U popularnom CZ-u su ležali Ljuba Zemunac, Arkan, Skole, Voja Amerikanac, Dafina, Ceca, a danas su tu Cvjetin, Legija, Zvezdan, Nenad Opačić i mnogi drugi članovi zemunskog klana.

MEĐU ZIDINAMA CZ-a (5)                                                                                       Broj 1017, 26.avgust 2005.
                                                                                                                                                                                                              Pise: Marko Lopušina
                                                                                                                                                                                                                 www.lopusina.com

Naslednik Ljube Zemunca

Iako se govorilo da je jedna od najvećih reketaša u Beogradu, iza zatvorskih
rešetaka se Sredoje Šljukić, zvani Šljuka našao samo dva puta. Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga jer je svog šefa Kačara upucao "kratežom" u noge.

Goran Vuković Majmun, koji je Beograđanima postao poznat kada je 1986. ubio Ljubu Zemunca (na slici) u Nemačkoj, bio je moj prijatelj. Pričao mi je da je Ljubomira Magaša ubio jer ga se bojao, iz straha po svoj život. Goran se neprestano u životu trudio da bude drugi Giška. Još kao maloletnik bio je prijatelj Đorđa Božovića, svog voždovačkog kuma. Prvi put u CZ je došao kao mladi razbojnik 1983. godine. Bio je atletski građen, ali previše škrt na rečima. Ipak, i takav Goran Vuković bio je, kao i Giška, idol novim klincima sa Voždovca, među, kojima se posebno isticao Zoran Uskoković Skole. On je bio pohlepno surov, zlopamtilo sa sadističkim izlivima besa, i osvetoljubiv. Voleo je obračune sa drugim bandama u Beogradu, ali je u njih gurao svoje klince - Kizu, Pecu, Jakšu, Bucka i Ćandu.

Skole je zapao u CZ 1994. zbog otimanja skupocenog automobila jednog vlasnika kockarnice. Taj je imao bolje veze sa policijom od Skoleta, tako da je ovaj završio u zatvoru. Smešten je u samicu, a komandiri su upozoreni da je "posebno opasan". I da ne smeju sa njim da kontaktiraju van službenih okvira. Uskoković je u zatvoru proveo dva meseca, a u kolektivnoj sobi je čitavo vreme proveo opružen na dugačkoj klupi, sa koje je izdavao naređenja. Najveća njegova preokupacija je bila hrana. Stalno je nešto jeo, mljackao i žvakao.

Bio je krupan, ali ne mišićav, već mastan. Izlazio je u šetnju poslednji i uvek mrzovoljan, kao da se ljuti što ga prekidaju u jedenju. Svoj neobuzdani apetit je pravdao rečima da je on "najveći srpski gurman". Ćanda mu je sa Čubure, od Duleta Kineza doneo pečeno jagnje i kiselo mleko sa Tare. U CZ je jagnjetinu uneo čuvar zvani Tajson, koji je iseckano pečenje omotao oko sebe. Da bi prikrili miris vruće jagnjetine, jedno kilo su stavili u kesu, koju je Tajson nosio u ruci i predao stražarima na ulazu u CZ. Kada je Skole video pečenu jagnjetinu skakao je do plafona i drao se: "Ja sam pobednik!". Radovao se jer je nadmašio Arkana koji je u CZ uneo samo jedno pečeno prase - seća se Jordan Antonić.

Burek strogo zabranjen

CZ nije tvrđava smrti, nije tamnica, već otvoreni zatvor, koji godišnje poseti oko 25.000 lica. Po broju pritvorenika, čuvara i zaposlenih CZ je najveći pritvorni zatvor u Evropi. Prošle godine, na primer, bilo je 11.000 rodbinskih poseta zatvorenicima, 13.000 poseta advokata i 800 ostalih službenih poseta. Pritvorenici su lane dobili i 16.500 pisama.

Paketna služba CZ lane je primila ukupno 15.500 paketa za zatvorenike, čak 8.300 ručkova, od čega je 3.700 paketa vraćeno, zbog nepoštovanja procedure. Jer, pritvorenici ne smeju da primaju slatikiše mešanog sastava, jer u njima može da se stavi droga. Zbog toga zatvorenici ne smeju da dobijaju burek ili palačinke. Ne smeju da dobijaju ni salamu u komadu, jer možda ima turpiju unutra. Salama ili kobasica mora da bude sitno iseckana.

Naša kuhinja, koja ima 11 kuvara, sprema dnevno 3.000 obroka. To je standardizovana hrana, koja se priprema u dosta lošim uslovima, jer je i ta kuhinja stara 50 godina. Zato ćemo i nju uskoro modernizovati i poboljšati kvalitet spremanja obroka. Pritvorenici nemaju velike primedbe na ishranu, ali maksimalno koriste pravo da dobijaju obroke od kuće. Ja, međutim, mislim da donošenje ručka pritvoreniku svakog dana predstavlja i jedan čin dokazivanja privrženosti i vezanosti porodice za zatvorenika, tako da je to mnogo važnije, nego samo jelo.

Najviše od hrane oduzimamo jogurt, torte i razne pite, a od stvari, knjige. Od 2.900 knjiga koje smo prošle godine porimili, vratili smo 1.170 knjige u tvrdom povezu, da se lica ne bi povredila - rekao nam je upravnik Mirolsav Micić i dodao: - Najviše knjiga čita Milan Zarubica, optužen za proizvodnju ekstazija, koji svoje knjige, kad ih pročita, daje drugima. Ima ovde ljudi u zatvoru koji studiraju, pa redovno čitaju stručnu literaturu.

Galantni Šljuka

Nastavljajući svoju priču zatvorski čuvar Jordan Antonić je opisao još neke beogradske zatvorenike:

Iako se govorilo da je jedna od najvećih reketaša u Beogradu, iza zatvorskih rešetaka se Sredoje Šljukić, zvani Šljuka našao samo dva puta. Prvi put je zatvoren 1988. godine zbog toga jer je svog šefa Kačara upucao "kratežom" u noge. Šljuka je u CZ-u zbog ovog nedela proveo nepunih mesec dana. Njegove sobne kolege su bile iznenađene njegovom galantnošću, jer ih je čašćavao kupovanjem namirnica za zatvorsku kantinu.

To je odudaralo od glasina koje su se širile po Beogradu da je Šljuka velika cicija. Vrlo brzo je "pročitan" - zatvorenici su mi pričali da Šljuka tako kupuje sopstvenu sigurnost. Bio je jako plašljiv, čak i paranoičan, jer je strepeo od osvete. Šljuka je bio u pravu, jer ga je Kačar gađao "zoljom" dva puta i promašio.

Sredoje Šljukić je drugi put priveden u CZ 1993. godine zbog otimanja automobila i bio je u pritvoru jedna mesec dana. Nije bio zabrinut jer je očekivao da ga moćni prijatelji spasu robije. Tada nije imao prilike da se pokaže među zatvorenicima, kako je brzo došao, tako je Šljuka brzo i otišao iz CZ-a - seća se zatvorski čuvar Jordan Antonić.

Naslednik Ljube Zemunca

Aleksandar Golubović Kristijan (na slici) je imao običaj da mi govori kako je Ljubomir Magaš njegov jedini i pravi idol. Ja sam ga doživljavao kao kapitalca rasterećenog straha od smrti. Kristijan je u CZ došao prvi put kao maloletnik 1984. godine zbog ranjavanja pozornika, koji ga je sprečavao u reketiranju jedne piljarnice. Odmah po dolasku u maloletničko odeljenje pokazalo se da je Kristijan rođeni vođa, jer je sa lakoćom uspostavio kontrolu nad drugim zatvorenicima. Kada je izašao iz zatvora Aleksandar Golubović je imao manir da se predstavlja jakim momcima iz podzemlja na surov način. Pucao je u noge Slavku Mijoviću, posetiocu hotela Mažestik, među kojima je bio i Arkan. Video sam ga prvi put kada je 1993. uhapšen i deportovan iz Nemačke.

Kada je došao u CZ Kristijan je izgledao kao Apolon sa deformisanim nosom. Umesto rukovanja uradio je preda mnom 100 sklekova za 2 minuta. Potom je tražio da mu instaliram ventilaciju u sobu, jer voli svež vazduh. Posle samo 15 minuta dojavljeno mi je da je Žabac ostao bez zuba, jer je "naleteo" na Kristijana, ali je za to optuživao Kineza, jer se bojao Golubovićeve osvete.

Kristijan je u CZ-u poput Ljube Zemunca uveo red i strogu disciplinu. Higijena je u sobi bila besprekorna, pušenje je bilo zabranjeno ili smanjeno na najmanju moguću meru. Svi njegovi cimeri su radili sklekove i pili mleko.

Svi su izlazili u šetnju i nisu smeli da traže poštedu. Dok je trajala šetnja soba se provetravala, jer je "Kristijan tako naredio", govorili su mi zatvorenici. Njegova glavna maksima je bila: "Život je borba sa zidovima!" Ponekad pomislim da bi to trebalo da bude i moja životna maksima -ispričao nam je bivši stražar Jordan Antonić.

U sledećem broju: Korektni generali

Zadnja promena izvrsena: 20 Apr 2012