Ministar odbrane i sporta gospođa Snežana Samardžić Marković
prisustvovala je dvodnevnoj Konferenciji WADA u Montrealu, 19. i 20.
novembra 2011.
Tim povodom, specijalno za list Novine Toronto, zamolili smo je da
nam kaže kako ocenjuje stanje u srpskom sportu u ovom trenutku?
“Srpski sport definitivno ide napred i to je činjenica koja me, i kao
građanina Srbije, a naročito kao ministra omladine i sporta, mnogo
raduje. Srbija je oduvek bila velika sportska sila, a naši sportisti su
postavljali standarde u mnogim sportovima, kako ekipnim, tako i
individualnim.
Danas, kada je prosperitetnim i zaslužnim sportistima, preko njihovih
matičnih Saveza obezbeđena podrška države, rezultati su još vidljiviji i
napredak celokupne oblasti vrhunskog sporta je evidentan,”sa puno
entuzijazma priča gospođa Snežana Samardžić Marković.
“Međutim, ono što je potrebno najviše revitalizovati je oblast školskog
sporta i, uopšte, sistem uključivanja dece i omladine u sportske
aktivnosti.
Mi smo to postavili kao najviši prioritet u Strategiji razvoja sporta
Republike Srbije i po ovom pitanju sarađujemo sa brojnim sportskim
organizacijama, ali i institucujama ključnim za oblast sporta dece i
omladine”.
 Šta
ste, kao MOS, učinili da sport u Srbiji dobije dobru bazu za razvoj?
“Najpre, učinili smo da sportisti budu ponosni na svoj položaj i status.
Nakon 15 godina doneli smo novi Zakon kojim je kompletna oblast sporta u
Srbiji uređena. Uveli smo red u finansiranje sportskih saveza. Napravili
smo sistem stipendiranja naših najtalentovanijih sportista i strateški,
zajedno sa Olimpijskim komitetom, ušli u pripreme za predstojeću
Olimpijadu u Londonu. Ponovo smo vratili značaj Zavodu za sport i
medicinu sporta, a kroz stotine izgrađenih terena stvorili smo i
mogućnosti da mladi širom Srbije dobiju jednaku šansu da se bave
sportom. Uradili smo mnogo, ali moramo da nastavimo dalje”.
Hoćemo li imati nove Divce, Đokoviće, Čaviće? Šta se dešava sa decom?
Da li se s njima sistematski radi?
“Kao što sam već pomenula, sport dece i omladine je godinama neopravdano
zapostavljan, imamo mnogo fizički neaktivne dece, veliki broj dece sa
razvojnim deformitetima... Zato smo počeli sa intenzivnijim aktivnostima
na oživljavanju ove oblasti.
Možda ne mogu svi da postanu kao Vlade Divac ili Milorad Čavić, ali svi
moraju da dobiju šansu da se bave sportom. Samo na taj način dobićemo
nove šampione. Dobra baza znači i nove sportiste”.
WADA (Svetska anti-doping agencija)
je internacionalna, nezavisna organizacija koja je osnovana 1999. godine i
finansira se od strane sportskih organizacija (mahom Olimpijskih Komiteta) i
vlada zemalja širom sveta. Sedište joj je u Švajcarskoj, a Centar operacija
je u Montrealu, u Kanadi.
Glavne aktivnosti se odnose na istraživanja, edukaciju i razvoj anti-doping
kapaciteta.
Misija WADA jeste da vodi svetsku, integrisanu kampanju za sport bez
dopinga.
Jedan od ključnih uspeha WADA organizacije jesu inicijativa, prihvatanje od
strane rezličitih aktera, i na kraju implementacija harmonizovanog seta
pravila, objedinjenih u dokumentu koji se naziva Svetski anti-doping Kod
(World Anti-Doping Code).
Ministar omladine i sporta Republike Srbije, Snežana Samardžić Marković
predstavlja Savet Evrope u Osnivačkom odboru (Foundation Board Meeting)
Svetske anti-doping agencije-WADA.
Zbog svoje funkcije u Osnivačkom odboru, ministar Samardžić Marković
prisustvovala je dvodnevnoj Konferenciji WADA u Montrealu (19. i 20.
novembar), odnosno sastancima Izvršnog odbora WADA (19. novembar) i sastanku
Osnivačkog odbora (20. novembar).
Na Konferenciji je Osnivački odbor usvojio Izveštaj agencije WADA, i tom
prilikom je agencija takođe dobila i potvrdu zamrzavanja buđeta za narednu
godinu.
Izveštaj je pratio i Zaključak trogodišnjeg nadzornog procesa koji je WADA
sprovela radi praćenja anti-doping pravila i regulativa svih potpisnica
Svetskog anti-doping Koda. |
Zašto naši sportisti tako mladi odlaze u
inostranstvo?
“Sport je poslednjih godina postao i ozbiljna ekonomska disciplina.
Žalosno je što Srbija nema snage da ekonomski parira klubovima iz
finansijski jačih država. Sa druge strane, mislim da je tu bitan i
faktor sportskog dokazivanja. San gotovo svakog košarkaša je da igra u
NBA ligi, san gotovo svakog fudbalera da igra u seriji A ili Primeri...
Mladi ljudi se često ponesu za ostvarenjem svojih snova ili za
rešavanjem egzistencije. Ne mogu da ih osuđujem ali ih molim da ne
dozvole da postanu roba u rukama onih koji preko njih žele brzu zaradu”.
 Ako
bi se pojavio talentovan sportista iz dijaspore srpskog porekla, da li
bi ga Srbija dočekala raširenih ruku?
“Grb i zastava Srbije su svetinja za svakoga ko Srbiju nosi u srcu. Da
Srbija zna da ceni takve ljude najbolji dokaz je upravo Milorad Čavić.
Svako ko oseća Srbiju kao svoju otadžbinu je dobrodošao”.
Vidimo da u Srbiji oživljavaju neki sportski centri, poput
Kragujevca. Odakle ti novi vetrovi?
“Sveopšta centralizacija društva u dobroj meri je bila prisutna i u
sportu. Polovina prvoligaša u fudbalu ili košarci bili su beogradski
klubovi!
Drago nam je da se oporavljaju i drugi centri i da pokazuju da sva mesta
u Srbiji imaju šansu za vrhunski sport, a ne samo Beograd i Novi Sad.
Pogledajte procvat Kragujevca koji se sada može podičiti odbojkaškim
titulama, stabilnim i uspešnim klubovima u najvišem rangu takmičenja u
fudbalu, košarci, rukometu. Do pre nekoliko godina taj isti Kragujevac
nije imao niti jednog prvoligaša!
Ali, da bi do procvata sporta i u drugim gradovima u Srbiji došlo,
moramo da razgovaramo i da sarađujemo - lokalna samouprava treba da
pokreće inicijative, a mi sa centralnog nivoa da pomažemo koliko možemo.
Takođe, mora se graditi sportska infrastruktura - bez dobrih uslova
teško je imati dobre klubove”.
U Kanadi ste prisustvovali kongresu WADA. Šta se u Srbiji čini na
planu borbe protiv dopinga?
“Kao ministar sporta ali i kao predstavnik Saveta Evrope u bordu svetske
antidoping agencije (WADE) ne bežim od odgovornosti, već činim puno toga
kako bismo se izborili sa ovim problemom. Problem dopinga podjednako
mori i siromašne i bogate zemlje ali ono što je zajednički imenitelj za
sve jeste neznanje i loša informisanost. Iskustvo koje imam u ovoj borbi
jeste da naši sportisti, a nažalost i njihovi treneri, malo toga znaju o
opasnostima dopinga, i što je još tragičnije malo toga znaju o
suplementima. Zato veliku podršku pružam Antidoping agenciji Srbije, ona
je indirektni budžetski korisnik Ministarstva, a njen direktor, doktor
nenad Dikić, je član mog kolegijuma.
Veoma smo aktivni u držanju različitih seminara edukacije o problemu
dopinga i procedurama kada dođe do doping kontrola. Izmenili smo
pravilnik o stipendiranju sportista i kao novinu u uslovima
stpendiranja, pored najmanje vrlo dobrog uspeha u školi, uveli i
obavezno učešće na anti-doping seminarima, dva puta godišnje.
U dogovoru sa Olimpijskim komitetom Srbije otišli smo i korak dalje, pa
će tako svi olimpijski kandidati imati obavezu učešća na ovim
seminarima. Takođe smo dogovorili da će Nacionalni granski savezi imati
obavezu da pre nego što kupe suplemente za sportsite traže potvrdu liste
od ADAS-a, a nakon kupovine suplemenata, ADAS će vršiti kontrolu tih
suplemenata u ovlašćenim laboratorijama”.
Poruka za kraj...
“Srpska omladina i srpski sportisti su ponos Srbije u celom svetu i naši
najbolji ambasadori. Zato i dalje i još više moramo da ih čuvamo,
negujemo i razvijamo”.
Zahvalili smo se gospođi Snežani Samardžić Marković na razgovoru i
vremenu koje nam je posvetila. Ostaje nada da ćemo makar kroz sport
uspeti da ulepšamo imidž koji Srbija ima u svetu. Verujemo da bi
dijaspora mogla na razne načine da pomogne izgradnji sportske
infrastrukture i time omogući mladima da vreme provode u sportskim
klubovima a ne na ulici.
Ivana Đorćević |
