Povodom vrlo uspešno završene manifestacije FAT - Alternative Fashion Week, u organizaciji Vanje Vasić, razgovaramo sa naše tri modne kreatorke iz Srbije, koje su učestvovale na FAT- u i pri tom bile veoma zapažene.

Priča počinje u aprilu ove godine kada je Vanja Vasić prisustvovala Fashin Week-u u Beogradu gde je od svih učesnika pozvala 4 naše modne kreatorke da učestvuju na FAT-u u Torontu. Svetlana Trifunović, Ana Grebec i Bojana Ilić odazvale su se njenom pozivu a Nataša Šarić, zbog obaveza koje je imala nije došla.

Tri devojke, pune entuzijazma i neke specifične energije, zaista su na reprezentativan način predstavile publici Toronto svoju kreativnost, originalnost i svaka na svoj način specifičnost koja je svojsvena svakoj na jedan vrlo kreativan način.


Svetlana Trifunović - Ceca - atraktivnom kolekcijom, kombinacijom belih pahuljastih materijala i izbledelog teksasa pod vrlo neobičnim nazivom "Ekstravagantne jagodice sa šlagom bezbrižno hodaju ulicom" bila je izuzetno zapažena od strane ljubitelja mode. Modele koji su bili pomalo nestvarni i izazovni a sa druge strane veoma seksipilni i nežni, zaista samo bezbrižni mogu nositi ulicama grada.




Ana Grebec - je svojom kolekcijom "odputovala" u svet bajki i prisutnima dočarala svet Čarobnjaka iz oza i poznatih likova iz sveta mašte. Njena revija “Following the yellow big road” tačno je imala svoju priču i putanju. Pastelne boje, karneri, pomalo utegnuto pomalo, lepršavo a nadasve maštovito.





Kolekcija Bojane Ilić je šarenolika igra boja slojevitih i prirodnih materijala. Dobro izkombinovani delovi odeće deluju jako atraktivno i prilagodljivo za sve prilike u životu. Kreativno i mladalački modeli u potpunosti odražavaju neiscrpnu energiju koju ova kreatorka nosi u sebi.




Šta za vas znači prisustvo na FAT-u.

Svetlana (slika desno): Ovo je svakako jedno lepo iskustvo pogotovu što sam prvi put nastupala na Fashion Week- u Beogradu i evo sada sam bila u Torontu. Sve je ispalo super. Nisam došla nisakakvim očekivanjima da ću nešto ovde značajno uraditi - bilo mi je jako drago da budem deo jedne ovakve manifestacije. Ovo je jedno lepo iskustvo i nikada ne znaš šta sledi iza toga.

Ono što ja očekujem i priželjkujem, vezano je ipak za neke druge evropske gradove.


Ana: Ovo je dobra promocija za mene jer je situacija u Srbiji takva da retko ko ima priliku da putje van zemlje. Ja sam diplomirala pre godinu ipo dana i za mene je ovo jako bitno - to je jedno novo iskustvo a i od velikog značaja za moju karijeru.


Bojana: Jako mi je drago što sam bila u Torontu i što sam imala priliku da pokažem svoju kolekciju na ovakvoj jednoj manifestaciji. Nisam gajila nikakva posebna očekivanja ali sam se maksimalno potrudila da uspostavim što više kontakta i da pričam sa što više ljudi. Smatram da sam moraš da se boriš za sebe. Retke su situacije da te neko angažuje, pogotovu kada nisi, kao ja, još uvek neko ime u svetu mode.


Šta mislite o organizaciji i uopšte o celokupnoj manifestaciji?

Svetlana: Bio je to zaista u pravom smislu jedan alternativni modni događaj. Revije su bile maksimalno šarenolike i pomalo otkačene. Lično sebe baš ne vidim u tom svetu čiste alternative, ali mi je sve bilo baš interesantno. Scena, muzički program, izloženi eksponati, galerije ... jako lepo osmišljeno - sve što je organizovano u tom prostoru je fenomenalno. Ambijent je savršeno stopljen sa modelima. U prvom trenutku sam bili malo iznenađena manekenima ...ali posle kada sam ušla u tu "priču" sve se uklopilo u celokupnu sliku koja je deo tog alternativnog sveta mode. Posebno sam fascinirana Vesnom i svim što ona radi. Ja sam bila oduševljena njenim performansom.


Ana (slika desno): Ovo je jedna mlada manifestacija tako da svakako ne treba zameriti za neke male propuste. Sve što se dešavalo u back-stage-u bilo je za mene pomalo konfuzno. S druge strane i u Beogradu je isto bilo nekih propusta a manifestacija se održava već 15 godina. Međutim kada pređete sa druge strane, tamo gde je bila publika... sve je izgledalo fenomenalno - baš mi se sviđalo. Bilo mi je jako sve zanimljivo...i prostor i ceo taj ambijent i celokupni program koji je trajao 3 dana.


Bojana: Meni se u vezi organizacije nisu sviđale neke sporedne stvari... možda i nebitne ...ali eto zasmetale su mi. S druge strane, obzirom da je sve u začetku, ne treba im ni zameriti. U globalu organizacija je bila odlična. Što se tehničkih stvari tiče mislim da su ovi ljudi mnogo spretniji, brži od naših - verovatno zbog tehnologije koja je ovde na visokom nivou.

Još više zadivljuje činjenica da je većina njih volontirala. Ako želite kod nas da organizujete nešto na ovom principu, alternativno, sa studentima sa akademije...to bi bilo skoro nemoguće - bio bi raspad sistema.

U principu su mi se dopale par revija - vrlo kreativno, imaju priču. Mada je bilo i onih kojima fali da završe školu.


Šta mislite o modi koju ste imali priliku da vidite po gradu?

Svetlana: Ono što smo zatekli na ulici i nije tako loše. Vidi se da znaju da se obuku. Malo mi je možda neobično jer ima toliko nacija koje u svim tim stvarima ipak ne-kako drugačije izgledaju - toliko nacija - toliko različitih stilova.

Mislim da su naši ljudi fenomenalno obučeni obzirom koliko nemaju.

Ana: Ja mislim da ono što se nosi na ulicama Toronta je malo ispred onoga što možete videti u Beogradu. Može da se nađe garderoba koja je u trendu. U Srbiji žene možda imaju više stila ali ipak smatram da ovde ima više izbora.

Bojana (slika desno): Kod nas ljudi više prate modu, što se meni ne sviđa - glavno je biti u trendu. Moderna je plava - svi u plavo. Užas. Ovde su ljudi otvoreniji. Više kombinuju, verovatno iz tog nemarluka. Ima dosta mladog sveta koji se kreativno oblači - nekako imaju svoj stil, svoj pečat...Toronto je mnogo hladan grad, po atmosferi...ali ljudi su jako topli, pa se valjda to sve odražava i na modu.

Šta je to što vaš život ispunjava u Srbiji?

Svetlana: Ja sam iz Vrnjačke Banje i živim od ovog posla. Provela sam 3 godine u Rimu na Institutu za dizajn - odsek moda, tako da sam tamo dosta toga prošla i videla. Suština je jednostavna - ako nemaš para ili sponzora, nije lako probiti se u svetu mode.

Prvu reviju sam imala 2000-te u Vrnjačkoj Banji. Druga revija mi je bila ove godine u Beogradu na Fashion Week-u.  Dugi niz godina radim stvari po narudžbini što je kod nas jako isplativo. Sve radim sama. Nacrtam, odaberem materijal, skrojim, sašijem.

Mušterija mi objasni za koju priliku joj treba garderoba i od prilike šta želi i ja onda izaberem materijal i model. Sve to se pretvorilo u nešto jako interesantno i mene neizmerno izpunjava. Banja ima jako kreativne ljude a ujedno i one koji sebi ovako nešto mogu priuštiti. Ima i teških trenutaka ali zaista ne bih mogla da radim nešto drugo. Dok god budem mogla biću u ovom svetu - u svetu mode jer bez toga ne bih mogla da živim. Smatram da nisam ja odabrala modu - moda je odabrala mene.

Ana: Živim u Beogradu, inače sam rodom iz Kikinde.Vrlo je teško da te neko angažuje posle revije ili otkupi modele. Imala sam dve male revije i treću na Fashion Njeek-u u Beogradu. Bilo mi je jako drago zbog toga, obzirom da sam pre godinu ipo dana završila Akademiju (grafički smer). Neke lepe stvari počele su da mi se dešavaju posle revije u Beogradu. Kolekciju koju sam prikazala u Torontu je premijerno izvedena - specijalno sam je za ovu priliku spremala.

Ja imam svoj brend i mnoge moje stvari se prodaju po Beogradu ali svakako planiram da napravim svoj lejbl, svoju marku, neku svoju svoju liniju - želim da otvorim nešto svoje.

Bojana: Ja sam u ovom poslu od 2000 tako da imam ipak neko iskustvo. Prvu reviju sam imala na Smirnof Fashon Anjard - međunarodno takmičenje na kome je bila zadata tema koju smo morali da ispunimo. Bilo je 280 prijavljenih - ja sam bila među prvih 12. Zatim sam učestvovala na Fashon Week-u gde sam pravila torbe. Na Fashion Selection sam imala negde oko 4 revije... zatim sam ponovo učestvovala sa revijama na Fashin Week-u. (to su dve konkuretne manifestacije). Inače sam završila višu tekstilnu na smeru dizajn tekstila.

Imam firmu koju sam otvorila pre 2 godine koja se bavi dizajnom i produkcijom odeće. Klijenti su nam sve ove nove markentiške agencije; radimo uniforme, dizajn za razne performanse, i još mnogo toga. Od svega ovog živi firma. Ovo što ja radim je iz zadovoljstva jer ne bih mogla da radim za modne kuće. Probala sam posle škole da radim nekih 8 meseci za modnu kuću Dionis ali nije išlo. Doduše bilo je to jedno veliko iskustvo za mene - zaista sam puno toga naučila.

Kakvi su vam planovi, o čemu maštate i čemu se nadate?

Svetlana: Mnogi maštaju da budu u Italiji. Odeća i moda u Rimu je nosiva ali nije nešto kreativna. To nije moj stil. Uvek sam želela da budem u Parizu. Od kada znam za sebe tj. od kada sam ušla u modu moj omiljeni kreator je bio i ostao Jean Paul Gaultier. Ovo što trenutno radim je samo upola kreativno od onoga što bih volela da radim, što imam u glavi.

Pariz je grad koji me fascinira - mislim da bi tamo mogla u potpunosti da se ostvarim. Jednog dana, a nadam se uskoro, ću otići tamo...i ako treba sedeću danima na stepeništu ispred ateljea... dok me ne prime (...smeje se).

Ana: Moj plan je da uđem u modnu industriju iako to nije moj senzibilitet. Međutim smatram da modna industrija mora da se prođe - to je jedno neophodno i veliko iskustvo.

Mislim da u Beogradu ima još uvek prostora da se baviš modom. Kvalitet se lako probija. Nameravam za sada da neko vreme budem u Srbiji i steknem iskustvo. Naravno da se tu moje želje ne završavaju, ali trenutno nemam neki konkretan plan. Volela bih da u nekom trenutku svog života vreme provedem u Njujorku i oprobam se u tim vodama. To je za mene neverovatan grad.

Bojana: Volela bih da ne završim karijeru u Srbiji. Moj problem je što mnogo brže razmišljam, nego što mi se dešavaju stvari. Takvi su mi i roditelji i u takvoj sredini sam odrasla. Sebe mogu ovde da zamislim samo još par godina.

Volela bih da odem u Španiju ili Holandiju. Holanđani imaju dobro organizovan sistem, što se umetnosti tiče. Tamo mogu da se bavim modom jer razmišljam na sličan način kao njihovi dizajneri.  Ne maštam, kao većina kreatora, o Italiji i Parizu - za njihove pojmove bih morala da smirim malo svoje strasti.

Treba mi ipak još malo vremena da "doradim tu svoju priču". Fali mi neki film i neka revija u Evropi da bi ta moja portfolia bila potpuna. Kada ne budem mogla više da "dišem" u Srbiji i ne budem imala sa kim da radim... staviću portofoliju pod mišku i krenuti prema zapadu.


Šta je to što vas inspiriše? Kako postižete svoj unutrašnji mir?

Svetlana: Mene inspirišu prijatelji, okolina, boje, materijali. Na kolekciji koju sam prikazala je možda neko dete imalo uticaj na mene...oslonila sam se na belo...krenulo je nešto medeno, sladunjavo... pošto volim takve stvari nežne i seksi...

Dosta vremena provodim sama. Neki mir nalazim noću kada znam da niko ne može da me uznemirava. Tada se isključim... i tada radim ...i to mi prija. Meni je Banja idealna. Volim šetnju kroz prirodu. Uživam sama sa sobom. Ne znam kako mi dolaze ideje. Može i ovaj zid da me inspiriše. Imam lepo ikruženje koje mi prija i verovatno sve to utiče da se lepo osećam i da nemam nikakav problem da stvaram. Ne treba mi ništa posebno. Ja sam u nekom svom svetu i neverovatno ali mi je uvek lepo. Kada stvaram retko ispadne ono što sam u prvom trenutku zamislila. Mislim da ne bi bilo tako da ne radim sve sama. To ti je kao umetničko delo - kao slika.

Ana: Nikada nisam tražila inspiraciju u kreacijama poznatih modnih kreatora. Ima kod nas kreatora koji prave nešto svoje, ali ipak možeš da prepoznaš neke stvari koje su skinuli od drugih. Trenutno temu crpim iz bajki. Par revija su mi bile iz bajki. Ova modna revija u Torontu bila mi je inspirisana filmom Čarobnjakom iz Oza i glumicom Džudi Garden koja me očarava. Volim da imam jak koncept da imam konkretnu priču.

Rođena sam u Kikindi, Akademiju završila u Novom Sadu koji mi je bio premali i prespor. U Beogradu sam se našla. Volim ljude, masu frku, dešavanja. Mir nalazim u muzici bez koje ne mogu ni jedan dan da provedem. Ona me potpuno smiruje, ispunjava, inspiriše.

Bojana: Ubeđena sam da bi čovek bilo šta mogao da radi u svom životu, a da to nije po principu digitrona, mora da ima maštu. Ja maštam i zatorenih i otvorenih očiju. Bila sam presrećna što put do Toronta toliko dugo traje...jer imaću vremena da maštam. Neću moći ništa da radim i imaću neko vreme samo za sebe. U Beogradu me uhvati panika ako u izgledu nema nikakve akcije - ja sam težak radoholik.

Sve u mom životu, i kreativnost i inspiracija i ta moja mašta i realizacija zavise od osećanja. Ja sam sebe izdresirala da me najbanalnije stvari i situacije mogu motivisati da stvaram...ali u suštini ...na kraju sve zavisi od toga kako se osećam - bitna je ta energija u meni... a hvala Bogu imam je na pretek.

Vreme provedeno sa ovim devojkama bilo je neverovatno prijatno. Sresti mlade ljude koji i pored budućnosti koja baš nije ružičasta znaju da maštaju a pri tom i duboko veruju , svim srcem u ono što rade... je beskrajno lepo.

Ni u jednom trenutku razgovora nisam primetila kod njih da postoji ikakva sumnja da neće uspeti u svetu kome žele da pripadaju, svetu mode. Želim im uspeh jer one to zaslužuju.

Ivana Đorđević

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"