Razgovaramo sa pijanistom i vođom benda Draganom Petrovićem kao i sa
producentom i organizatorom Zoranom Moro povodom koncerta
BALKAN SOCIAL CLUB BAND
koji će biti održan 1. oktobra 2011 u Teatru Isabel Bader u Torontu.
Koncert je jako interesantan i neobičan i u ovom razgovoru ćemo pokušati
da vam dočaramo ono što će se dešavati na koncertu pod nazivom “GODINE”.
 Dragane
recite mi nešto o BALKAN SOCIAL CLUB-u
BSC je nastao 2005 kao moja ideja da uradim nešto drugačije na našoj
muzičkoj sceni u Torontu. Ideja mi je bila da članovi ne budi stalni i
da je jedini uslov da neko stane sa mnom na binu, da uživa u muzici i da
bude profesionalac u tome što radi. Najnovija postava BSC benda totalno
internacionalna i jako sam srećan zbog toga. U bendu su: Dragan Petrović
- klavir i električni klavir, Sharon Bieck - Alto saksofon, Geoff Hlibka
- električna i klasična gitara, Nataša Pajkić - vokal, Paco - bas. Colin
Kingsmore - bubnjevi i perkusije i Dragica Radonjić - klavijature.
Početak je bio kao i svaki, neorganizovan i težak. Uzelo mi je nekoliko
godina da provalim šta je to šta stvarno želim da sviram i na kraju sam
otkrio da je to jazz i fusion.
Zašto baš ova vrsta muzike?
Jazz i fusion je muzika sa kojom sam se formirao kao muzičar u Beogradu
samo nisam imao prilke da sviram puno jer sam bio deo "novotalasne"
priče gde moje znanje nije blo primarno koliko da si dobrog izgleda i da
imaš strava muzičku opremu. Klavir kao instrument je bio totalno u
zapećku. Vrativši se jednostavnosti koja je u muzici i najteža vratio
sam klaviru kao svom prvom instrumentu a jazz i fusion pristup je
proizašao kao nešto prirodno, s obzirom da sam već dvadeset godina na
ovom kontinentu koji je "izmislio" džez muziku.
Kao što se napomenuli bend je internacionalan, sviraju ljudi koji su
poreklom sa raznih strana sveta. Kako ste se "okupili" i rešili da
zajedno svirate?
Pa, nismo se okupljali pre bi rekao da sam ja njih pronašao. Oni su
profi muzičari sa velikim iskustvom. Posle sastanka u mom studiju i
preslušavanja albuma "GODINE" koji su oni snimali samnom, dogovorili smo
se da prenesemo saradnju i na koncertni deo BSC-a, a ne samo na
studijski rad.
 Da
predstavim i članove benda:
Paco Luviano je basista rođen u Meksiku, završio je Univerzitet u
Torontu za bas.
Colin Kingsmore je tipičan Kanađanin
završio je Univerzitet u Torontu
odsek za bubnjeve i perkusije.
Moj standardni saradnik u studiju je Geoff Hlibka gitarista
benda, ukrajinac rođen u Torontu. On je završio Hmber College odsek džez
gitara.
Sharon Bieck je saksofonistkinja u bendu. Ona je Nemica rođena u
Torontu, inače je najstariji član u bendu posle mene.
Nataša Pajkić je vokal benda. Ona me zove "ćale" zbog velike
razlike u godinama, Nataša je beogeađanka i završila je za flautu.
 Dragica
Radonjić je najmlađi član, ima samo 22g, nema dečka... verovatno
zato što više voli klavir od njega.
Kako se muzičri "snalaze" sa našom muzikom i našim tekstom? Kako
izgledaju vaše probe?
Mislim da je najbolje da čitaoci pogledaju na klipove sa proba benda
http://www.youtube.com/watch?v=qoIIvBixwgc
Ima tu i komičnih situacija i nerazumevenja u smislu kako prevesti
određeni naslov pesme, ali na kraju dana se postavlja pitanje kako je
ceo svet razumeo Carlos Antonio Jobima i njegovu pesmu "Girl from
Ipanema" koju je otpevao na portugalskom. Pesma je hit bila u celom
svetu u originalnom izvođenju. Znači srpski jezik nije problem ako je
muzika prava.
Izdali ste CD ...uskoro će koncert... Da li se može reći da je ovim
albumom i koncertom zaokružen jedan period Vašeg stvaranja?
CD " GODINE" je sniman osam meseci u mom studiju. Tačno je kako ste
rekla, posle ovog Cd-a sve će biti zaokruženo u jednu celinu i krunisano
koncertom 1. oktobra u Torontu. Dođite!! Nemojte da se posle kajete, i
da slušate prepričavanja onih koji su bili na koncertu kako je bilo.
Dođite i uverite se sami!
Dragan Petrović rođeni je Beograđanin.
Svirao u grupama SLOMLjENA STAKLA, TUTI FRUTI BEND, VATRENE KOČIJE.
Radio je kao producent u studiju VI RTB'a i kao studisjki muzičar i
kompozitor. Ima završenu beogradsku muzičku akademiju za klavir i Berklee
College (professional diploma).
Od 1992 godine je u Torontu gde je posle dugog niza godina sviranja po džez
barovima otvorio muzičku akademiju i studio. "B.g. Music Academy" koja sa
uspehom radi od 2003g.
Na kanadskom -USA tržištu do sada je izdao tri albuma. |
U Torontu se po prvi put organizuje koncert ovog tipa. To je nešto
novo za srpsku zajednicu. Kako ste se odlučili na ovaj poduhvat i zašto?
Da, tačno je prvi je put na ovom nivou. Ja sam pre ovog koncerta radio i
sa drugim promoterima i nije bilo međusobnog razumevanja, bilo je tu i
malo lutanja sa moje strane sve dok nisam upoznao Zorana Moro, vlasnika
System Entertainment kompanije (www.systementertainment.com
416-828-2390). Ja svoj ugled i karijeru ne bi dao svakom u ruke. Za ovakav profil
benda je potrebna vrhunska organizacija, stil i u umeće koje to prati.
Zoran Moro je definitivno zadovoljio sve moje kriterijume i samo je
ostavio meni da se bavim sa onim što najbolje radim a to je sviranje.
Bez profesionalnog odnosa System Entertainment kompanije nije ni moguć
ovako veliki koncert!
 Zorane
da li ima nekih indikacij da će biti i kanadske publike?
- Ovo je jedan od retkih koncerata koji je interesantan i za
kanadsku publiku, jer osim što svojim muzičkim umećem bend ponovo
predstavlja pesme koje su obeležile 80-te, svojim internacionalnim
sastavom bend pokazuje da muzika nema granica i da nekada reči nisu
važne. Bend je sastavljen od sedam članova koji se profesionalno bave
samo muzikom i svirali su sa svetskim imenima kao što su Alanis
Morisette, Michael Bolton, Gladys Night...
Čitav koncept je usmeren na nekog ko uživa u muzici i ko ume da ceni
virtuoznost muzičara. Ako svako pođe od sebe, i mi idemo na koncerte
umetnika čiji jezik ne razumemo ali čujemo zvuk njihovih instrumenata i
svega onogo što zvuči mogu da pobude u nama. Ja sam siguran da ovaj
koncert neće nikoga ostaviti ravnodušnim, a ujedno će učiniti
pristupačnijim muziku sa naših područja i pokazati njene prave
vrednosti.
Sve je teže okupiti i zainteresovati ljude za događaje u srpskoj
zajednici. Pitanje i za Dragana i za Zorana: Kada bi u 3 rečenice
morali
da kažete šta je to što vi promovišete i zašto bi bilo lepo da ljudi
vide ovaj koncert, šta bi ste rekli?
Dragan Petrović - Meni je želja da ljudima vratim reč KONCERT u
njihov rečnik i da bar za momenat potisnem reč MORTGAGE. Želim da dođu i
da uživaju u vrhunskom izvođenju pesama, da se opuste, budu srećni u tom
momentu i da se prepuste bendu da ih vodi kroz "GODINE". Biće ovo neka
vrsta terapije:"Kako ponovo biti srećan a da to nije na kredit"
Zoran Moro - Zato što kombinacija muzičara, entuzijazma i
potvrđenih vrednosti obrađenih pesama garantuje da ćete izaći sa osmehom
na licu i puno, puno, puta posle koncerta preslušavati pesme i pevušiti
onako usput.
Teško je u današnjim vremenima baviti se muzikom. Vi imate i školu
koja svakako u celom tom Vašem krugu života doprinosi da budete u svetu
muzike. Šta je to što Vas sve ove godine pokreće da istrajete i da idete
pravcem koji ste zacrtali
Ja se bavim muzikom ne što moram, nego što volim i na kraju znam to što
radim da sa osmehom podelim sa drugima. Muzička škola je moj hram nauke
i stecište sreće i osmeha dece i odraslih koji vole muziku njoj se
raduju. Meni ne trebaju negativne vibracije, od takvih ljudi bežim. Ja
jednostavno postojim i gledam svoj život kao momenat u večnosti, koji
ja, kao mali deo svega toga pokušavam da proživim sa dostojanstvom i
verom da ako veruješ u nešto to će se i desiti!
Posle koncerta nastavljate sa projektom. Koji su planovi za
budućnost?
Budućnost… ne znam šta da kažem. Imamo ideju Systementertaiment i ja da
održimo saradnju i na dalje. Probaćemo da posetimo i Montreal džez
festival kao i džez festivale u Torontu. Voleo bih da ljudi dođu na naš
koncert ali se plašim da je kultura i dalje za mnoge preskupa, i da ne
žele ništa novo da saznaju ili dožive. Zato ih i pozivam da dođu i da
dožive, osete i da budu srećni što su izašli iz stana i došli na
koncert.
I za kraj... pisali ste jedan tekst o tome kako svako nesto čeka u
životu... da li ovaj koncert nešto što ste ipak dočekali, što se
obistinilo, što je imalo svrhu čekanja?
Da, radi se o kolumni koju je BLIC objavio i zove se "ČEKANjE". Ne znam
tačno kako da odgovirim na Vaše pitanje. Ja ne volim tu reč "čekanje"
baš previše. Srećan sam što imam šansu, mislim da je to prava reč za
mene "ŠANSA", da predstavim moju umetnost ljudima koji će doći na
koncert prvog oktobra. Da li sam ja čekao njih ili oni mene da se
pojavim na bini, ne znam…
Ali eto imamo zajedno šansu da podelimo jedno veče i da se dobro
provedemo ali onako koncertno sa puno uzbuđenja koje donosi dobra svirka
uživo.
Ivana Đorđević |
