Ishrana naših
ljubimaca je veoma važna i nezaobilazna tema prilikom rutinskih poseta
veterinaru, a često se nje dotičemo i kada se radi o nekom zdravstvenom
problemu.
Danas mnogo više
znamo o ishrani pasa i mačaka nego samo pre desetak - dvadesetak godina.
Kod sastavljanja kompletnih smesa koje su danas na tržištu obraća se
pažnja neverovatno velikom broju detalja da bi se udovoljilo svakoj, i
najsitnijoj potrebi ovih životinja.
Ne radi se samo o osnovnim
hranljivim sastojcima kao što su belančevine, ugljeni hidrati i masti,
niti samo o vitaminima i mineralima. Dugačak je spisak raznih
esencijalnih amino i masnih kiselina, mikroelemenata kao i specifičnih
jedinjenja koje se smatraju ne samo blagotvornim već i neophodnim.
Zahvaljujući ovome, kao i kvalitetnoj veterinarskoj zaštiti, naši
ljubimci imaju daleko duži životni vek nego što su imali njihovi
preci.
Mada su psi i
mačke u krajevima iz kojih potičemo tradicionalno dobijali ostatke sa
trpeze i druge "jestive otpatke", a oni razmaženiji i finije zalogaje sa
jelovnika njihovih gospodara, treba strogo izbegavati da im se daje
ljudska hrana, iz više razloga.
Pre svega, ovakav jelovnik ne ispunjava
njihove potrebe u hranljivim sastojcima i obično je previše kalorična,
pa dovodi ne samo do metaboličkih problema, već i do gojaznosti.
Drugo,
kao posledica neprilagođene ishrane i neproporcionalne zastupljenosti
nekih materija, mogu se posledično razviti i neka specifična oboljenja
kao što su pojava kristala u mokraći i kamenja u bešici (što može
dovesti do nemogućnosti mokrenja), hipertenzija i druga kardiovaskularna
oboljenja, problemi sa pankreasom, jetrom i tako dalje.
Konačno, one
životinje koje su navikle na "domaću" hranu, nerado jedu hranu za pse
odnosno mačke i time dodatno otežavaju povratak na ishranu koja je za
njih pogodnija.
Hrana za pse i za
mačke dolazi uglavnom u dva oblika: suvom (peletiranom) i vlažnom (najčešće
u konzervama). Obe forme predstavljaju kompletne, izbalansirane smese.
Većina vlasnika pasa prednost daje suvoj hrani jer je praktičnija i
srazmerno jeftinija, mada je ona u konzervama obično ukusnija i neki
izbirljivi psi preferiraju ovaj oblik. Kod ishrane mačaka danas se sve
više preporučuje da se koristi pretežno vlažna hrana, a o razlozima za
ovo biće reči u posebnom poglavlju.
Bez obzira da li
se opredeljujemo za suvu ili vlažnu hranu, treba se strogo pridržavati
uputstva na pakovanju koje se odnosi na količinu koju dajemo. Ona zavisi
uglavnom od telesne težine psa odnosno mačke, ali i od životnog doba kao
i od toga koliko je životinja aktivna.
Odrasli psi i mačke se uglavnom
hrane dva puta dnevno, znači propisana dnevna količina se podeli u dva
obroka. Kod velikih rasa pasa uglavnom se primenjuje hranjenje jednom
dnevno, i to uveče. Štenad i mačići jedu više puta dnevno i treba da
dobijaju posebnu hranu koja je namenjena za taj uzrast i to do godinu
dana starosti kod mačaka, dok se kod štenaca prelazi na hranu za odrasle
nešto ranije, opet u zavisnosti od rase odnosno veličine.
Postoje i
kompletne smese za starije, manje aktivne životinje, kao i posebne
dijete koje prepisuju veterinari kao pomoć u lečenju i kontroli raznih
oboljenja.
Tibor Toman, DVM
|