|
6. maja (23. aprila po
starom)
Dan svetog
velikomučenika i pobedonosca Georgija
 Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici slave dan svetog
velikomučenika i pobedonosca Georgija - praznik
poznat u narodu kao Đurđevdan.
Đurđevdan
je po broju slavara u Srba na četvrtom
mestu, dok je prenos moštiju Svetog
Đurđa, Đurđic,
na osmom mestu po broju slavara.
Praznovanje Đurđevdana
pada 6. maja, a Đurđica 16. novembra po
gregorijanskom kalendaru. Đurđevdan
je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema
narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljevića
Marka.
Đurđevdan je među
najvećim prolećnim
praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju
vremena, Đurđevdan je
polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana.
Kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od
bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni
krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata.
Mnogi do ovog prolećnog praznika ne jedu ovčje
mleko i jagnjeće meso, niti do Đurđevdana spavaju u prirodi. Pored toga, mnogi ne muzu koze i ovce do tog
dana i na Đurđevdan prvi
put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, čija se
prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi.
Ako je na Đurđevdan vedro,
veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan
pada kiša, leto će biti sušno.
Pada li kiša na treći dan,
dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Sveti Velikomucenik Georgije
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i
časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac
postradao kao hrišćanin, majka se preselila u
Palestinu, gde je dečak odrastao.
 Već
u dvadesetoj godini dospeo je do čina
tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme
car je započeo veliki progon hrišćana,
a mladi Đorđe je stupio
pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin.
Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna
mučenja nisu pokolebali mladića.
On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i
spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe
molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među
njima i careva zena Aleksandra, glavni žrec
Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin.
Car je najzad odlučio da Đorđa
i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica
je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a
sveti Đorđe posečen
je 303. godine.
Mnoga čuda dešavala su se
od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i
nepokolebljive vere, učinio moćnim
da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga
iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
OBIČAJI
Biljani petak, dan pred Đurđevdan
Meštani sela Mihajlovac već 18 godina obnavljaju običaj branja lekovitog
bilja za meleme i bajanje. Taj praznik je poznat kao "Biljani petak", i
uvek pada u petak pred Đurđevdan.
Nije svejedno u kojem će se polju brati bilje, pa u mestima gde se
običaj održao na Biljani petak, ako je polje daleko, na branje se polazi
već oko ponoći. U polje se mora stići pre no sunce izgreje.
Devojke iz polja donose i cveće sa žilama da ga zasade u svoje bašte a
ostalo cveće, svezano u kitice, stave pod strehu na istočnoj strani da
stoji do Đurđevdana. Na Đurđevdan ga iseckaju, pomešaju sa ostalim
đurđevskim cvećem i daju stoci da bude zdrava.
Starije žene, koje se bave bajanjem, rado idu u polje po trave za
Biljani petak, jer veruju da bilje ubrano tog dana ima izraženiju
lekovitu i magijsku moć.
Na Biljani petak žene beru strašnik, kopitnjak, glogove grančice i
jalovi kukurek. Glogove grančice se beru da bi ukućani budu zdravi i
dugovečni, a kukurek da im vazda petao pred kućom peva, odnosno da se
porodica ne zatre.
U Mihajlovcu kraj Smedereva od 1989. oživeo je običaj jutarnjeg
okupljanja biljara i travara, ali takođe i mladih koji potom zajednički
odlaze po lekovite trave u potes zvani Bilje, nekoliko kilometara
udaljen od Mihajlovca.
Tog dana će u polju travari i biljari govoriti o svojim iskustvima sa
skupljanjem i korišćenjem lekovitih trava, o lekovitosti i moćima bilja.
Na kraju će devojke u narodnim nošnjama konkurisati za titulu lepotice
bilja. Uveče, po povratku iz Bilja, domaćica u lonac s vodom stavlja
razne trave brane toga dana. Svaka travka ima posebno značenje: zdravac
- da je mnogo zdravlja u kući; grabež - da se momci grabe oko devojke;
dren - da deca budu zdrava.
Bilje se potom stavlja pod ružu u bašti, a prvo crveno jaje od Uskrsa,
koje se još zove čuvarkuća, stavlja se u lonac sa travkama.
Vodom iz lonca deca se ujutru o Đurđevdanu umivaju, uz želju da budu
lepa i rumena kao crveno jaje. Ono se kasnije vraća da čuva kuću do
narednog Uskrsa kada će biti zakopano ispod voćke koja nije rađala, da
bi dogodine donela plod. |
