|
Nije
slučajno što su mačke postale a i ostale jedna od dve
najomiljenije vrste životinja koje držimo kao kućne ljubimce.
Izvrsno su se adaptirale na novi način života, i, za razliku od
pasa, mogu bez problema da žive u stanu, nikada ga ne napuštajući
jer ga naprosto smatraju svojom teritorijom. Veoma su umiljate, deluju
smirujuće na čoveka, ali su sačuvale veliku dozu
“nezavisnosti” – nikada se ne podređuju čoveku kao, na
primer, psi.
 Da
bismo razumeli specifičnosti ishrane mačaka, moramo se
nakratko setiti njihovog porekla i načina ishrane u divljini.
Mačke
su grabljivci i pravi primer mesojeda. Odlični su lovci, obično
pojedu svež i čitav plen sa sve iznutricama i telesnim sokovima.
Njihov je obrok, dakle, bogat belančevinama, a i dovoljno je sočan
da obezbedi neophodnu vodu jer mnoge vrste mačaka žive u
polupustinjskim uslovima pa i jedva piju vode.
Njihov je metabolizam
prilagođen visokoproteinskoj hrani pa su čak u stanju da belančevine
koriste kao izvor energije dok su ugljeni hidrati nešto sa čim teško
izlaze na kraj pa ako ih u obroku ima više nego što je potrebno, mogu
dovesti do gojaznosti i drugih metaboličkih poremećaja.
Ipak,
ovo ne znači da svoje mačke možemo hraniti sirovim mesom –
to bi bila veoma jednostrana i, u krajnjoj liniji, siromašna ishrana
jer bi brzo dovela do nedostatka mnogih minerala i drugih materija.
Upotreba dobro balansirane, gotove mačije hrane je neophodna jer
samo će takva ishrana obezbediti adekvatan balans hranljivih
materija i preduprediti neke bolesti za koje danas znamo da su izazvane
deficitarnom ishranom.
Takav je na primer oblik miokardiopatije koji je
bio masovna pojava dok se nije ustanovilo da nastaje usled nedostatka
jedne esencijalne aminokiseline, taurina, koji se sada dodaje u svaku
hranu za mačke. Neizbalansirana ishrana i upotreba jeftinih,
nekvalitetnih vrsta hrane često doprinose i problemima sa urinarnim
traktom.
Trebalo
bi stremiti što većem udelu sočne mačije hrane (koja obično
dolazi u konzervama) u obroku, a što manje koristiti suvu hranu koja je
po pravilu mnogo bogatija ugljenim hidratima i zato kod nekih mačaka
doprinosi razvoju gojaznosti, a pretpostavlja se, i dijabetesa. Takođe
je važno da mačke piju dovoljno vode, I često ih u tome treba
potsticati na razne načine (ostavljati više činija sa svežom
vodom, dozvoljavati im pristup slavini ako vole da piju sa nje itd.).
Tibor Toman, DVM
|
