1453. -
|
U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima, koja je dovela do okončanja Stogodinjeg rata.
|
1762. -
|
Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon to je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
|
1790. -
|
Umro je kotski ekonomista Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo), najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").
|
1890. -
|
Sesil Roud (Cecil Rhodes), po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Junoj Africi.
|
1912. -
|
Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof il Anri Poenkare (Jules Henri Poincare). Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraivao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
|
1917. -
|
Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota (Saxe-Coburg-Gotha) u Vindzor (Windsor) zbog antinemačkog raspoloenja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
|
1928. -
|
Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i umarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom ujovićem osnovao Srpsko geoloko drutvo.
|
1945. -
|
U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil (Churchill), kojeg je 28. jula zamenio novi ef britanske vlade Klement Atli (Clement Atlee), doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
|
1946. -
|
U Beogradu je pogubljen Dragoljub Draa Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
|
1959. -
|
Umrla je čuvena američka dez i bluz pevačica Bili Holidej (Billie Holiday).
|
1968. -
|
U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je dolo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr (Hassan).
|
1969. -
|
U paniji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa (Juan Carlos), koji je preuzeo vođstvo drave 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
|
1973. -
|
U Avganistanu je proglaena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodinja vladavina kralja Mohameda Zahir aha (Mohammed, Shah). Predsednik je postao bivi premijer Sardar Muhamad Daud Kan (Muhammad Daoud Khan).
|
1975. -
|
Američki i sovjetski vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford (Stafford), razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
|
1979. -
|
Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle (Somoza Debayle) dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre (Daniel).
|
1981. -
|
Vie od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
|
1984. -
|
Lansiran je sovjetski svemirski brod "Sojuz T12", a član posade Svetlana Savickaja postala je prva ena koja je "proetala" svemirskim prostorom izvan letelice.
|
1994. -
|
Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu ampionsku titulu.
|
1995. -
|
Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo (Juan, Fangio), petostruki svetski ampion u "Formuli-1".
|
1996. -
|
Američki putnički avion "Boing 747" na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon to je poleteo sa aerodroma "Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
|
1998. -
|
Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
|
1998. -
|
Dinovski talasi izazvani snanim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su est sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
|
1998. -
|
Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
|
2000. -
|
Baar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavi prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
|
2001. -
|
Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
|
2001. -
|
Nakon zavretka sukoba na Kosovu i prestanka vazdunih napada NATO-a na SRJ, istraitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronali su, prema izjavi portparola tuilatva suda Florens Artman (Florence Hartmann), tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 rtve od kojih je 2.099 identifikovano.
|
2002. -
|
Umro je Jozef (Joseph) Luns (90) komandant Zapadne alijanse sa najduim staom na toj funkciji. Luns, bivi ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dunost napustio je 1984. godine.
|
2003. -
|
U Americi je umrla "kraljica salse", pevačica kubanskog porekla Selija Kruz (79). Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.
|
2004. -
|
Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesnitvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zatićenog svedoka.
|
2005. -
|
Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optunicu protiv biveg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godinje vladavine.
|