Razgovaramo sa Dijanom Vasilić povodom kabare predstave "Seks
u selo" koju ćemo uskoro imati priliku da vidimo kako u Torontu tako i u
drugim gradovima širom Kanade i Amerike. Dijana je autor teksta, glumica…
idejni vođa celog projekta.
Pozorištem
i pisanjem
Dijana Vasilić se bavi od
mladih dana. Ljubav prema "daskama" rodila se
još kada je kao gimnazijalka
igrala u predstavi "Koštana", koju je organizovala njena profesorka
srpskog jezika Mirjana Nedić. Glumila je Mitketovu majku, a njena
drugarica, Jelena Kostadinović igrala je Koštanu.
"Tada sam prvi put osetila slast aplauza i sam život umetnika" priča nam
Dijana prisećajući se mladalačkih dana.
"Sećam se te predstave kao da je juče bilo. Kako sam rođena u Kanadi,
bilo mi je teško da prelomim jezik i da dočaram govor koji preovladava u
južnom delu Srbije, ali sve mi je to pomoglo da nadograđujem znanje
srpskog jezika. Takođe, sam se dosta selila. U Srbiji sam živela od
svoje 10-te godine i to po raznim mesitma: Mladenovcu, Paraćinu,
Beogradu... danas, međutim primećujem pozitivnu stranu tih seljenja. To
mi je omogućilo da spoznam razlike u mentalitetu, ponašanju i govoru.
Pomoglo mi je definitivno da izgrađujem sebe u sferi pisanja i glume".
Kako si došla na ideju da napišeš baš ovaj tekst?
Na ideju sam došla sasvim spontano. Želela sam da pišem baš o tim
ljudima sa juga Srbije, jer oni imaju nešto specifično u sebi. Želela
sam da dočaram taj mentalitet, da prikažem neke obične ljude koje možete
svuda sresti, karaktere koji su specifični i prepoznatljivi nevezano od
njihovog statusa. Uz sve to jako mi je bilo bitno da prezentiram humor
koji je svojstven našem narodu kao i bogatstvo našeg jezika.
Zato svih 6 likova, u ovoj priči nazvanoj "Seks u selo", su jednaki -
nemamo glavnog glumca jer svaki lik na sceni je odraz karaktera koji
govori sam za sebe.
Namera mi je takođe bila da napravim nešto novo, nešto tipa "Stand up
comedy", ali u srpskoj zajednici. Sve ove godine imali smo priliku da
gledamo razne pozorišne predstave, zabave i ostala kulturna događanja -
i to je super, jer smatram da je kulturni život dijaspore u Torontu jako
šarenolik. Međutim moja ideja je bila, da i pored svega toga, pokušam da
unesem nešto što do sada niste imali priliku da vidite - da zabavljamo
ljude smehom, dok su u restoranu ili kafani; da humor bude svima
dostupan i uz čašu doborog vina u neobaveznoj atmosferi sa prijateljima;
da energiju kafane potrošimo u lepom druženju i smehu, a ne u ogovaranju
i standardnom programu koji je prisutan u restoranima.
Zašto
kabare varjanta?
Kabare ne iziskuje veliku tehničku organizaciju (scenografiju,
rezervisanje sala mesecima unapred, kostimografiju) i shodno tome
troškovi su mnogo manji. Ono što je najvažnije (svima nama koji
učestvujemo u ovom projektu) … sve ovo nam omogućava neizmernu slobodu
da putujemo gde god poželimo i da susrećemo razne interesantne ljude u
opuštenoj atmosferi u kojoj su oni ono što jesu - nema foliranja i
uštogljenosti, jer smo mi deo njih… i oni su deo naše "predstave".
O čemu se radi u ovoj kabare predstavi?
Radnja se naravno dešava u seoskoj kafani. Tu je Vida ciganka poznata na
glasu kao gatara, koja je sposobna da pomogne i u najtežim
"slučajevima". Živorad, lokalni auto limar, ženskaroš i srcolomac, posle
jedne ljubavne afere, traži pomoć od Vide ciganke. Tu se pridružuje i
Koviljka, trostruka udovica bogata i dobrodržeća, ali ne zahvaljujući
svojim sposobnosti, već zbog puke sreće. Ona se takođe obraća Vidi za
pomoć. Kabare ne bi bio kabare bez pevačice. Mica pevačica turbo folka,
igrom, pesmom i energijom koju poseduje, upotpunjava tu sliku kabarea,
obraćajući se Vidi za pomoć u nadi da će joj ona otkriti da li će
postati pariska dama? Milorad, Živoradov najbolji drug iz detinjstva,
inače lokalni brica, je u stalnoj kompeticiji sa Živoradom: ko će više
ženskih srca slomiti. Kontrast u odnosu na sve njih, izražena je u liku
konobarice, koja je obrazovana i mlada, ali ju je ekonomska situacija
primorala da radi u seoskoj kafani. Totalno različita od svih, kako zbog
obrazovanje tako i zbog mentaliteta koji nosi u sebi tokom predstave
izražava nezadovoljstvom i gorčinom.
Sada kada su sve pripreme (probe) završene, kada krećete na nastupe…
kako se osećaš?
Uzbuđena sam svakako…ali i jako srećna što sam sve ovo izgurala u jednu
finalnu ideju, u jedan projekat koji je zaživeo. Sve je ovo nekad bio
samo mali san, namera, nastojanje… ali evo ostvareno je…verovatno zato
što sam to jako želela i verovala da vredi uraditi. U svemu, ali zaista
u svemu su mi mnogo pomogli svi članovi naše male družine. Svako na svoj
svojstven način. Prvo što su verovali u ovaj projekat, a drugo, kroz
smeh i lepo druženje rađale su se nove ideje.
Već ste imali vatreno krštenje u Otavi. Kako ste primljeni i kako je
sve prošlo?
Predivno. Gostoprimstvo je bilo na zavidnom nivou. Organizacija Nemanje
Janjatevića je bila profesionalna i za svaku pohvalu. Bilo je oko 120
ljudi… veliki aplauz…tri puta su nas vraćali na bis… fenomenalno…svi smo
bili ushićeni. Verni ljubitelji pozorišta i umetnosti, posle predstave,
su nam priredili lepu žurku sa muzikom, gde smo nastavili druženje do
zore.
Koji su ti planovi, vezano za pozorišni život?
…smeje se…Uhhh…toliko toga ima… videćemo kako bude bila zainteresovanost
publike za kabareom. Ako to oživi, onako kako smo zamislili, novi
projekti su svakako u planu...
"Seks u selo" na repertoaru je 8 maja u restoranu ZAM, 15 maja u
restoranu Nostalgija; 22. i 23. maja u Montrealu i Šerbruku; 29. maja u
Kičineru; septembar je rezervisan za Čikago. Kako saznajemo u planu su i
drugi gradovi o čemu ćemo vas na vreme obavestiti.
Verujem da će ova predstava zaintrigirati mnoge ljubitelje
pozorišta/kabarea i da će pružiti podršku ovim entuzijastima, koji kako
vidimo, žele da obogate društveni život svih onih koji žive van
otadžbine, ali što je za njih još važnije, žele da obogate sami sebe
novim iskustvima i putešestvijama koje ispunjuju dušu i srce.
Ivana Đorđević
