveći broj pritvorenih lica u CZ, preko 30 odsto, pritvoreno je zbog dela vezanih za ilegalnu trgovinu drogom ili za krivična dela krađa i razbojništva, opet počinjena zbog droge i u vezi sa drogom. Od svih zatvorenika samo 40 su žene. Neke ovde borave po nekoliko meseci, a neke su, poput Marije Rašete - Milosavljević, boravile samo jednu noć. Ima i dvadesetak stranaca, od kojih je najpoznatiji bio gospodin Hendriks, Holanđanin koji sadi marihuanu gde kod stigne.

SEĆANJA JOCE ČUVARA

Jordan Antonić, bivši komandir straže u Okružnom zatvoru u Beogradu je od 1980. do 1996. godine bio čuvar i dugogodišnji podstanar u popularnoj beogradskoj kaznionici CZ. Svoja sećanja iz tih zatvorskih dana Jordan Antonić je opisao u knjizi Nejžešći robijaši Centralnog zatvora. U njoj su opisani portreti 30 zatvorenika Okružnog zatvora u Beogradu, sa kojima se Antonić sprijateljio, ali u svojoj arhivi ovaj penzionisani zatvorski čuvar, kako nam je priznao, ima dosijea o još 170 beogradskih kriminalaca i robijaša:

- Za 16 godina rada u CZ-u upoznao sam oko 20.000 zatvorenika, ali sam se sprijateljio sa 200 najpoznatijih srpskih kriminalaca. Zvali su me Joca Kreza, zbog mojih loših zuba i smatrali su me za svog prijatelja, jer sam ja bio jako korektan prema njima. Krišom sam im nabavljao i donosio cigarete, vruću kafu, za koju su i zlato nudili, hranu i tranzistore. Arkanu sam kradom uneo pečeno prase, koje mu je supruga Natalija poslala za rođendan.

- U CZ je u proseku dnevno privođeno po 15 ljudi. Najviše ih je uhapšeno u jednom danu, njih 56, kada je sredinom osamdesetih u Beogradu ubijen Ranko Rubežić. Ja sam vrlo brzo shvatio da smo mi čuvari zatvorenika u neku ruku vremenom postajali kao i naši štićenici. Tu uzajamnu vezu nismo mogli da sprečimo, jer i mi čuvari, i oni robijaši, smo samo ljudi sa svojim vrlinama i manama. Ja sam, zavisno od toga kako su prihvatali robiju, zatvorenike delio na 4 grupe.

U prvoj grupi su kriminalci povratnici koji su se u CZ-u osećali kao kod kuće. U drugoj grupi su strašljivci, to su uglavnom privredni kriminalci, koji su kukali da su nevini i koji su se bojali i zatvora i drugih zatvorenika. U trećoj grupi su histerični slabići, kriminalci koji su bili drski i bučni, i time sakrivali svoje slabosti. Najdosadniji zatvorenici CZ-a su narkomani, koji spadaju u četvrtu grupu, jer stalno kukaju, žale se i traže drogu ili neke druge opijate. Moram da vam priznam da su žene robijaši mnogo bolji ljudi od muškaraca - kazuje nam Jordan Antonić svoju životnu priču i nastavlja:

- Žene su u Okružnom zatvoru u Beogradu čvršče, izdrživljije, realnije i mnogo bolji organizatori života iza rešetaka. Dafina Milanović je bila prava gazdarica u CZ-u kada je uhapšena 1988. godine zbog pronevere. Naravno, imala je velike privilegije u zatvoru. A kada je postala vlasnica Dafiment banke, sve čuvare, koji su je tada pazili u CZ-u prebacila je kod sebe. U vreme kada smo imali platu od 5 maraka, naše bivše kolege su kod Dafine kao telohranitelji primali po 1.000 maraka. 

U sledećem broju: I ubice su ljudi
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"