Svoj život posvetio sam religioznom, nacionalnom,
humanitarnom i kulturnom radu

Povodom 60-tog srpskog dana i Vidovdanske proslave u Nijagari razgovaramo sa g. Borom Dragaševićem o njegovom životu i aktivnostima u srpskoj zajednici Kanade.

Svoju priču Bora započinje naravno svojim precima.

"Rođen sam u Kragujevcu 8 decembra 1924 godine u domu oca Dragora, sudskog oficira i majke Katarine, rođene Stefanović.

Potičem iz oficirske porodice Dragaševića. Moj pradeda, Jovan Dragašević, bio je generalštabni pukovnik, počasni general srpske vojske, načelnik glavnog Generalštaba, profesor Vojne akademije 25 godina, osnivač i prvi urednik vojnog lista "Vojin", osnivač Vojno istorijskog instituta srpske vojske i ekspert srpske delegacije na berlinskom kongresu.

Moj deda Borivoje, bio je generalštabni pukovnik, profesor Vojne akademije, urednik vojnog lista "Vojin" i komandant Drinske divizije pred balkanski rat.

Moj otac Dragor Dragašević bio je vojno - sudski major, vojni islednik Komande jugoslovenske flote.

Ja sam za vreme rata bio srpski dobrovoljac".

Davne 1944 g. Dragašević započinje svoj izbeglički život kako i sam kaže “bežeći od streljanja koje mu je pretilo od strane komunista “ te ga put vodi u Grčku.

"Kada su Englezi oslobodili deo Makedonije javili smo se u internacionalni biro u Grčkoj i tu sam se zaposlio kao tumač jer sam govorio tri jezika.

Posle nekoliko meseci bili smo prebačeni u Italiji ali , nažalost u kaznenički  logor, jer komandant logora bio lični Titov prijatelj.

Intervencijom generala Damjanovića i političara Amerike prebačenismo u logor Eboli u Italiji gde sam uspeo da maturiram kao najbolji u klasi.

Iz Italije 1947, logor je prebačen u Nemačku kada smo postali "raseljena lica".

Odatle sam došao u Kanadu, kao fizički radnik, 1948 u Nort Bay gde sam radio na izgradnji hidro centrale radeći za ontarijski Hydro i po završetku tog projekta, obzirom da se na Nijagari zidala najveća hidrocentrala put me odvodi u Nijagara Fals.

U Nijagaru sam došao decembra 1950. U to vreme Hydro je zapošljavao dosta ljudi, tako da je bilo mogućnosti za prosperitetom pa sam preko dopisne škole završio za mehaničkog tehnologa.

   U Toronto prelazim 1958 gde sam nastavio sa školovanjem upisavši se na Rajerson univerzitet. Trebalo mi je 10 godina da diplomiram jer sam uporedo radio i dva puta nedeljno pohađao časove.

  U periodu koji sam proveo u Nijagari, priključio sam se starosedeocima. Pošto nismo imali crkvenu opštinu i pošto je pop Đura Vukelić dolazio povremeno iz Hamiltona radilo se intezivno na tome da se osnuje CŠO tako da je marta meseca 1953 do toga i došlo na radost svih nas.

Ubrzo je osnovan i hor CŠO Sv Đorđe gde sam ja 5 godina bio predsednik i uopšte sam bio veoma aktivan na svim poljima rada ove opštine. Prvi stalni sveštenik koji nam je došao bio je otac Nika Stoisavljević.

Kada sam došao u Toronto priključio sam se CŠO Sv Sava i ujedno postao član njihovog hora. 1961 izabran sam za predsednika hora koji je tada brojao 15 članova. Za nekoliko godina,  upornim radom i agilnošću hor je narastao na 50 članova. Ujedno sam 15 godina bio član uprave CŠO aktivno učestvujući u mnogim akcijama i projektima. Izdvojio bi humanitarnu akciju za crkvu u Jasenovcu koju sam prvi pokrenuo a kasnije se pridružio i Branko Vučković. Uspeli smo da sakupimo 25 hiljada dolara. Takođe kada je bila akcija hrama za Vračar bio sam vrlo aktivan...pa onda za crkvu u Prištini...i još mnogo toga.

Kad god se osvećivala neka crkva u Kanadi davao sam u ime Srpske Narodne Odbrane $1000, u ime Radio Šumadije $1000 i u svoje lično ime $150.

Aktivan sam član Srpske Narodne Odbrane u Kanadi koja je osnovana još davne 1916.

Kada je kralj Aleksandar proglasio Kraljevinu Jugoslaviju SNO promenila je ime u Jugoslovensko - Kanadsko udruženje da bi 1942 pod inicijativom Bajčetića počela ponovo da se oformljuju ogranci SNO.

Na sveopštem kongresu 1943 u Hamiltonu Bajčetić je izabran za predsednika  novooformljene SNO.

Boža Marković posle ubistva kralja Aleksandra 27. decembra 1934 osniva Glas kanadskih Srba. 1944 SNO otkupila je Glas , tako da je postao sastavni deo SNO.

1951 na kongresu u Torontu dolazi do razdvajanja i podele SNO. Ostalo je isto ime obe odbrane na srpskom a na engleskom SNO čiji sam ja član dobija ime Serbian National Shield Society of Canada a druga SNO je Serbian League of Canada u čijem okviru je i Kanadski Srbobran.

Ono što želim da istaknem je činjenica da smo mi stara emigracija koji smo došli pre 50 godina se priključili postojećim organizacija, nismo osnovali nove. Da li smo time prouzrokovali neke podele, ne znam, ali smatram da je bilo mnogo pametnije nadograđivati ono što već postoji.

Maja meseca 1970 na sednici u CŠO na kojoj je prisustvovao i Boža Marković donosimo odluku da osnujemo naš srpski radio. Tako je nastao Radio Šumadija. Aca Đorđeviđ je izabran za predsednika,  Olga Marković je izabrana za urednika radio programa ali je ubrzo prestala da radi jer je imala obaveze a ja sam postao urednik radio časa i evo do dana današnjeg sam i urednik i spiker i direktor radio Šumadije.

Mi smo zvanično Srpsko Kanadsko udruženje koje smo nezavisno sa svojom samostalnom upravom i finansira se od oglasa, od čestitki i dobrovoljnih priloga".

G. Bora Dragašević otac tri sina i jedne ćerke, deda sedmoro unučadi pričao nam je još mnogo toga ali nažalost zbog prostora nismo u mogućnosti da sve to prenesemo. Na kraju sumiramo sve ono što je postigao, a toga nije malo. "Ceo moj život posvetio sam religioznom nacionalnom, humanitarnom i kulturnom radu i ono što želim da naglasim sve to radio sam bez ikakve novčane nadoknade".

Aktivnosti u Kanadi na nacionalno kulturnom polju

Član Srpske narodne odbrane od dolaska u Kanadu 1948 godine. Predsednik SNO od septembra 1977 godine do danas. Član uredničkog odbora Glasa kanadskih Srba od 1975 do 1987 a od 1987 do danas glavni i odgovorni urednik Glasa.

Rad na crkvenom polju

Od dolaska u Kanadu organizator proslave Uskrsa 1948 godine u Montrealu, kada je planirano organizovanje CŠO u Montrealu.

Marta meseca 1953 godine jedan od osnivača CŠO Sv. Đorđe u Nijagari. Očitao Očenaš i govorio o potrebi osnivača CŠO. Bio izabran za drugog člana Odbora za pisanje pravila CŠO u Nijagari. Iste godine jedan od osnivača crkvenog hora Sv. Đorđe u Nijagari i prvi predsednik hora, punih pet godina, do prelaska u Toronto 1958 godine. Bio je pomoćni dirigent hora u crkvi u Nijagari i pojac. Napravio mali pokretni ikonostas u privremenoj crkvi u Nijagari, koji je služio godinama.

Po prelasku na rad u Toronto, odmah postao član CŠO Sv. Sava sve do danas. 15 godina bio član uprave CŠO, a jedne godine i drugi potpredsednik CŠO. Bio više puta predsednik hora Sv. Sava. Dobio od hora, povodom 50 godina pevanja, plaketu-povelju i od Srpskok pevačkog saveza zlatnu značku.

Bio organizator Prvog Srpskog pevačkog Festivala u Nijagari 1955 godine i Pevačkog Festivala u Torontu.

Bio Chair-man Konvencije SPS, koja je održana u Torontu u hotelu Suton, na kojo je uzelo učešća 56 delegata.

Bio osnivač i 10 godina Chair-man, trećeg distrikta SPS, koji je bio sastavljen od 4 hora Lakavane, Nijagare, Hamiltona i Toronta. Kombinovani hor brojao je 120 članova.

Kao predstavnik SPS bio Chair-man Pravoslavne omladine SAD i Kanade dve godine i organizator velike proslave nedelje pravoslavlja u Pitsburgu.

Kao član hora Sv. Sava bio 15 godina pomoćni dirigent u crkvi i pojac u crkvi Sv. Sava.

Dobio mnoge povelje zahvalnosti.

Rad na političkom polju Kanade

1952. godine postao član Liberalne partije za vreme života u Nijagari. Po prelasku u Toronto postao  aktivan član u distriktu u crkvi Sv Sava na Riveru.

Tadašnji poslanik i kasniji ministar Donald Makdonald 1973 godine preporučuje ga za prvog srpskog predstavnika pri Ministarstvu za Multikulturu. Od predsednika Trudoa dobio povelju zahvalnosti za taj položaj. Bio član Multikulturnog saveta 6 godina, a posle dolaska Konzervativaca na vlast, kada su ukinuli Multikulturni savet, osnovan je Canadian Etnocultural Council, u kojem je učlanjeno 35 etničkih zajednica. Već 28 godina predstavnik Srba u toj organizaciji.

Član organizacije Canadians For Genocide Museum. Bio jedan od osnivača Srpsko kanadskog saveta. Pre nekoliko meseci izabran za potpredsednika Srpsko kanadskog kongresa.

Radio Šumadija

Osnivača radio Šumadije maja 1970 godine. U poslednjih 35 godina direktor radio programa i glavni spiker. Od provincije Ontario dobio povelju za 25-godišnji volonterski rad. Dva puta bio primljen kod Guvernera Kanade kao srpski predstavnik pri multikulturnom savetu.

U toku svih radova kako kaže "nikada nisam bio plaćen za svoj rad".

Srpski dan i Vidovdanska proslava biće održane u subotu 25. juna i nedelju 26. juna na kojoj će kako nam g. Dragašević kaže pored mnogobrojnih značajnih gostiju biti princ Aleksandar i princeza Katarina i srdačno vas sve poziva da provedete prijatne trenutke me đu svojim narodom uz bogati kulturno - umetnički program.

Ivana Đorđević
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"