Feljton - Novine Toronto ' najmoćnija Srpkinja u dijaspori, jer se u konkurenciji za tu titulu nalaze čak tri dame: Slavica Radić-Eklston, Rebeka Mekdonald i Madlena Zepter. Ima, međutim, i drugih uspešnih i bogatih naših žena, posebno poreklom iz Vojvodine kao što su Mira Pavlović, Tatjana Teja i holivudska diva Lolita Davidović.

KRALJICE SRPSKE ELITE (3)                                                                                  Broj 1037, 27.januar 2006
                                                                                                                                                                                                              Pise: Marko Lopušina
                                                                                                                                                                                                                 www.lopusina.com

Najbogatije Srpkinje u svetu

Danas se sa sigurnošću ne zna ko je najmoćnija Srpkinja u dijaspori, jer se u konkurenciji za tu titulu nalaze čak tri dame: Slavica Radić-Eklston, Rebeka Mekdonald i Madlena Zepter. Ima, međutim, i drugih uspešnih i bogatih naših žena, posebno poreklom iz Vojvodine kao što su Mira Pavlović, Tatjana Teja i holivudska
diva Lolita Davidović.

VLASNICA DINASTIJE ZEPTER

Malo Srba zna da su Madlen i Milan Janković jedan od najuspešnijih i najbogatijih Srba na planeti. Malo Srba zna da su Madlen i Milan Janković, vlasnici kompanije "Zepter internacional", koja ima svoje filijale u pedeset zemalja sveta. Vrednost ove kompanije i uloga porodice Janković se procenjuje na preko 6 milijardi evra.Zepter je ime za kraljevsko žezlo, i Milan i Madlen Janković su krajem devedesetih odlučili da ga koriste kao svoje prezime da bi ih svetski poslovni krugovi bolje razumevali i prihvatali. Tako su Jankovići postali Filip i Madlen Zepter.

Madlena Janković - Zepter potiče iz porodice Horvat. Njen deda je bio službenik železnice Austro-Ugarske, a otac u Gracu diplomac Politehničke akademije i inžinjer, graditelj francuskih pruga po Africi. Za sebe Madlena kaže da je Srpkinja, čiji je otac Slovenac. Rođena je 1947. u Beogradu, kod crkve Svetog Marka, gde je i krštena kao pravoslavka i gde je njena majka Divna Ilić imala krojački salon. U tom salonu Madlena je učila lekcije o lepotim gracioznosti, ali i upoznavala znamenite Beograđane, među kojima je najzabavnija bila glumica Ljubinka Bobić.

Njena majka je bila poslovna žena, jedno vreme i direktor "Organizacije konfekcije", što je otvorilo Madleni prozor u biznis. Studirala je književnost, mada je uvek bila bliža umetnosti i estetici. Kada je sa suprugom Milanom 1980. godine otišla u Austriju, Madlena Janković je kao profesor književnosti radila je u "Crvenom signalu", a potom u RU "Novi Beograd", koji je i poslao na rad u Beč.Zepteri danas u otadžbinskim zemljama banku, osiguranje i još imaju desetak firmi, poslovnu zgradu u ulici Kralja Petra u Beogradu, koja je nagrađena kao arhitektonsko delo i koju su pretvorili u hram umetnosti.

Tu se nalaze Kreativni studio Zepter, zatim izdavačka kuća Zepter, salon estetskih proizova Zepter. Preko Fonda Madlena Zepter pomažu mlade srpske intelektualce, talentovane omladince i ljude, posebno decu u nevolji. Sa 150 stipendista rukovodioci ovog Fonda svakog meseca održavaju redovne sastanke da bi dogovarali njihove aktivnosti.

Gospođa Zepter je aktivan kulturni radnik. Beogradska javnost je ove godine videla u Galeriji Zepter u vreme izložbe "Starom nakitu darujemo svetlost". Gospođa Zepter je mecena književne nagrade "žensko pero" u SCG, ali i nagrade Zepter u Francuskoj. Beograđani su Madlenu, Filipa i njihovu ćerkicu Emu Zepter mogli poslednji put da susretnu na promociji nove srpske opere i teatra Madlenijanum u Zemunu, u koji je porodica Zepter uložila 12 miliona evra. U ovoj prvom privatnom pozorištu na Balkanu porodica Zepter je već prikazala dve sjajne predstave, operu "Hofmanove priče", kao i dramu "Don Kihot".

SRPKINJA GRADI KENIJU

Kada putnik namernik svrati u Najrobi može se iznenaditi kada u trgovačkom delu kenijske prestonice vidi napis Soko centar. Asocijacija na naše sokolove biće i prirodna i sasvim opravdana, jer je vlasnica tog tržnog centra jedna mlada Srpkinja iz Kikinde.

To je Tatjana Teja, danas poznati biznismen u Keniji i jedan od uglednijih hotelijera i građevinara. Kompanija koju danas vode Tatjana i njen suprug Kerim Teja se bavi izgradnjom stambenih i poslovnih prostora za izdavanje, prodaju ili vođenje. Jedno vreme bila je to prva kompanija te vrste na kenijskom prostoru.

Ova Srpkinja, koja je nedavno učestvovala na beogradskoj manifestaciji Lideri srpske dijaspore, sa suprugom vlasnik je hotela Heron Kourt, zatim Blakrose apartmana i čitavih kvartova u Najrobiju. Tatjana je rođena u Kikindi 16. septembra 1964. godine. Roditelji su Desa, bivša učiteljica i Stevan Mirkov, nekadašnji direktor osnovne škole "Petar Kočić". Odrasla je uz brata Zorana u malom mestu Nakovu, na samoj rumunskoj granici, koje ima 3.000 žitelja. I danas se rado seća svog detinjstva: - Mi smo među prvima u selu kupili televizor, pa se naša kuća ubrzo pretvorala u bioskopsku salu. Komšije i prijatelji su dolazili da gledaju tada popularnog Čkalju i Miju. U selu su postojala samo dva automobila, pa smo mi deca mogli slobodno da vozimo rolšue sredinom puta, bez veće opasnosti.

Bezbrižno detinjstvo od 1977. godine kada se porodica Mirkov seli u Kikindu, gde Tatjanin brat polazi u srednju školu, zamenila je školskim obavezama. Bila je i uspešan sportista, igrala košarku, plivala i vozila bicikl. Kao đak generacije četvrtu godinu srednje škole provela je u norveškom gradu Narviku koji je bio zbratimljen sa Kikindom. Taj put je, čini se danas, bio je presudan za Tatjaninu budućnost, jer je otišla u Englesku na usavršavanje jezika.

Tu je postala asistent generalnog direktora jednog hotela i kasnije odnosno vlasnika kompanije. Bila je to za mladu Kikinđanku prva velika škola biznisa. Na poslu je Tatjana Mirkov i upoznala svog supruga Karima Teja i oni su se venčali 1990. godine u Londonu. Otvorili su kafe bar The Espresso na Pikadiliju 1993. godine. Plan je bio da otvore još nekoliko ovih barova, ali zbog smrtnog slučaja u porodici Teja, Tatjana i Karim napuštaju svoj poslovni projekat u Londonu i odlaze u Keniju. U Najrobiju, koji ima 2,3 miliona stanovnika mlada Srpkinja je danas poznata poslovna žena.

SRPSKA VENERA

Sa dimenzijama koje odgovaraju idealnog ženskoj figuri, koju je pre dve hiljade godina utvrdio rimski arhitekta Vitruvilus, mlada Jovanka Šopalović je u Francuskoj 2005. godine proglašena za lepoticu dana. A već u proleće 2006. godine će za sat snimanja donjeg rublja uzimala je 3.000 evra.

Njene dimenzije su: visina 177 cm, struk 60 cm, kukovi 90 cm i obim grudi 85 cm. Teška je samo 50 kilograma. A ima i francusku nogu, jer nosi cipele broj 36 kao Pepeljuga. Jovanka Šopalović je rođena u Insbruku, Austrija u porodici gastarbajtera. Otac je bio sudski tumač za nemački iz Beograda, a majka iz Prijedora.

U Pariz je došla kao student modnog dizajna i osvojila prvu nagradu u dizajniranju veša i diplomu. Kada je među dve hiljade kandidatkinja izabrana naredne godine za manekena kozmetičke firme "Lankom" Jovanka šopalović je izabrala profesiju manekenke, a ne dizajnera.

Visoka i vitka privukla je pažnju i najpoznatije modne kuće za žensko rublje "Obad", koji su je uzeli za zaštitni znak kompanije. Posle toga otvorena su joj sva vrata svetskih firmi kao što su "Dior", "Kartije" i "Le Burže". Sredinom devedesetih Jovanka šopalović je kao prvo lice, tačnije telo Evrope i sveta zarađivala 10.000 dolara po modnoj reviji. Mnogo više od novca donelo joj je priznanje da bude i simbol francukse avio kompanije "Er Frans".

Jovankini spotovi se neprestano vrte na televizijskim kanalima "Franse 2" i "Kanal plus" u Parizu. Holivudski agenti je zbog njene lepote i talenta nisu ostavili na miru. Jovanka Šopalović, mada mašta da igra u "Putujućem pozorištu Šopalović", ima dve uloge u filmovima "Teorija zavere" i "Džet-set". Bila je partnerka slavnim glumcima Džuliji Roberts i Melu Gibsonu.

M.L.

Zadnja promena izvrsena: 20 Apr 2012