| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Dr. Andrej Fajgelj
Dr. Andrej Fajgelj
“Dajte mi tačku gledišta i promeniću svet”
U ovom trenutku, preti mu pet godina zatvora zbog
objave na Fejsbuku: "Nadam se da će nakon ovog dana, puzanja i klečanja doći
ustanak", kaže Andrej ...
Novine Toronto, br. 1495 -
Toronto, 27. januar 2017. |
 |
Dr Andrej Fajgelj je rođen 1978. godine u Novom Sadu. Tu je na
Filozofskom fakultetu diplomirao francuski jezik i književnost, a
magistarske i doktorske studije završio je na Univerzitetu Pol Valeri
III u Monpeljeu, Francuska. Doktorsku tezu "Uporedna frazeologija i
ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle" odbranio
je s najvišim pohvalama. Docent je za francuski jezik na
Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Osnivač je Centra za savremenu edukaciju, koji je sprovodio projekat
"Radna etika u Srbiji" i Međunarodne inicijative za praćenje
antisrbizma, koja je izdejstvovala prvo izvinjenje jednog svetskog
medija srpskom narodu.
Osmislio je i proizveo ćiriličnu tastaturu, napravio onlajn bazu
guslarskih pesama, drugu nakon one na Harvardu, i sproveo pionirski
projekat ubrojčavanja (digitalizacije).
Bio je osnivač i visoki funkcioner političkih stranaka koje su se
pozivale na nove ljude, direktor Kulturnog centra Novog Sada i
predsednik Organizacionog odbora za prijavu Novog Sada za Evropsku
prestonicu kulture.
Povratnik u Srbiju. Poliglota (govori tečno 4 jezika). Otac četvoro
dece.
Autor je više naučnih radova, bloger i kolumnista, "Posle Vučića" je
njegova prva knjiga.
Umesto svega navedenog, sada bi se moglo napisati samo: disident.
U ovom trenutku, preti mu pet godina zatvora zbog objave na Fejsbuku:
"Nadam se da će nakon ovog dna, puzanja i klečanja doći ustanak", kaže
Andrej.
Dobar dan
Dobro došli u Torornto.
Kada sam se spremala za razgovor sa Vama i kada sam rekla da sam Vas
kontaktirala, upozoravali su me da razmislim da li je to pametno jer
mogu da imam probleme. Zar ste Vi zaista toliko opasni?
"Ivana hvala, drago mi je i čast mi je da razgovaramo. Nadam se da
nećete imati problema, što nije isključeno. U našoj zemlji mene niko
ništa ne pita od medija, samo pišu ono što oni žele da pišu.
Oguglao sam na te stvari ali me boli to što su se sve to reflektuje i na
ljude koji su mi bliski i na one koji su se usudili da eto pričaju
samnom i prenesu neku moju reč. Čak je jedan moj prijatelj otpušten. Ta
duga ruka srpske represije je svuda. Sličnu bojazan zaticao sam i u
Republici Srpskoj, pa me ne bi čudilo da i Vi ovde u Kanadi imate neki
problem.
Nisam ja toliko strašan kao što se govori".
Došli ste u Toronto da promovišete svoju prvu knjigu "Posle Vučića" i
da se predstavite našim ljudima na ovim prostorima. Da napomenem da je
knjiga publikovana zahvaljujući građanima koji su, na Vaš apel,
odreagovali, skupili novac i našli štampariju koja je pristala da je
štampa. Šta je to što je toliko "uzbudilo" pojedine strukture društva?
" Ako bih u jednoj rečenici trebao da opišem moju knjigu ona bi glasila
ovako - Knjiga iznosi hipotezu o tome da, ukoliko se sitem ne promeni,
Posle Vučića dolazi Vučić. Ta hipoteza je plod mog razmišljanja, kao i
svaka knjiga kada se piše, ali je pre svega plod mog ličnog političkog
iskustva .
U međuvremenu su počeli predsednički izbori, tako da će biti reči i o
njima, jer sam doneo odluku da se kandidujem za Predsednika.
Da li sam u pravu pokazaće vreme, međutim tačno je da sam zbog hapšenja
se našao na nekoj prekretnici i zato sam se obratio, pomalo i u
očajanju, narodu da mi pomogne. Zanimljivo, narod, nepoznati ljudi, su
mi pomogli. Među tih 150 priložnika, koji su obezbedili štampanje
knjige, bilo je i ljudi iz Toronta, koji su me pozvali i organizovali
gostovanje, tako da sam zahvaljujući njima u vašem gradu, zbog čega sam
im neizmerno zahvalan.
Privukla mi je pažnju jedna vaša izjava koju
ste u razgovoru pomenuli: "Veliki inovator, koga svi znamo je rekao,
dajte mi tačku oslonca i promeniću svet a ja kažem dajte mi tačku
gledišta i promeniću svet". Šta pod tim podrazumevate?
"Vrlo jednostavno, naša tačka gledišta uopšte nije naša, ona je
nametnuta jednom mašinerijom kontrole uma i ispiranja mozga, koja kreće
od medija preko kulture, politike...pa sve do nekih dubljih energetsko
ljudskih faktora. Zapravo ljudi su se kao ljudi promenili. Dokaz za to
je da postoje potponu zabranjene teme o kojima ne smete govoriti i
pisati, kao što je sloboda, ljudskost, kao što su problemi okupacije,
krađe beba, kemtreils... Milion tema, o kojima prosto ne smeš da
govoriš, iako bi to po zdravom razumu trebalo da bude nešto normalno.
Misliti svojom glavom je danas nepopularno, zabranjeno. Zato je neka
moja glavna poruka i motivacija kako opet povratiti taj osnovni nivo
slobode mišljenja i izjašnjavanja, da počnemo da razmišljamo svojom
glavom i postavljamo prava pitanja koja su jednostavno upitna”.
 Tamo
izgleda nešto nije u redu. Narod je na rubu egzistencije i bez ikakve
motivacije. Čuju se samo iste priče i obećanja. Ponekad neko od javnih
ličnosti dobije priliku da prokomentariše ponešto od toga što ih muči,
ali tama se i dalje ne diže. Iz te tame izlazite Vi i krećete da
govorite o nečemu o čemu mnogi nesmeju da govore. Preporučujete
"Terapiju smislom" , koja je od davnina poznata. Zašto mislite da je to
rešenje za nas?
"Da, ova terapija je trenutno jedino rešenje da se pokrenu građani naše
zemlje. Hamlet je rekao 'Ima nešto trulo u državi Danskoj', to je
zapravo njegova legendarna dijagnoza. Ima dosta takvih citata iz naše
tradicionalne kulture. Uvek su se ljudi žalili da ništa ne valja, da je
režim nepravedan, međutim ti džangrizavci su ponekad bili u pravu. U
ovom našem slučaju mislim da živimo u apsolutnom ostvarenju tog
scenarija u kome su disident potpuno u pravu. Ono što najviše nedostaje
našem sistemu je smisao.
Na kraju krajeva pozivam sve koji me slušaju, da kažu imali sve ovo
smisla što radimo? Ubismo se ponižavajući se... to je nečija strategija
po kojoj ako kopamo duboke rupe izbićemo na vrh?! Da li je to smisleno,
da ćemo što se više ponižavamo, ukidamo iz postojanja, samoubijamo se i
prodajemo zemlju biti življi?
Ne to nema smisla i potrebno je da se vratimo najelementarnijem
vrednostima življenja - da se vratimo smislu. Ako hoćemo da budemo živi,
moramo da vodimo normalan život, da razvijemo životne energije. Ako
želimo da budemo bogatiji, moramo da stičemo za sebe. Nećemo biti
bogatiji ako damo subvencije investitorima i ako otimamo od trudnica, to
je nerazumno, to nema smisla. Međutim to kad neko javno kaže on je
zatvaram i hapšen. Ja sam ipak došao do tog stadijuma da ipak govorim.
Da li se plašite obzirom da imate porodicu?
"Ne , prestao sam da se plašim. Ali problem je što sam ja sada socijalni
slučaj i pitanje je kada će moja porodica završiti na ulici, jer sam
borac za svoju zemlju i prava građana. Moja supruga je takođe profesor
kao i ja, međutim kada sam krenuo u ovu borbu bilo je mnogo ljutnje i
nerazumevanja. Međutim, nakon nekoliko meseci nekako smo se
konsolidovali i prosto shvatili ko smo mi ... to je jako važno pitanje:
KO SI TI?.
Pitam se da li je sve na prodaju? Da li ćeš ti pod određenim pritiscima
i za dovoljnu platu postati neko drugi, zaokrenuti se naopačke i početi
da govoriš da je zlo dobro a dobro zlo, da je istina laž a laž istina,
da je ružno lepo a lepo ružno
Naš odgovor je NE! Nećemo. Mi smo to što jesmo i ako postoje zlikovci
koji će nas zbog toga ubiti, možemo da budemo tužni, a možemo i da
budemo srećni. Mučenički venac je veliki dar, ali mi u svakom slučaju
nećemo prelaziti na njihovu stranu.
Meni je život lep, ja sam sada slobodan, ja živim sa osmehom, u sred tih
pritisaka i stradanja i mislim da je sloboda veliki dan i da to ne smemo
da zaboravimo".
Kada bi ste postali Predsednik, šta je to zašta bi ste se zalagali?
"Zalagao bih se najprostiju realnost. Dakle ako narod ima neku svoju
teritoriju i neku svoju državu onda narod na toj teritoriji treba da
ostvaruje svoj suverenitet i da živi svoj život i da misli smojoj
glavom. Da formira svoju kulturu, kao što puž luči svoju kućicu. Sve ovo
ostalo je utopija. Trenutno vlada utopija. Složio bih se sa vama da smo
mi borci te utopije nekako nerealni utoliko što za sebe nemamo nikog sem
ove istine. A oni iza sebe imaju zaista veliku moć, novac, medije,
politiku, vojsku... .
Kako njihovu utopiju srušiti našom stvarnošću jeste izazov i ja bih zato
svima preporučio da se bore na neki način a najbitnije je da mislimo
svojom glavom.
Upravo je to Ustanak - misliti svojom glavom
Gde vidite ulogu Dijaspore u svemu tome? Da li smatrate, obzirom da nas
ima oko 5 milona van zemlje, da bi ako nam omogućili elektronsko
glasanje, mogli bitno da utičemo na izbore?
"Procene dijspore, njene demografske i finansisjke moći su ogoromne.
Dijaspora bi mogla demografski da predstavlja pola srpskih građana ili
glasača a finansijski predstavlja najveći moto pokretač srpskog sistema.
Najviše se budžet puni iz deviznih doznaka koje privatnim ili javnim
putevima stižu u Srbiju.
Upoznat sam sa sistemom glasanja u Kanadi gde se to odvija samo u
Konzulatu i Ambasadi ličnim prisustvom. Jasno je da upravo zbog ovakvih
stvari je nemoguće glasati. i zato potencijalno od desetina hiljada
ljudi glasa par stotina. Svakako kada bi se dijaspori realno dalo pravo
glasanja, dijaspora bi mogla da sruši realni tiranski sistem u Srbiji
koji nas drži u strahu.
Primer: Izađe Krkobabić i kaže: 'Ako ne glasate za Vučića nećete dobiti
penzije '. I onda su ljudi uplašeni. A vi ovdeu dijaspori kažete baš nas
briga i za Vučića, za penzije i za sve, mi ne živimo od vaših penzija i
ucena. Mislim da bi dijaspora mogla da bude jedna velika snaga slobode i
istine kada bi se organizovala.
Moram još da kažem nešto što je istina a mnogi mogu da mi i zamera ali
volim uvek istinu da govorim. Srpska dijaspora je jedina dijsapora na
planeti koja kaže kako je JAKO RAZOČARANA U SRBIJU. Upoznao sam ljude iz
Afrike, Vijetnamce, Indije, Meksika, Kine, Jermene, Jevreje... niko od
njih ne pominje taj argument RAZOČARANOSTI i ako su hiljadu puta bili
razočarani u svoju zemlju. Oni stalno ulažu u svoj narod i zemlju i
ništa ih ne može sprečiti da to i dalje rade. Ja bih zato pozvao ljude u
dijsapori da pomognu svom narodu, jer je to na neki način njihov dug jer
imaju slobodu i ipak normalan život a i zbog toga što bez Dijaspore ne
znam dokle ćemo dogurati.
Ivana Đorđević
Foto: Vladimir Čičarević
|
|
Oglasavanje Marketing
|
