Dr. Živka Perić organizator je veoma interesantne ETNO
izložbe srpske baštine pod nazivom "NEKAD I SAD". Izložba se
otvara u nedelju, 18. aprila 2010. u
16. časova u
zgradi Metro Hall - 55 John Street
i održava se
pod pokroviteljstvom grada Toronta i uz podršku Generalnog konzulata
Republike Srbije...
Novine broj 1241 -
Toronto, 16. april 2010.
Živka Perić je lekar u penziji, sponzorisani imigrant a od nedavno
državljanin Kanade.
"Volim da kažem da živim u gradu Beorontu, država Srbanada", priča nam
baka Živka dok sedimo i pijemo kafu među mnogobrojnim eksponatima, koji
čekaju da budu izloženi u Metro holu u centru grada.
Pričali ste mi da ste u Srbiji imali svoj izložbeni "prostor", vrlo
specifičan i interesantan za sve putnike namernike koji su se zatekli u
Vašem selu.
Tačno, od rane mladosti sam počela sa sakupljanjem raznih stvari koje
su bile deo naše srpske tradicije. Ni na kraj pameti mi nije bilo da će
jednog dana to sve biti eksponati. U početku su to bili samo stari
časopisi i knjige koje je neko spremio da baci, da bi se tokom dugog
niza godina moje interesovanje proširilo i na razne druge predmete.
Posle smrti roditelja renovirala sam jedan stari objekat i napravila
nešto što je izgledalo kao mali muzej, sa namerom da kada odem u penziju
to pretvorim u prostor koji će biti otvoren za javnost.
Koja Vam je bila motivacija da sve to sakupljate godinama obzirom da od toga niste imali finansijsku koristi?
Ljubav
prema starinama… zadovoljsto, pronalaženja predmeta koji više nisu u
upotrebi… želja da se sačuva ta naša bogata srpska baština, jer sve to
neminovno nestaje u ovim vremenima moderne tehnologije. Otuda i naziv
NEKAD I SAD kojim sam želela da ukažem na promene koje su se dešavale u
načinu života ljudi sa sela.
Divim se sposobnostima tih ljudi koji su kroz generacije prenosili umeće
i uspevali da na jednostavan način, od materijala iz svoga okruženja, primitivnim
alatima i spravama prave sve što im je potrebno za život a pri tome su
to
veoma lepo uradili. U jednoj putopisnoj knjizi, Le Kobizje opisuje srpski
zemljani krčag neverovatno pesnički, grli njegov vrat i piše o krčagu
kao da piše o voljenoj ženi.
Koliko tih eksponata postoji u Vašoj zbirci?
smeje se… mnogo ... treba mi volonter koji bi sve to prebrojao … a i
mnogo kofera, da bih uspela da prenesem iz Srbije sve što sam još
sakupila.
Ovo je vaša druga izložba. Mnogi se sećaju prve, koja je bila manja
ali veoma uspešna i vrlo posećena. Kako ste došli na ideju da
organizujete ovakvu vrstu promocije srpske baštine?
Svi
narodi sveta imaju svoju istoriju, kulturu, tradiciju. Moja ideja je
bila da one, koji poznaju tu vrstu naše tradicije podsetim a da mlađima
pružim mogućnost da saznaju i spoznaju nešto o zemlji svoga porekla
i da
drugim nacijama prikažem segmente naše tradicije.
Na toj osnovi bila je pre tri god prikazana manja izložba koju ja
nazivam promotivnom, a u cilju pretstavljanja javnosti onoga na čemu već
godinama radim. Kao što ste napomenuli, prva izložba je zinteresovala i
oduševila mnoge žitelje Toronta, tako da mi je to bio podstrek da
nastavim sa tim radom.
Šta za vas znači činjenica da ste od grada Toronta dobili priliku da
prezentirate srpsku baštinu?
Neizmerno sam zahvalna na poverenju koje mi je ukazano da organizujem ovu izložbu
i to je velika čast. Smatram da je to
poverenje ukazano, ne samo meni, nego i celoj našoj zajednici. Zbog toga
osećam ogromnu dvosmernu odgovornost, prema gradu Torontu da to
poverenje opravdam i prema našoj zajednici da je adekvatno predstavim.
Šta će posetioci moći da vide na etno
izložbi? U
ovom prelepom i relativno velikom prostoru prikazaće se autentični
upotrebni i ukrasni predmeti od 19 veka, pa i ranije, do današnjih dana;
ćilimi i drugi tkani predmeti, starinski vezovi i drugi ručni radovi,
predmeti za domaćinstva, garderoba, garderobni detalji, simboli koji
predstavljaju Srbiju, ljude, tradiciju, istoriju, kulturu i običaje...
Među eksponatima nalaze se predmeti koji se više ne proizvode ručno ili
zanatski. Ko danas spava ili nosi odeću od droge, koja je napravljena praktično
nepoderivo?! Od biljke konoplje izatkana je slamarica, neki garderobni
komadi i druge stvari.
Moram da napomenem da ono što iz razumljivih razloga nije moglo da se
prenese u koferima moći će da se vidi na fotografijama i na posterima
Dođite, videćete. Bilo bi dobro da pozovete i svoje prijatelje drugih
nacija da i oni vide deo naše bogate tradicije na koju treba da budemo
ponosni.
Koristim priliku da pozovem roditelje i prosvetne radnike da dođu
organizovano i održe Etno časove, obzirom da je izložba otovrena od 18 -
24 aprila. Za decu je izdvojen poseban kutak, ali je korisno ukazati i
na sve ostalo. Ako u sadašnjem trenutku ne razumeju, ostaće im u sećanju
za neko buduće, starosno doba.
Sa zadovoljstvom sam spremna da prisustvujem i pomognem u prikazu. I to
ne samo deci već i svakom zainteresovanom posetiocu.
Želela bih da se još jednom zahvalim gradu Torontu što su mi omogućili
postavku ove izložbe i našem Konzulatu na podršci a posebno
vicekonzulu,
gospođi Ivani
Stefanović,
koja će zvanično i otvoriti izložbu, na konstruktivnoj saradnji.
Zahvaljujem se članovima umetničke grupe ZONA 416 koji su mi sa velikim
entuzijazmom pomogli u izvođenju umetničkog programa kao i Akademiji
narodne igre Miroslav Bata Marčetić.
U pripremama za ovaj događaj porodica mi je pružila veliku pomoć,
moralno, materijalno, radno.
U saradnju su se uključili znani mi i ne znani prijatelji, što me raduje
i što mi daje podršku kao i nadu da će ovaj događaj biti koristan i lep
i na neki način
NAŠ.
Vidimo se na izložbi, poručuje baka Živka.
Neiscrpna energija i entuzijazm koji ova sedamdesetgodišnja baka ima u
sebi je fascinantan i svakako za primer mnogima. Ivana Đorđević