1358. -
|
Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Viegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godinjeg danka i pruanja pomorske pomoći novom gospodaru.
|
1564. -
|
Umro je vajcarski teolog francuskog porekla an Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u enevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike drutvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrićanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.
|
1679. -
|
Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji titi građane od nezakonitog hapenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.
|
1703. -
|
Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na uću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.
|
1806. -
|
Francuska vojska je ula u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila vievekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
|
1840. -
|
Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini (Niccolo Paganini), čijoj su vetini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa est violinskih koncerata.
|
1860. -
|
Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
|
1868. -
|
U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa antić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na kolju". Pripadao je mostarskom krugu oko knjievnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.
|
1878. -
|
Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Isidore Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.
|
1905. -
|
U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doivela je teak poraz u bici kod Cuime izgubivi 26 od 45 brodova.
|
1909. -
|
Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").
|
1910. -
|
Umro je nemački bakteriolog Robert Koh (Koch), jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronaao izazivača kolere.
|
1923. -
|
Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kisinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisinder (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), dravni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zasluan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
|
1930. -
|
I Indiji počeli iroki talasi nereda povodom hapenja Gandija.
|
1937. -
|
U San Francisku je puten u saobraćaj "Golden Gejt" (Golden Gate Bridge), jedan od najvećih mostova u svetu.
|
1940. -
|
Počela evakuacija savezničkih trupa iz Dankirka, u Francuskoj.
|
1941. -
|
Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.
|
1942. -
|
U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen ef Gestapoa Rajnhard Hajdrih (Reinhardt Heydrich). Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovnitva u Čekoj i Moravskoj.
|
1952. -
|
Potpisan ugovor o odbrani evropske zajednice.
|
1960. -
|
U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.
|
1964. -
|
Umro je indijski dravnik Davaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
|
1988. -
|
Sirijske trupe ule su u juna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih iitskih milicija.
|
1990. -
|
U Poljskoj odrani prvi slobodni demokraski iybori posle vie od 50 godina.
|
1992. -
|
U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. Evropska Zajednica uvela trgovinsku blokadu prema Srbiji.
|
1993. -
|
U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je otećena.
|
1997. -
|
efovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavnitva.
|
1997. -
|
NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.
|
1999. -
|
Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optuio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloevića i jo četvoricu najviih funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
|
2001. -
|
U Japanu je odran prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korićenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
|
2003. -
|
Predsednik Perua Alehandro (Alejandro) Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije trajkova i demonstracija irom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja trajkom 12. maja.
|
2004. -
|
Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret "Snaga Srbije" i postao njen predsednik.
|