| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Japan nuklearka
|
Pregled nesreća na nuklearnim postrojenjima
Kako se dogodila havarija u Japanu i koje su
posledice
Zemljotres i
cunami koji je poplavio sistem za hlađenje, izazvali su zabrinjavajuću
havariju u nuklearnoj centrali "Fukušima 1...
Novine broj 1281 -
Toronto, 18. mart 2011. |
 |
Zemljotres i cunami koji je poplavio sistem za
hlađenje, izazvali su zabrinjavajuću havariju u nuklearnoj centrali
"Fukušima 1", 250 kilometara severoistočno od Tokija, najpre u
reaktorima 1 i 3, a zatim u reaktoru 2.
Koji su mogući uzroci? Koja su moguća scenarije i
posledice?
 Zašto
dolazi do ispuštanja radioaktivne pare?
Cilj ispuštanja pare je da kućište reaktora ne popusti pod pritiskom
pare koja se nagomilava. Dok se ne obnovi hlađenje, ispuštanje
nagomilane kontaminirane pare iz kućišta je potrebno da bi se sprečila
veća havarija. To se obavlja pomoću ventila, ali ručno jer nema struje,
i to obavljaju zaposleni čiji se "hrabrost" i "heroizam" ističu, s
obzirom na rizik.
Zašto je u nekim prilikama pri ispuštanju pare došlo do eksplozija?
Bez hlađenja, gorivo se raspada u srcu reaktora, oslobađajući fisione
produkate (kripton, radioaktivan jod, cezijum), a voda se pritom razlaže
na kiseonik i vodonik. U trenutku ispuštanja tih gasova, nastaje
hemijska eksplozija koja zavisi od smeše kiseonika i vodonika.
 Da
li eksplozija povećava ispuštanje radioaktivnosti?
Nivo radioaktivnosti ne zavisi od toga da li vodonik eksplodira ili ne.
Pri tim eksplozijama, glavna stvar je to što metalno kućište reaktora
nije oštećeno. U trenutku eksplozije razoreni su oni elementi zgrade
koji su i konstruisani tako da svojim uništenjem preuzmu pritisak i
spreče razaranje reaktora u slučaju eksplozije.
Da li je dovoljna evakuacija stanovništva iz
prostora na udaljenosti od 20 kilometara od reaktora?
"Vetar" gasa i radioaktivnih čestica oslobođen od
subote, ima kumulativno dejstvo do 20 kilometara, kažu francuski
stručnjaci koji ukazuju da se oblak razređuje na većoj daljini od te. Da
stanovništvo iz tog prostora nije evakuisano, dobilo bi značajne doze
radijacije. Na mestu havarije, na udaljenosti do 2 kilometra od raktora
1 i 3, u subotu je gama zračenje bilo 10.000 puta veće od normalnog.
 Kako
je zaštićen nuklearnig reaktor?
Radioaktivni materijal je odvojen od okoline pomoću tri prepreke:
"olovka" okružuje uranijum koji je u zrnastoj formi; rezervoar s vodom;
i, konačno, kontejner. U Japanu, to je "posuda" sa metalnim omotačem,
usidrena u betonske zidove i zapečaćena poklopcem. Ta "posuda" ima
senzore.
Da li je rizik od cunamija bilo planiran u Japanu?
Rizik od talasa visine 10 metara je predviđen pri konstrukciji sistema
za hlađenje. Ali, cunami je dostigao 14 metara i zgrade su poplavljene.
Ostećeni su i rezervni sistemi za hladnjenje s pogonom na dizel.
Šta je fuzija u reaktoru?
Fuzija se pri pregrevanju goriva dešava kada ono
počinje da se topi i curi, kao voštana sveća. Tada ga je teško ohladiti
i omotač radioaktivnog materijala se raspada. Fuzija rezultira nastankom
magme koja može progoreti "posudu". Pritom bi došlo do masivnog
isticanja radioaktivnih elemenata u okolinu.
Da li je došlo do fuzije u reaktoru u Japanu?
Najverovatnije jeste u reaktoru broj 1. Kompanija TEPCO, operater tog
postrojenja, ne isključuje da je gorivo reaktora 2 ušlo u fazu fuzije,
zbog kvara sistema za hlađenje.
 Da
li je ova situacija uporediva sa onom u Černobilu 1986?
Ne, jer centrala u Černobilu nije imala tri prepreke za radijaciju, već
samo košuljicu od betona. Pored toga, u Černobilu
se dogodila nekotrolisana nuklearna reakcija i jedan reaktor se
pregrejao, dok su japanski reaktori zaustavljeni 24 sata pre eksplozije.
(Izvori AFP: Žak Repusar, izvršni direktor Instituta za zaštitu od
zračenja i nuklearnu bezbednost - IRSN, Didije Šampion iz Uprave za
okolinu, Marisal Žorel, Odeljenje za Reaktore IRSN i Olivije Gupta,
generalni direktor Uprave za nuklearnu bezbednost - ASN).
Pregled nesreća na nuklearnim postrojenjima od 1979
Pregled najvećih nesreća na nuklearnim
postrojenjima od 1979. godine:
- 28. mart 1979. SAD
Na ostrvu Tri milje u Pensilvaniji, niz ljudskih grešaka i kvarova doveo
je do prekida hlađenja reaktora zbog čega je jezgro počelo da se topi
što je izazvalo kontaminaciju unutar postrojenje. Stanovništvo i okolina
mđutim nisu bili ugroženi, a iz predostrožnosti je privremeno raseljeno
140.000 ljudi. Nesreća je klasifikovana kao 5 stepen na međunarodnoj
skali nuklearnih nesreća koja ima 7 stepeni.
- Avgust 1979. SAD
Curenje zračenja uranijuma na tajnoj lokaciji nuklearnog postrojenja u
bizini Ervina, Tenesi, kontaminiralo oko hiljadu ljudi.|
- Januar-mart 1981. Japan
Radiokativno curenje u nuklarnoj elektrani Curuga u centralnom Japanu
ozračilo 278 ljudi.
- 26. april 1986. SSSR
Reaktor broj 4 u Černobilu (Ukrajina) eksplodirao tokom bezbednosnog
testa izazivajući najveću civilnu nuklearnu katastrofu u kojoj je
poginulo oko 25.000 ljudi (nezvanične procene). Deset dana je gorelo
nuklearno gorivo ispuštajući u atmosferu radioaktivnost snage 200 bombi
bačenih na Hirošimu, kontaminirajući tri četvrtine Evrope. Moskva je
pokušala da prikrije nesreću, a potom i da minimalizuje štetu koja je na
međunarodnoj skali nuklearnih nesreća klasifikovana kao najviši, 7
stepen .
- April 1993. Rusija
Eksplozija istrošenog nuklearnog goriva na Tomsku 7, tajnoj lokaciji u
Rusiji izazvala oblak radijacije. Broj žrtava nepoznat.
- 11. mart 1997. Japan
Probno postrojenje u Tokaimuri severoistočno od Tokija je privremeno
zatvoreno posle nesreće u kojoj je ozračeno 37 ljudi.
- 30. septembar 1999. Japan
U još jednoj nesreći u centru u Tokaimuri, zbog ljudske greške, više od
600 zaposlenih i stanovnika izloženo je radiaciji, a oko 320.000 je
evakuisano. U toj nesreći koja je na međunarodnoj skali nuklearnih
nesreća klasifikovana kao 4. stepen, ocenjena je kao najveća katastrofa
posle Černobila. Dva tehničara su nehotice izavala nekontrolisanu
nuklearnu reakciju ubacujući u rad mnogo više uranijuma nego što je
potrebno.
- 9. avgust 2004. Japan
U nuklearnoj centrali Mihama u centralnom Japanu vrela neradioaktivna
isparenja procurela su kroz cevovode, verovatno usled korozije i spalila
petoro zaposlenih.
- 23. jul 2008. Francuska
Tokom održavanja reaktora u Trikastenu na jugu Francuske, radiokativne
supstance izmakle su kontroli i blago kontaminirale stotinu zaposlenih.
- 12. mart 2011. Japan
Dan pošto je zemljotres praćen cunamijem potresao Japan, dogodila se
eksplozija unutar nuklearne elektrane Fukušima 1, 250 kilometara severno
od Tokija. razmere posledica još nisu poznate. |
|
Oglasavanje Marketing
|
