| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Radmila Karadzic Moc Nemira
|
RADMILA KARADžIĆ
Moć nemira u Torontu
”Za roman je ljubav tema priče, za mene - tema života. Ta
bezuslovna, bezvremenska, naduzročna, vanposledična, večna moć koja je život
sam. Kad ovom svetu dođe kraj, ljubav će
...
Novine broj 1281 -
Toronto, 125. mart 2011. |
 |
Povod ovom razgovoru je promocija druge knjige Radmile Karadžić (Maja
Pop) "Moć Nemira", koja će se održati 8. aprila 2001 u 19.30č. u maloj
sali SKUD Oplenca.
Radmila nam priča kako je nastao prvi roman "Nežnost zemlje":
“Baba mog muža, Milica Karadžić je bila jedna predivna, hrabra i mudra
žena. Živela je 104 god. i preživela sve ratove od Balkanskih pa redom.
Htela sam da zabeležim neke crtice iz njenog burnog života u jednoj
kratkoj priči. Nisam ni pomislila na pisanje romana. Dok sam pisala,
upadala sam u posebna stanja duha koja su dovela dotle da je priča rasla
iz dana u dan i pretvorila se u roman”.
 Kada
smo razgovarale prošli put, rekli ste mi da Vam je dugo trebalo da
donesete odluku da publikujete roman. Nakon dve godine izašao je i Vaš
drugi roman "Moć Nemira"
“Ideja o nastavku priče je potekla od čitaoca. Ja sam je prosledila
višim dimenzijama gde počinju sve kreacije. To je kao da zasejete seme u
plodnu zemlju i ono počne da klija i raste. Saradnja sa svetim, moćnim
svetilištem u sebi samoj, koje dušom zovemo, dovela je do kompletiranja
priče”.
Gde nas "vode" Vasićke ovog puta?
”Dok je prvi roman obuhvatao čitav vek i nekoliko generacija Vasićki, u
ovom romanu imamo period od sedam- osam godina i to sa najmlađom
Vasićkom, Unom koja kao rešenje svojih problema vidi u seobi u Kanadu.To
je bila prilika da prikažem crtice iz naših emigtantskih života”.
Dobro pravite zaplete. Kako to uspevate, obzirom da niste BILI
profesionalni pisac. Stil pisanja Vam je jednostavan, iskren… Kako sebe
vidite u ulozi pisca?
”Ne smatram sebe profesionalnim piscem, jer se ja za taj zanat nisam
pripremala. Volim da pišem, jer u tim trenucima sam najviše ono što
stvarno jesam, osećam se ispunjenom, srećnom , kao da radim na
ostvarenju svog cilja, onog zbog kojeg sam ovde na zemlji u ovom
životu”.
 Kako
ste Vi videli Vasićke kad ste pocinjali prvu knjigu a kako ih gledate
sada, u drugoj knjizi, kada su uglavnom rasejane po svetu?
”Baba Milicu je u prvoj knjizi oličenje tipične Srpkinje koja živi u
vreme ratno i poratno i bori se za najosnovnije: preživljavanje
porodice, očuvanje ognjišta. U tim mukotrpnim danima njena osećanja
bivaju zanemarena i potisnuta. Zato je tvrda kao kamen i moćna kao
zemlja. Nove generacije Vasićki sreću drugačije izazove, prema vremenu u
kome žive. Kao savremene žene, osećanja konačno dobijaju zasluženo mesto
u njihovim dušama i životima. Rasejani su mnogi Srbi po svetu, zato su
rasejane i Vasićke, ali ja u tome ne vidim ništa loše, naprotiv-izobilje
novih životnih iskustava”.
Vasićke izlaze na internacionalnu scenu. Una je uglavnom u Kanadi ...
Koliko je tu Vašeg ličnog iskustva posmatrača i učesnika?
”Naravno da ima mog ličnog iskustva. Zar bi izabrala Kanadu za Unu da i
sama nisam napravila taj korak? Ne bih izabrala ljubav kao temu da to ne
mogu približiti čitaocima.
Interesantna je uloga posmatrača i učesnika. Kad posmatrate vi
učestvujete , sve je to celina. Dođe coveku malo teže kad ima glavnu
ulogu, ali se bolje nauči lekcija”.
U "vasioni" Vasićki - je li njena ljubav sa francuskim konzulom
greška ili je to norma. Ljubav...
Vasićki kroz generacije nikako da se ostvari na pravi način... Izuzetak
je možda Unina majka Ana
”Ljubav nikad nije greška, pa ni u mojim pričama.Sve su one doživele
velike ljubavi: Milica, Dina, Ana. Uni se desilo isto. Ona prepoznaje
pravu ljubav, tu moćnicu, nebeskih razmera i priznaje je. Ne može da je
realizuje "na pravi način"jer je ljubav došla kad joj vreme nije, kad
već ima decu sa drugim, a za Vasićke deca dolaze ispred svega. Međutim
to ne umanjuje veličinu te ljubavi, niti je ubija. Takve ljubavi su
večne”.
Da li život donosi boljitak iz generacije u generaciju? Da li će
Unina ćerka- Dina koja razume sve, imati lepši i puniji život od Une, da
ne govorimo o Milici?
”Život na ovoj planeti donosi boljitak. Uskoro, u ovom 21. veku
dosegnućemo momenat naglog porasta ljudske svesnosti i ljudi će imati
drugačiji, kvalitetniji pristup životu. Neće više živeti u
materijalističkoj opsesiji. Stvarne ljudske vrednosti kao ljubav, život,
Bog, skromnost, pomaganje drugima, prosvetljenje doći će do punog
izražaja. Naravno, da bismo došli do tog nivoa, moraćemo da prođemo kroz
tminu teških izazova, kao i Una u romanu što prolazi kroz nemire i
patnje da stigne do mira, spokoja i mudrosti.To i jeste poruka moje
priče. U tom smislu, Unina ćerka Dina će živeti bolje (bolje ne znači
udobnije) ali punije, svetlije, duhovnije. Biće svesna sebe i života
koji kroz nju teče”.
Predivna ljubav između Une i francuskog konzula je katalizator mnogih
odluka i promena. Da li, po Vašem mišljenju, čovek može da donese važne
odluke samo razumom? Da li može čovek da donese odluke mnogo pre nego
što je priteran uza zid?
”Jeste, to je predivna ljubav, ona između pripadajućih duša, ona koja se
dešava samo jedanput u životu kada se prepoznaju dve polovine jedne
jedinstvene celine. Ne bi trebalo donositi odluke samo razumom, jer mi
imamo i druge aspekte postojanja: emocionalni, spiritualni, fizički.
Jedino kada vodimo računa da svi aspekti budu zastupljeni i
uravnoteženi, možemo postići blagostanje. Kada smo priterani uza zid
naše odluke su često pogrešne. Tada odlučuje samo razum. Razum je naš
divni sluga ali ume da bude loš gospodar. Posebno je pitanje u kojoj
meri te važne odluke donosimo mi? Naš stari mudrac Sergej je rekao: "Kad
hoću Boga da zasmejem kažem: Ja sam odlučio."
Šta je ljubav za Vas kao pisca a šta je ljubav za jednu Vasićku iz
Vaših romana?
”Za roman je ljubav tema priče, za mene - tema života. Ta bezuslovna,
bezvremenska, naduzročna, vanposledična, večna moć koja je život sam.
Kad ovom svetu dođe kraj, ljubav će biti inicijator novog početka
stvaranja vasione i života, sledećeg Big Banga. Ljubav ima moć tog reda.
Ona nam je jedina nada da spasemo čoveka i planetu, ako joj konačno damo
mesto koje zaslužuje. Kad je negiramo, mi ne priznajemo život. Nemamo
vremena da to shvatimo, i pozabavimo se sobom jer nam je uvek nešto
drugo preče: da otplatimo kuću, napredujemo u poslu, kupimo nova kola.
Sve ovo želim da utuvim Vasićkama , da ih zarazim ljubavlju i to polako
ide u mojim pričama”.
Da li je Kanada obećana zemlja za Vasićke? Gde ćete smestiti Unu i
Uninu decu u budućnosti? Povratak u Serbiu, ostanak u Kanadi?
”Kanada je divna zemlja, jedina joj je mana što nije naša Srbija. Ne
znam ni da li će biti još mojih priča o Vasićkama, pa ne znam ni u koju
zemlju bih ih smestila. Ali biće mi rečeno, ako do toga dođe”.
Šta to tinja u Radmili Karadžić što Maja Pop mora da realizuje na
papiru?
”Tinja život kao čudo, tinja svetlost, tinja večnost, lepota i moć
univerzuma. Na papiru mi snovi javu dotiču, na papiru najtaniji deo moje
duše počinje da se kravi, na papiru prestaje da postoji vreme sa
prošlošću i budućnošću, te se samo večni trenutak sadašnji propinje. Na
papiru se lečim od svakojakih bolestina i osećam blaženost sopstvenog
izceliteljstva. Na papiru vidim koliko je čovek moćan”.
Ivana Đorđević |
|
Oglasavanje Marketing
|
