|
19. januar (6. januar po
starom)
 Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) u januaru proslavljaju
Bogojavljenje kao jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.
Prema
hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na
reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.
Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima:
"Ti
treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim".
Isus mu na
to odgovori:
"Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".
Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i
Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas
Boga Oca koji je rekao:
"Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji".
Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - Bog Otac je
govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu
goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.Taj trenutak predstavlja objavljivanje
Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja
Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.
Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće.
Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha.Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na
sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili
u porti hrama.
Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao
čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća
radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i
zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja
grehova, očišćenja duše i tela.
Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao
nebo na Bogojavljenje" pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar
da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena
osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na
pričest.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a
otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".
Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od
Bogojavljenja.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali
se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.
Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu "nekršteni".
Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo,
da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i
da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi
može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen stari običaj da se u
reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi
ga uhvate. |
