Imam dvadeset i pet godina, jedinica sam, završila sam poslediplomske studije i još uvek živim sa roditeljima. Moji roditelji su starog kova, vrlo kritični i u svakoj situaciji nađu nešto negativno. Oni ne prihvataju moga dečka zato što nije završio fakultet mada ima dobar posao i dobru zaradu. On živi sam, plaća rentu i sebe izdržava, a moji roditelji se ponašaju kao da on mene materijalno iskorišćava što je potpuno netačno. Oni ga ili ignorišu ili govore o njemu loše. On je stariji 5 godina, stabilan, pored njega se osećam sigurno i za dve godine nismo imali nikakvih problema, osim pritiska mojih roditelja. On me podržava i razume, kulturan je sa njima, a oni se ponašaju kao da ga ne primećuju, ne pominju ga, a kada je nedavno bio u našoj kući mama je samo mene nutkala hranom, a ne njega kao gosta. Tata je jednom rekao: "Ne mogu reći da je dobro kad ne mislim tako, bilo bi isto kao kad bih rekao da je dobro da si izabrala čobanina." To je već vidno opteretilo mog dečka (sebe da ne pominjem).

Neverovatno je kako se u kući nakupim negativnom energijom. A kad sam sa dečkom par sati već mi se vraća osmeh, budem opuštenija, nestaje depresija. Nekad hladno razmišljam o samoubistvu jer osećam jak emotivan bol. Ja volim i poštujem svoje roditelje. Ali svo opterećenje koje imam dolazi mi od njih.

Jednom sam pukla pod tatinim kritikama kada je bio pripit. Kada ga je mama pitala što me tako opterećuje on je počeo sa pričom: "Ne opterećujem je, ja ne mogu da živim od vas dve, ja ću se ubiti, ne mogu više da vas podnosim."

Ja hoću da se zaposlim i iznajmim stan ili da odem kod dečka. U njegovom stanu se osećam bolje nego u rođenoj kući.




Odgovor

Draga citateljko,

Ne sumnjam da vam vaši roditelji žele sve najbolje, ali oni imaju neke svoje ideje šta je to što je najbolje za vas, i to se očigledano razlikuje od vašeg viđenja situacije. Isto tako ne sumnjam da osećate da je vaš dečko prava ličnost za vas, jer ličnost je mnogo važnija od diplome koju neko drži na zidu, a vas dvoje ste srodne duše što se ne sreće često. Budući da ste jedinica sva pažnja i pritisak roditelja su usmereni na vas i vi verovatno osećate obavezu da ispunite njihova očekivanja. Događa se, ne retko, da roditeljski pogledi na život vremenom postanu i vaši jer često sa sazrevanjem deca (u 30, 40 godini i kasnije) sve više postaju kao njihovi roditelji. Ono što vama sada izgleda dragoceno može vremenom postati razlog za sukobe-recimo ne bih se iznenadila da kasnije počne da vas muči što on nije imao ambicija i istrajnosti da studira, što vi imate potencijalno veća primanja i raznolikije mogućnosti za zapošljavanje širom sveta, dok su njegove opcije skučenije. Ali to ne mora biti slučaj, ima mnogo ljudi sa diplomama koji rade poslove za koje im diploma nije ni potrebna.

Moj je utisak da vas pritiska emotivna zavisnost od roditelja, ne želite da ih povredite, dok s druge strane želite samostalnost. Vaše psihosomatske tegobe su indikator tog konflikta a pomisli "da skratite muke" su pravi vapaj za pomoć, mada mogu biti i naučeno ponašanje po uzoru na oca koji preti da će se ubiti ako mu se suprotstavite. Preporučila bih vam da odete negde na terapiju jer samo sa neutralnom profesionalnom osobom možete da odaberete pravac u kome treba da idete. Ispovedanje dečku, može u budućnosti da vas košta mnogo. Roditelji će vam itekako biti potrebni i kasnije u životu a i vi njima, te ako ostanete sa njim i osnujete porodicu vaš dečko može početi da se protivi njihovim posetama i može podržavati napetost zbog osećanja uvređenosti. Zato pokušajte da te probleme rešavate sa nekim ko nije uvučen u porodične odnose i ko vam neće kroz 10 godina nabijati na nos stvari koje vi sada u najdubljem poverenju delite sa njim.

Ekonomsko osamostaljivanje u ovom trenutku treba da vam bude prioritet, dok preseljenje kod dečka meni ne izgleda kao dobro rešenje iz prostog razloga što u zajednicu ne treba ulaziti da bi se pobeglo iz druge neprijatne situacije. Ako živite samostalno i sa dečkom izgradite odnos dve samostalne osobe koje znaju šta rade i šta hoće u životu, onda ćete moći bistre glave da odlučite šta želite da radite.
Potražite psihološku pomoć i nastojte da izgradite svoj život bez zavisnosti od roditelja i dečka, uverena sam da će vam se to dugoročno isplatiti.
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"