Ideja je da knjige za decu, postanu dostupne svim našim ljudima u svetu i da
se, koliko je to moguće, srpski jezik održi kod mladog naraštaja koji živi
van naše zemlje...
Novine broj 1261 -
Toronto, 8. oktobar 2010.
Razgovaramo sa Veljkom Žižićem, koji živi i radi u Londonu
(Engleska), inače jednim od osnivača Male biblioteke na Internetu.
Veljko recite mi nešto o projektu “Mala biblioteka”. Kojim ciljevima
i motivima ste se rukovodili kada ste krenuli sa ovom idejom?
Interplov je nastao 2007. godine. Njegovi osnivači su nekolicina naših
iseljenika koji žive u Londonu, u Velikoj Britaniji. Interplov je
nezavisno i samofinansirajuće preduzeće njegovih osnivača. Interplov
razvija dva poduhvata: Malu biblioteku koja se sastoji od sadržaja
namenjenih deci (www.malabiblioteka.net)
a koja je otvorena za javnost maja 2010. godine, i Biblioteku, koja je
stranica za odrasle, a koju ćemo otvoriti početkom 2011. godine.
Kada smo razmišljali o našim ciljevima, pokušavali smo da iz ugla nas,
iseljenika, pokušamo da rešimo sledeće važne prepreke sa kojima se kao
narod, i u rasejanju i u matici suočavamo:
-Učenje jezika: Otežan postupak učenja jezika u rasejanju svoj deci i
porodicama.
-Cena knjige: Ograničena mogućnost za roditelje u matičnim zemljama, i
posebno u rasejanju da pristupe knjigama i sadržajima koja su
odgovarajuća deci i njihovom uzrastu, između ostalog i zbog njihove
izuzetno visoke cene.
- Siromašna izdanja: Tržišni problemi u izdavaštvu, vidljivi u malim i
skupim izdanjima, lošoj štampi i lošim prevodima, potpunom odumiranju
određenih izdavačkih grana poput zvučne knjige, i uopšte nemogućnošću
takmičenja sa stranim izdanjima.
- Nedostatak podsticaja za pisce: Povezan nedostatak ekonomskog
podsticaja za visoko stručne pisce, prevodioce i stvaraoce koji deluju
na srpskom jeziku, što je poslednjih 20 godina dovelo do srozavanja tih
struka i znatnog slabljenja samog jezika.
Kakva su Vaša iskustva sa decom koja žive van zemlje (vezano za
njihovo učenje i negovanje srpskog jezika)?
Zamisao o osnivanju Male biblioteke je nastajala tokom mog rada sa decom
u rasejanju, pri srpskoj crkvenoj zajednici u Londonu (Engleska).
Nedostatak zanimljivih sadržaja odgovarajućih dečjem uzrastu tada se
pokazao kao jedna od osnovnih prepreka pri učenju jezika (što nas je
podstaklo da osnujemo prvu našu dečiju biblioteku u Britaniji pri crkvi
Sveti Sava u Londonu 2000. godine).
Deci je lako da uče jezik, posebno kada ga vole, uživaju u njegovom
korišćenju i razmeni sa porodicom. Međutim, dugoročno je potrebno da
sama sadržina jezika bude široka, odgovarajuća uzrastu, raznovrsna,
promišljena ali i u duhu vremena, kako bi deca, posebno u rasejanju,
bila ponosna na svoj jezik i njegove sadržaje, i sa uživanjem nastavila
da ga koriste i kada prerastu rane dečje godine.
Učenje jezika, posebno u rasejanju je u velikoj meri pitanje izbora
roditelja.
Mnoštvo porodica se nalazi u stanju gde se prirodno posvećuju
obrazovanju dece na domaćem jeziku zemlje u kojoj žive. Srpski jezik
predstavlja dodatnu porodičnu nastavu koja se vrši pre svega u
predškolskom dobu. Kasnije, znanje deteta zavisi sve manje od roditelja
a sve više od kulturnih veza deteta i jezika, koje mogu biti jače ili
slabije, a zavise pre svega od praktičnih problema, poput ovih koje smo
naveli prethodno: oblika sadržaja, njihovog duha, dostupnosti, cene.
Za sada su sadržaji na srpskom jeziku koji mogu da se takmiče sa stranim
sadržajima u nedostatku, ili su izuzetno skupi, i mi upravo pokušavamo
da to promenimo razvojem elektronskih i interaktivnih izdanja.
Opšte gledano, smatramo da je znanje jezika pre svege ljudsko i kulturno
blago, i da je naša odgovornost kao predstavnika tog jezika da ga na
pravi, odgovarajuć način prikažemo mladim naraštajima i time svakom
detetu pružimo što bolju mogućnost da ga bolje upozna, nauči i u njemu
uži-va. Drugim rečima, deca ne smeju biti uskraćena mogućnosti da dobiju
pristup jeziku, a mi odrasli imamo odgovornost da to na najbolji mogući
način podržimo omogućimo.
Šta sve obuhvata “Mala biblioteka”?
Mala biblioteka se bavi svim interaktivnim i elektronskim radovima koji
mogu biti dostupni putem interneta. Sadržaji Male biblioteke su pre
svega obrazovni i odnose se na jezik, korišćenje jezika, i umetnost i
književnost za decu uopste. Radovi uključeni u Malu biblioteku su
interaktivne slikovnice, zvučne priče i knjige, elektronske i "igrane"
knjige, jezičke i elektronske igre, pozorišne predstave, filmovi i
dokumentarni video radovi. Mala biblioteka sadrži mnoštvo besplatnih
radova (knjige, zvuci, igre), ali i radova koji se kupuju putem klikera
(novac Male biblioteke). Sadržaji u Maloj biblioteci su odgovarajući za
decu od 2. godine do ranog mladalačkog doba.
Elektronski oblik izdanja pruža znatne mogućnosti u pogledu razvoja
zvučne knjige i drugih vrednosnih dodataka, i mi to upravo radimo:
razvijamo zvučne snimke knjiga u saradnji sa piscima, prevodiocima, ili
često i glumcima. Time želimo da knjigu načinimo novijom, damo joj
dodatnu vrednost, a u slučaju dece u rasejanju, povećamo broj dece koja
bi tako mogla da koriste i uživaju u jeziku (deca u rasejanju prirodno
nalaze da im je lakše da u početku slušaju, nego da čitaju knjige na
srpskom).
Uopšte, želimo da sadr-žaji koje pružamo mogu da se takmiče u pogledu
upotrebe, dostupnosti i cene sa svim elektronskim sadržajima kojima deca
danas imaju pristup širom sveta - a težimo da budu i bolji.
Na koji načini zainteresovani čitaoci mogu koristiti Vaše usluge?
Učlanjenje u Malu biblioteku je besplatno, a potrebni su samo osnovni
lični podaci. Prijava se obavlja na samoj internet stranici. Članovi
Male biblioteke mogu da koriste sve besplatne radove, i da kupuju
elektronske radove putem svojih "klikera". "Klikeri" su novac male
biblioteke, koji se kupuje pretplatom (kreditnom karticom), koji potom
mogu da na sajtu troše i deca i roditelji.
Kupljene knjige i svi drugi radovi članovima ostaju trajno dostupni u
njihovom nalogu u Maloj biblioteci, dok je plaćanje uvek jednokratno.
Cena knjige u Maloj bibliteci je povoljna, čak i kada knjiga sadrži
celokupnu zvučnu knjigu ("Igrana knjiga" u rečniku Male biblioteke),
knjiga najčešće košta 1 kliker (tj. 1 Evro).
Celokupna Mala biblioteka je prilagođena za decu, i ne sadrži reklame,
niti veze na druge strane. Samim tim sasvim je siguran za samostalno
dečje korišćenje i jednostavan čak i maloj deci.
Koju vrstu saradnje ste uspostavili sa piscima i izdavačima?
Prihodi od prodaje knjiga se preusmeravaju samim piscima, stvaraocima
ili izdavačima. Najveći deo prihoda od prodaje knjiga je namenjen
stvaraocima, često i do 80% od cene svake knjige. Time tražimo način da
pomognemo rad na jeziku i u okviru jezika - stvarajući zdrav i ekonomski
prihvatljiv pristup koji dugoročno može da pomogne stvaraocima, i samom
jeziku.
Sa druge strane, smatramo da su knjiga (i znanje) potreba a ne luksuz, i
tako pristupamo razmišljanju o ceni knjige. U maloj biblioteci je cena
knjige i drugih značajnijih sadržaja povoljna (1 kliker = 1 Evro). Cenom
želimo da pomognemo kupcu knjige, kome je knjiga ekonomski
pristupačnija, ali i piscu, kome povećavamo broj mogućih čitalaca.
Primetila sam da je u Srbiji srpski jezik dosta "modifikovan". Sve
više se koriste u govoru strane reči, najviše engleskog porekla. Koje je
Vaše mišljenje o tome?
Sasvim smo svesni loših promena u srpkom jeziku, poput opšteg i
neumerenog korišćenja stranih, često pogrešno shvaćenih reči, na uštrb
reči iz sopstvenog jezika. Naš stav je da smo u obavezi da pažljivo
koristimo i primenjujemo srpski jezik, razvijamo njegove dugoročne,
suštinske vrednosti.
U Maloj biblioteci i u Interplovu smo izuzetno strogi po pitanju
korišćenja stranih reči. U slučaju Male biblioteke to je sasvim lako i
razumeti, jer prirodno nam je da dete treba da uči srpsku ili slovenski
reč, koja ima koren koji je prepoznatljiv, kao i odgovarajuć zvuk, i
stoga se prirodno uklapa u prethodno naučeno, kao i u buduće znanje,
poput savršene slagalice.
Iz iskustva jasno nam je da je naš narod u rasejanju mnogo svesniji
loših promena u srpskom jeziku. Razlozi su dobro poznavanje stranih
jezika, ali i dobro znanje sopstvenog jezika i opšte visoko obrazovanje
koje je doneto sa sobom. Znanje naroda u rasejanju u pogledu jezika je
veoma važno, i treba da bude iskorišćeno u pogledu daljeg razvoja
jezika.
Planovi za budućnost...
Početkom 2011. ćemo otvoriti i “Biblioteku” koja je uporedan elektronska
stranica namenjena odraslima, a sadržaće književna, naučna, zvučna i
druga izdanja.
Naši dalji ciljevi su nam da nastavimo razvoj Male biblioteke i
Biblioteke, proširujemo njihova izdanja i načinimo ih dugoročno
uspešnim.
Želimo da povećamo broj izdanja, pisaca i izdavača sa kojima sarađujemo,
da dalje povećavamo broj članova, posebno u rasejanju, i da u saradnji
sa članovima, piscima i izdavačima razvijamo elektronske radove koji će
biti u stanju da ispune naše jezičke, kulturne i obrazovne potrebe u
rasejanju i u matičnim zemljama.
Na osnovu dosadašnjeg odgovora čitalaštva i javnosti smatramo da smo na
dobrom putu, iako je jasno da je u pitanju znatan i dugoročan posao.
Mala biblioteka posle nekoliko prvih meseci rada već ima članove u skoro
50 zemalja na svetu. Želimo da postojimo u svim zemljama gde žive naši
ljudi.
----------------- Smatram da je jako važno da naša deca znaju svoj jezik, bez obzira gde
žive. To je ono što čini našu kulturnu baštinu. Tužno je kada vidim bake
i deke koji se sa mukom sporazumevaju sa svojim unucima ili decu koja se
osećaju kao stranci u Srbiji jer ne razumeju jezik svojih roditelja.
Ivana Đorđević.
