|
|
| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA | |
|
|
| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA | |
 |
|
 |
| SAVETI VETERINARA |
|
|
 Imamo sve veći problem sa našim psom: komšije se žale da laje i zavija po ceo dan kada odemo na posao. Moja supruga je u poslednje dve godine bila kod kuće tako da je Bleki praktično bio sa njom i retko ostajao sam. Otkako se žena vratila na posao, svaki odlazak od kuće se pretvara u stres. Znam da neki ljudi svakog dana ostavljaju svoje ljubimce u „zabavištima“ za pse kako ne bi po ceo dan bili sami, ali je to za nas prevelik izdatak. Molim vas za savet! --------------------------- Odgovor Ovo što opisujete nije neuobičajeno, naprotiv: jedan je od najčešćih poremećaja ponašanja kod pasa sa kojim se danas susrećemo u veterinarskoj praksi. U nekim slučajevima razvija se u anksioznost dramatičnih razmera – destruktivno ponašanje (uništavanje nameštaja), defeciranje i uriniranje u kući, lajanje i zavijanje do iscrpljenosti... Terapija je u tim slučajevima dvojaka: medikamentozna (anksioliticima) i takozvanim tehnikama modifikacije ponašanja (kao što je tehnika desenzitizacije i slično). Vlasnici često pribegavaju odvoženju pasa u „dnevne boravke“ gde se nalaze u društvu drugih četvoronožnih ljubimaca i gde kvalitetno provode dan u igri, šetnji itd. Naravno, čovek bi ponekad postavio sebi pitanje: da li mu je uopšte potreban pas, odnosno da li je pas srećan u domu u koji vlasnici dolaze samo da prespavaju... Psi su veoma društvene životinje i najrađe provode vreme u blizini svojih „gospodara“. Najbolje ih je još od malih nogu navikavati na to da par sati ostanu sami u kući. Ovo ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem, ako nije u pitanju čitav dan, i ako još uvek ostane dovoljno vremena provedenog zajedno. Naravno, treba povesti računa i o fiziološkim potrebama naših ljubimaca, pa ako je radni dan dugačak, neko treba da u međuvremenu izvede psa u šetnju. Anksioznosti našeg ljubimca često – nesvesno – doprinosimo i sami, praveći od odlaska od kuće još veći događaj: opraštajući se dugo od njega, nepotrebno povećavamo tenziju. Pas za zebnjom posmatra naše pripreme za odlazak, oblačenje kaputa i slične radnje za vreme kojih nervoza (obostrana) raste. Trebalo bi postupiti upravo suprotno od ovog – ponašati se opušteno, a pri povratku kući, umesto razdraganog pozdravljanja, u početku ga skoro ignorisati, a kasnije mu se obraćati najnormalnijim, smirenim tonom. O konkretnim tehnikama desenzitizacije je najbolje da porazgovarate sa svojim veterinarom, a on će odlučiti, da li bi bilo potrebno u sve to uključiti i jedan od lekova ili blago umirujućih sredstava koji bi pomogli što brže i bezbolnije rešavanje ovog problema. Na kraju, veoma je važno i da se pas ne dosađuje dok je sam u kući: treba im obezbediti zanimljive igračke i žvakalice, ostaviti uključen radio, mada je mnogima najdraža zabava posmatranje prolaznika kroz prozor... Tibor Toman, D.V.M. |
|
|
|
Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"
|
Promena izvrsena: 20 Apr 2012
