Razgovaramo sa Draganom Matejić, za prijatelje - Mara. Možda se neki čitaoci
sećaju, doduše bilo je to jako davno, kada smo pisali ovoj svestranoj
devojci sada zreloj ženi. Nekako, kako to obično i biva sa nekim ljudima,
putevi vam se ukrste iz nekih razloga... tako i sada ...ponovo sedimo za
istim stolom. Mnogo toga se u međuvremenu izdešavalo, pa priči nikad kraja...
Novine broj 1238 -
Toronto, 12. mart 2010.
Mara je jedna od onih osoba sa kojom vam je uvek lepo da pričate -
lista tema je neiscrpna. Uvek nasmejana, sa retkim darom da zna i da
sasluša, prijatan je sagovornik...a i od one vrste ljudi sa kojima kada
se raziđete osećate pozitvnu energiju u sebi.
Kada
si bila mala, oni odrasli ljudi koji su te gledali sa visine, ne samo
zato što su bili veći nego i zato što su smatrali da su pametniji imali
su običaj da pitaju: "Šta ćeš biti kada porasteš?" - Da li si tada imala
odgovor za njih? Nekako mi deluješ kao neko ko je oduvek znao šta želi
od života?
Da, oduvek sam generalno znala šta hoću da radim sa svojim životom. Od
malih nogu, koliko se ja sećam toga, a imam zaista dobru memoriju,
osećala sam da me nešto "vodi" prema svim mojim ciljevima. Najvažnije u
životu mi je oduvek bilo da budem iskrena prema toj svojoj intuiciji
koju osećam i toj nekoj nevidljivoj "moći" koja je svima nama vodič kroz
život. Viša sila je moj životni put navela na razne avanture!
Još sa 2 godine sam rekla roditeljima da ću biti balerina. Upisala sam
se u Lujo Davičo baletsku školu u Beogradu. Pored toga sam imala veliku
privilegiju da budem privatni student naše primabalerine Jovanke
Bjegojević. Jovanka je smatrala da sam talentovana za balet kao i razne
druge igre. Ona je smatrala da treba da odem za Ameriku jer po njenom
mišljenju, talentovani igrači nisu imali neke velike šanse da naprave
uspešnu karijeru u našoj zemlji.
Sa 12 godina, zajedno sa roditeljima dolazim u Kanadu, u Toronto gde
nastavljam svoje studije. Igrala sam balet još nekoliko godina. Međutim
zbog ozbiljnih povreda a i po savetu mnogih specijalista, bila sam
prinuđena da prestanem, tako da se moja karijera balerine završila sa 17
godina.
Paraleno sa baletom, još od pete godine moja baka, a kasnije i ostali
članovi porodice, primetili su da dodirom ruke mogu da ublažim njihove
bolove, pogotovu glavobolje. Za mene je to sve bila samo igra. Sećam se
da sam imala malu svesku, u kojoj sam zapisivala koga sam masirala i
koliko su mi platili, hahaha. Volela bih da mogu da pronađem tu svesku …
sećam se i dan danas, kako je izgledala. Kao mala uživala sam dok mi je
baka masirala glavu. Uvek je nešto šaputala dok je to radila. To me je
fasciniralo. Pitala sam je šta to šapuće, a ona bi se uvek nasmejala i
re-kla,"Ma, to se baka moli Bogu." Mnogo kasnije saznala sam šta je
govorila i odakle potiče to "nešto" u meni što smiruje i ublažuje bol
drugim ljudima.
Posle baleta život ti kreće nekim drugim tokovima. Postaješ
manekenka?
Da. Doduše, manekenstvom sam se bavila još kao dete u Beogradu…ali
jednog dana (kao na filmu…ha..ha…) dok sam stajala u metrou, prišla mi
je žena, dala mi karticu i rekla da joj se javim jer misli da bi bila
dobra manekenka.
... and the rest is history as they say. .. Manekenstvom
sam se bavila do svoje 25 godine. U tom istom periodu osnovala sam svoju
kompaniju Spirit Fashion & Entertainment Productions sa kojom sam
organizovala razne Fashion & Entertainement manifestacije. Jedna od njih
je bila Fashion for Peace - Fashion Show @ the Docks Nightclub. To je
bila revija koju sam organizovala za pomoć našim ljudima za vreme rata i
NATO bombardovanja u Srbiji.
Manekenstvo je bilo jedno veliko iskustvo koje mi je omogućilo dosta
putovanja po svetu gde sam upoznala divne ljude. Međutim sve to me nije
do kraja ispunjavalo - htela sam da na neki drugi način osmislim i
ispunim svoj život. Što bi rekli Englezi - želela sam drugačije da
"express myself".
U tom periodu dok sam hodala tim silnim pistama, završavala sam mnoge
škole, kurseve... Znala sam da bez edukacije ne mogu da postignem ono za
čim sam težila.
1997 godine završila sam kurs za Fitness & Nutrition i jedno vreme
držala časove fitnesa. Klasičan balet i razne igre kojima sam se bavila,
omogućile su mi da razumem i naučim mnogo toga vezano za anatomiju
ljudskog tela i povreda koje nastaju iz raznih razloga.
Zato sam tada i rešila da se okrenem nečemu što je vezano za negu tela i
razvijanje duha čovekovog.
Istovremeno
me je jako privlačila masaža i razne alternativne terapije. Osećala sam
da bih bila dobra u tom kako se ovde kaže Energy Healing.
Shodno tome, završavam mnoge kurseve na tom polju:Skin & Body Spa
Therapies, Aromatherapy, Reflexology, Tibetan Massage, Ear Candling,
Hot Stone Massage, Ayurveda Massage, Indian Head Massage, Lymphatic
Drainage,
Acupressure Massage, Deep Tissue Massage, Swedish Massage, Thalasso
Therapies, koji svi spadaju pod Holistic Therapies, i naravno Esthetics
(Facial, Manicure, Pedicure, Waxing...) pri čemu posebnu pažnju
posvećujem prirodnim metodama nege tela i lica.
Od 2001 godine se bavim masažom i Holistic Therapies i Esthetics.
Imala sam veliku sreću a i smatram, na neki način i privilegiju da mi
učitelji budu ljudi iz celog sveta koji su svi bili vrsni stručnjaci u
određenim oblastima alternativne medicine.
Pomenula bih jednog od mojih kolega i učitelja koji je bio monah -
Tibetanski lekar, sa kojim sam provela dosta vremena istražujući razne
metode akupresura i tibetanske masaže.
Takođe, dosta vremena sam provela istražujući našu prelepu zemlju.
Putovala sam po raznim mestima, što bi se reklo, išla sam na hodočašća
kroz Srbiju. Istraživala sam, slušala razna mišljenja i iskustva
tajnovitih travara, bioenergetiča, i predivnih monahinja koje su pravi
čuvari starih tajni.
Pomenula si mi da spiritualizam koji nosiš u sebi i tu neku "moć"
isceljivanja potiču od davnina. Može se reći da je genetske prirode tj
da si nasledila.
…smeje se…sada će ispasti da sam neka svemoćna žena. Ima istine u sveu
tome. U stvari smatram da se takve neke "sklonosti" prenose od predaka.
Najveći moj učitelj bila je moja prababa, koja je bila pravi travar i
isceljitelj u našoj porodici. Nje se sećam kroz maglu - jer sam bila
jako mala… ali ono što je ona radila i znala prenelo se pričom u našu
porodici.
Kada je moja baka prepoznala te neke sposobnosti u meni prenela mi je
iskustva i znanja koje je naučila od moje prababe. To su neke sklonosti
koje ti ne možeš da biraš niti da stvoriš sam u sebi. Ti si jednostavno
izabran. Ništa čovek sam ne radi - ta neka najuzvišenija Sila pokreće
stvri u nama i oko nas - mi smo samo tu da pomognemo drugim ljudima.
Ipak jedno pouzdano znam - čovek je svaki dan u školi, tako da svakim
danom ima mogućnost da nauči nešto, da podeli to sa drugima, da pomogne,
i naravno bude Srećan, jer to je ipak čovekovo priordno stanje - Sreća!
Ko ti je davao najveću podršku svih ovih godina?
Od kad znam za sebe najveću podršku sam imala u mojim roditeljima i
porodici, To zaista najiskrenije mogu da kažem. Moji najveći i najbolji
prijatelji su uvek oni bili. Podržavali su me od mojih malih nogu… sve
moje želje i snove i podsticali me na svakom koraku. Imala sam oduvek
slobodu da istražujem ko sam i šta sam, bez ikakve obaveze da moram da
živim u kocki koja je zacrtana tim nekim opšte prihvaćenim društvenim
pravilima. Uvek sam imala potpunu slobodu, da budem ono suštinski što
jesam.
Ali pored svega toga, bitno je da čovek duboko u sebi ima tu težnju - da
nije sve proisteklo iz samoživosti i sujete. Jako je važna ta ljubav i
podrška tvojih voljenih i onih bliskih ljudi koji te okružuju.
Ako se čovek ne bavi sobom, šta god da ga okružuje postaje nebitno - jer
u suprotnom, ako ne radiš na sebi, ljubav i podrška postaju kao štake -
to je onda linija manjeg otpora…ti onda koristiš ljude da bi samo
olakšao proces bivstvovanja.
Na prvi pogled, običan spa salon, malo lepše sređen sa prijatnom
atmosferom. Usluge kao i u drugim kozmetičkim salonima… depilacija,
pedikir, manikir, masaže… Međutim po priči tvojih klijenata, oni se
nakon tretmana osećaju ne samo fizički lepšim… nego i mentalno. U čemu je
tajna? …smeje se… nema tajni ni čuda… bitan je samo pristup.
Po holističkom učenju/shvatanju u tretmanima mora da se tretira cela
osoba - ne možeš odvojiti na delove neke stvari. Mozak, telo i duša su
nerazdvojiva celina.
Samim tim, ako mi neko dođe na pedikir, to je tretman za jedan deo tela
(nije kao masaža celog tela), ja i dalje imaš šansu da pomognem toj
osobi, jer uz masažu stopala, radim na akupresurnim tačkama,
refleksologiji i samim tim u potpunosti pokušavam da opustim i kreiram
balans da bih postigla harmoniju celog tela. Verovatno je mnogima
poznato da je koža najveći organ…dakle mora biti tretirana u potpunosti
- Sve je u dodiru!!!
Mi svi razmenjujemo energiju, u svakom momentu našeg života... tako da
dok radiš čak i samo manikir tretman, pruža ti se mogućnost da osobi
pored sebe dodirom preneseš pozitivnu energiju.
Telo je napravljeno da bude otvoreno, zato je u prirodi čoveka da se
grli, dodiruje i na taj način razmenjuje energiju sa drugima.
Na početku si napomenula da je retka osobina kod ljudi da umeju da
slušaju. U pravu si, a to je velika šteta, jer korist je obostrana.
Dosta ljudi dođe na tretman da bi podeli sa tobom svoju tugu,
sreću…možda su usamljeni. Tako da pored tretiranja njihovog tela, ti
tretiraš i njihov Um, jer im posvećuješ pažnju. Zadovoljavaš tu
najprostiju ljudsku potrebu, a to je da ih neko sasluša i razume.
Ako imaš priliku, (makar i par minuta), da uz osmeh i prijatan razgovor,
ili nežan dodir promeniš nekome raspoloženje na bolje, onda ne postoji
veća nagrada u tvom životu od toga!
Za mene misija života je da pomogneš drugima. Čovek dok je živ, može na
tako jednostavan način da pomogne svaki dan nekoj osobi… nije to nikakva
komplikovana filozofija.
Zamisli samo ovo - kad god se ne osećaš dobro, ili si tužan, imaš neki
problem, samo jedan običan dodir rukom, od druge osobe, automatski ti
pomaže da se osećaš dobro… bar malo.
Dodir je sve. Svi znamo da ako bebu ostavimo - ne dodirujemo je, ne
mazimo je, ona se neće razvijati isto kao beba koja je voljena i mažena,
čak i u dosta slučajeva dolazi i do smrti.
U svojim tretmanima koristiš prirodne sastojke i recepte iz davnina
kao i biljke koje su lekovite. Reci nam nešto više o tome.
Pošto mi je oduvek bila želja da tretiram osobu što je bolje moguće, na
najprirodniji način, počela sam još pre par godina da pravim prirodne
preparate za negu tela i lica u mojoj maloj laboratoriji. U tretmanima
koristim lekovite biljke i stare narodne recepte iz svih delova sveta.
Znaš kako se kaže: Za svaku bolest Bog je stvorio biljku da izleči.
Volim da radim sa algama, zelenim čajem, Dead Sea Salt… Jedna od mojih
najomiljenijih biljaka je Situreja Montana, poznata kao Rtanjski čaj.
Biljka koja raste na planini Rtanj. Fascinirana sam tom lekovitom
biljkom, i njenim neverovatnim lekovitim svojstvima za tretiranje
različitih unutrašnjih i spoljašnjih telesnih problema.
Dodatno, jako je važno da šta god stavljamo na naše telo i lice, na
kožu, da bude što prirodnije koliko je to moguće u ovim uslovima života.
Što znači, što manje hemikalija i preparata to bolje.
Svaki
preparat na tržištu ima "prirodnu" verziju koja je mnogo zdravija i daje
bolje efekte na koži lica i tela. Zašto bi onda unosili razne štetne i
hemijske sastojke, kad se ne mora. Bolje sprečiti nego lečiti.
Poznato je da je svako preterivanje, u bilo čemu, slabost - put ka
beznađu. Kako ti uspevaš da održis taj životni balans, obzirom da si
prošla mnogo toga a i bila u prilici da budeš na pozornici obasjanoj
reflektorima...a i u tami?
Živi jednostavno, ne komplikuj ništa, sagledaj iskreno stvari u sebi i
oko sebe, bez uticaja tvog uma (Ego). Sagledaj ih prirodno, prosto…
onako kakve su… Isreno. Ne osuđuj nikada i nikoga. Smej se! Budi od
koristi drugima. Pomogni svaki dan bar jednom čoveku. Za mene je jako
važno, to što je rekao naš veliki duhovni učitelj Ava Justin Popović:
"Molitva u ustima i posao u rukama."
Ja samo mogu da odgovorim šta meni prija i šta mene čini srećnom.Pošto
sam po prirodi jako pozitivna i vesela osoba, ne pada mi teško da uvek
vidim svetliju stranu stvari. A to je Molitva i Meditacija… ključ svega.
Ali sve to mora biti prirodno - čovek ne sme i ne može ništa da forsira
u životu… može samo da pusti život da teče kao voda i … da uperi svoje
pozitivne misli i snage ka onome šta želi da razume.
Najvažnije: Budi zahvalan i skroman. Svet se ne okreće oko jedne osobe.
Svaka osoba je važna kapljica u velikom okeanu života, ali svi zajedho,
kolektivno, kreiramo taj prelepi okean zvani život.
Koji su ti planovi za budućnost…
Vladika Nikolaj Velimirović je rekao: “O tri predmeta ne žuri da
govoriš:
1. O Bogu - dok ne utvrdiš veru u Njega
2. O tuđem grehu - dok se ne setiš svog
3. O sutrašnjem danu - dok ne svane”.
