|
Ruski reditelj Aleksandar Sokurov, dobitnik nagrade FEST-a Beogradski
pobednik za doprinos filmskoj umetnosti, izjavio je da Rusi smatraju
Srbe braćom, ali da Srbija nikada nije podržala Rusiju ni u jednom
njenom konfliktu.
Aleksandar Sokurov
"Rusi su naivni i u svim ljudima žele da vide braću. Postavlja se
pitanje da li je Srbija ikada pomogla Rusiji? To se nikada nije desilo,
ni u politici, ni u istoriji i ne treba biti u zabludi", rekao je
Sokurov u razgovoru s novinarima na Međunarodnom filmskom festivalu
FEST.
On je rekao da se o bratstvu Srbije i Rusije ne može govoriti, jer je
istorijska i politička činjenica da Srbija nije podržala Rusiju ni u
konfliktu sa Čečenijom, ni sa Gruzijom, niti u bilo kom drugom njenom
sukobu.
Sokurov je rekao da će se sukob Rusije i Ukrajine završiti loše i da je
to svima jasno, jer je Ukrajina "bolest" koja je davno počela i ima dugu
istoriju i mnogo različitih "oboljenja" koja su lečili mnogi "lekari".
Aleksandar Sokurov
"Bolesnik je ipak bio i ostaće bolestan. Rusija i Ukrajina su dve
različite kulture, dva različita naroda koja žive jedan do drugog i tu
se ne može govoriti o bratstvu", rekao je Sokurov i dodao da je za njega
mržnja Ukrajinaca prema Rusima uvek bila neprijatno saznanje.
Proslavljeni reditelj kritikovao je svetske političare koji, kako je
rekao, imaju siromašan rečnik i ne umeju da se izraze na pravi način, a
kada treba negde da skrenu nastavljaju da jure pravo, jer sve mere u
kilometrima, umesto u milimetrima.
"Ljudi ne treba da glasaju za političare, već za humaniste, ali se to
nigde u svetu ne dešava. Tužno je i loše što politika zauzima toliko
mesta u ljudskim životima. Političari su danas dehumanizovani i u svojim
glavama imaju đubre, a ne mozak", rekao je Sokurov.
Prema njegovim rečima, političari su danas svuda u svetu
"inficirani" i više nemaju deo mozga, a problematično je i što
istorijsko iskustvo nikog nije naučilo ništa i sve što se danas događa,
već se desilo i sada se ponavlja.
Sokurov je rekao da je za njega veliko iznenađenje da su njegovi filmovi
cenjeni u Srbiji, a kako je dodao, svoju kinematografiju ne idealizije i
priznaje da u filmovima i radu ima dosta grešaka, jer je uvek bio suočen
sa organizacionim, finansijskim, pa i političkim problemima.
 On
je rekao da su njegov način rada, mišljenje i znanje bazirani na
humanosti i evropskom, a ne ruskom obrazovanju društvenog smera, kao i
na evropskoj kulturi, iako je on po karakteru Rus.
"Kada bi me neko naterao da se odvojim od evropskog dela, umro bih, ne
bih mogao da živim samo od ruskog kiseonika", rekao je Sokurov, navodeći
da su na njegov opus uticali brojni evropski i ruski pisci, umetnici i
filozofi, među kojima Dikens, Džems Džojs, Flober, Čajkovski i Hajdeger.
Organizatori FEST-a pripremili su omaž stvaralaštvu Aleksandra Sokurova,
a filmovi su prikazani svake večeri do zatvaranja FEST-a u Kinoteci u
Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu.
Aleksandar Sokurov autor je filmova poput "Faust", "Majka i sin", "Otac
i sin", "Drugi krug", ali i "Ruska arka", koji je snimljen u jednom
kadru, to jest bez zaustavljanja kamere i bez montažnog reza.
N.T.
|
