| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA | |
SAVETI VETERINARA |
|
Imam psa mešanca starog devet godina, i primetio sam da poslednjih meseci hoda ukočeno i pomalo šepa na jednu od zadnjih nogu. Ovo se najviše primećuje ujutru, odnosno kada ustane, a kasnije se „uhoda“. Znam da su stariji psi podložni problemima sa zglobovima, a i sam patim od artritisa. Ja obično uzimam Aspirin kada imam problema. Da li i njemu mogu dati Aspirin, i koliko? Milan --------------------------- Odgovor Artritis predstavlja upalu zgloba, i on može biti akutan i hroničan, da zahvata jedan zglob ili više njih, i može imati različitu etiologiju, odnosno uzrok. Ono što se u svakodnevnom govoru označava artritisom je, u stvari, hronični ili degenerativni artritis, drugačije artroza. On se obično javlja ili kao posledica neizlečenog akutnog artritisa, nakon povrede ili usled suptilnih promena u zglobu i mikroozleda koje tokom godina dovode do razvoja degenerativnih procesa. Ove promene u zglobu su kompleksne prirode, ali uprošćeno, dolazi do propadanja hrskavice koja oblaže zglobne površine i do promena u količini i kvalitetu sinovijalne tečnosti koja „podmazuje“ zglob. Vremenom, stanje hrskavice se pogoršava, nekada dolazi do njenog propadanja i mestimičnog ogoljenja same kosti. Javljaju se koštane izrasline, izbočenja, zglobna čaura zadeblja, i smanjuje se pokretnost zgloba. Smatra se da kompleksnoj etiologiji nastanka hroničnog artritisa genetski faktor ima veoma značajnu ulogu, pa su zato neke rase pasa i podložnije ovom oboljenju. Pri tom, konformacijski problemi, kao što su displazija kukova, nepravilni stavovi nogu itd. postaju očigledan uzrok kasnijeg razvoja ovog bolnog stanja. U lečenju se najčešće koriste preparati iz grupe nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAIDs), u koju spada i Aspirin. Sam Aspirin je odličan, ali (obzirom da se radi o najstarijem leku uopšte koji je i danas u širokoj upotrebi) ima česte neželjene efekte kao što su iritacija želuca (uključujući i razvoj čira) i sklonost ka krvarenju. Zato se kod davanja Aspirina treba biti oprezan. Danas postoje savremeniji lekovi iz ove grupe, koji su razvijeni za upotrebu u veterini, i koji su bezbedniji, pogotovu kada se koriste duže vreme – kao što je u slučaju hroničnog artritisa. Svrha korišćenja ovih lekova nije samo u cilju ublažavanja bola, već je još važniji njihov protivupalni učinak, odnosno usporavanje procesa u obolelim zglobovima. Takođe se, uz ove lekove, često koriste i preparati iz grupe glukozaminoglikana. Ovo nisu lekovi, već nutraceutski proizvodi koji su u slobodnoj prodaji. Njih možemo, u neku ruku, smatrati hranom pre nego lekom. Ovde spadaju na primer Glukozamin i Hondroitin. Oni se koriste i kod ljudi, a postoje i forme koje su prilagođene psima. Njihov efekat je na duge staze i trebalo bi da se koriste svakodnevno. Preporučujem vam da posetite vašeg veterinara, da bi, pre svega, potvrdio dijagnozu, utvrdio lokalizaciju i procenio koliko je artritis uznapredovao, i da bi – na osnovu toga – mogao da vam preporuči adekvatni terapeutski plan. Tibor Toman, D.V.M. |
|
Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"
|
Promena izvrsena: 20 Apr 2012