9. januar (27. decembra po starom)
 Pravoslavna
Crkva, drugog dana po Božiću, molitveno se seća Svetog prvomučenika -
arhiđakona Stefana.
Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog dela jevrejskog naroda koji
su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u
srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još
uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja.
Stradanje svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga
na apostole, odnosno iste godine kada se Gospod Isus Hristos vazneo na
nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato
se naziva Prvomučenikom. Njegovo mučeništvo potresno je opisano je na
stranicama Svetog Pisma Novog Zaveta.
Sveti Stefan se naziva Arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje
su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u
Jerusalimu.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i
dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga
čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom
Pismu Novog Zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju
Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i
dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog Zaveta, dokazivao
Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju,
očekivanog toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo
neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svoji jasnim i istinitim rečima.
Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz
pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što
se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne strešine protiv
Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i
uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu
klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu
istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku
Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i
uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i
narodne polavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u
nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa
otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga." To je razjarilo
sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše
kamenjem.
Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle, koji je
kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu,
primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života
proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći
Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je
podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom
Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog
Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.
Sveti prvomučenik Stefan postradao, koji je postradao u današnji dan, je
u nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne
uračunaj im greh ovaj".
Samim primer mučeništva i bezpogovornog stradanja, Arhiđakon Stefan je
dao i, dan danas, daje primer svim hrišćanima. Njegov primer najbolje
objašnjava reči da je „krv mučenika seme Crkve".
Telo Svetog Stefana uze potajni Hrišćanin Gamalilo i sahrani na svom
imanju. Nešto manje od četiri veka posle, 415. godine, njegove mošti su
pronađene u oblasti severno od Jerusalima, i 2. avgusta prenešene u hram
podignut u Jerusalimu. Nedugo posle toga, u vreme vladavine cara
Teodosija II Mlađeg (408-450), prenešene su u Carigrad.
Na ikonama se predstavlja u đakonskom odelu, držeći u desnoj ruci
kadionicu, a u levoj položenu knjigu - Jevanđelje, naslonjenu na grudi,
a na knjizi su tri kamena simbolizujući način na koji je postradao.
Drugi način prikaza je sa trokrakim čirkom (trikirije) i zapaljenim
voštanicama u levoj ruci. Često se njegova ikona nalazi na dverima
ikonostasa, južnim ili severnim.
*************************
Iz Ohridskog prologa
Srodnik Apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po
oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje Apostoli
Sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u
Jerusalimu.
Zato se i prozva Arhiđakonom. Silom vere svoje Stefan činjaše čudesa
velika među ljudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s njim, no bivahu uvek
pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha, koji kroz njega dejstvovaše.
Tada posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuniše i
narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da
je hulio na Boga i na Mojseja. Brzo nađoše lažne svedoke koji to
potvrdiše.
Tada Stefan stade pred narod, i svi videše lice njegovo "kao lice
angela" (Dap 6,15), to jest lice mu beše ozareno blagodatnom svetlošću
kao negda Mojseju, kad je s Bogom govorio. I otvori Stefan usta svoja i
izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božija, koja Bog učini u prošlosti
narodu izrailjskom kao i mnoge zločine i protivljenje Bogu od strane
toga naroda. Naročito ih izobliči za ubistvo Hrista Gospoda nazvavši ih
"izdajnicima i krvnicima" (Dap 7,12).
I dok oni škrgutahu zubima, Stefan pogleda i vide nebo otvoreno i slavu
Božiju. I to što vide, on objavi Jevrejima: "Evo vidim nebesa otvorena i
Sina Čovečjega gdje stoji s desne strane Boga" (Dap 7,56). Tada ga
pakosnici izvedoše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima njegovim
beše i njegov srodnik Savle, docnije Apostol Pavle.
U to vreme stajaše u daljini na nekom kamenu Presveta Bogorodica sa
svetim Jovanom Bogoslovom i gledaše mučeništvo ovoga prvog mučenika za
istinu Sina njenog i Boga, moleći se Bogu za Stefana.
To se desilo na godinu dana posle silaska Duha Svetoga na Apostole. Telo
Svetog Stefana tajno uze i sahrani na svome imanju Gamalil, knez
jevrejski i potajni Hrišćanin. Tako slavno skonča ovaj prvenac među
mučenicima hrišćanskim i preseli se u Carstvo Hrista Boga. |
