19. avgust
(6. avgust
po starom)
 Praznik Preobraženje Gospodnje
posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na
gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost.
Predanje još kaže da je Isus,
nakon što je apostolima rekao da će stradati, na goru Tavor poveo Petra,
Jakova i Jovana da "im otera tugu i učvrsti veru". Tada, za vreme
molitve, Gospod se preobrazio i kako je zapisano "njegovo lice sjalo je
kao sunce, a haljine behu bele kao svetlost".
"Tada se Hristu i apostolima
javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u
Jerusalimu", navodi se u verskim knjigama.
U crkvi se na Preobraženje, u
znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu, osvećuje se grožđe i deli
narodu, a u krajevima gde nema grožđa osvećuje se drugo voće.
Svaki praznik i njegovi običaji
vezani su i za godišnje doba u koje praznik "pada'. Zato se u narodu
obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je
Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
**********
“Jednoga dana, treće godine Svoje propovedi na zemlji, Isus povede
apostole Petra, Jakova i Jovana i izađe s njima na goru Tavor da se moli
Bogu. Dok se molio, Njegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine
Njegove postadoše sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred
njima i pokaza deo Svoje božanske slave. Pored Hrista ukazaše se Mojsije
i Ilija i razgovarahu s Njim o smrti koja Ga čeka u Jerusalimu.
Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, „i gle, glas iz oblaka
govoraše: ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega
slušajte.“ (Mt. 17;5)
Kad apostoli čuše glas Božji, uplašiše se i padoše licem na zemlju. Isus
im priđe, dodirnu ih i reče:“ustanite i ne bojte se!“ (Mt. 17;7) Kad
podigoše oči, oblaka više nije bilo. Videše samoga Isusa koji je opet
imao Svoj običan izgled. I siđoše s gore.
Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac
potvrđuje da je Isus Sin Božji. Takođe pojavljivanje dvojice
starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu, razbija
jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka (Ilija, Jeremija,…), već se
On ovim predstavlja kao Car nad prorocima. Ovim je Gospod hteo da ojača
veru svojih učenika kako u nastupjućim danima Njegovog stradanja ne bi
otpali od Njega.
On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što
je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku
slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi
kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Preobraženje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Slavi se na Istoku od VII veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj
kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad
Turcima kod Beograda. Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin
Janko, mađarski velikaš, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom
sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon
pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična
trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom. Danas se na kraju Svete
Liturgije služi obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima
praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom
jevanđelskom događaju.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori,
okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica
apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.
Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Miltonu (Ontario,
Kanada) Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i drugi, kao i
manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih
opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava
proslavu u slavnoj Sent Andreji. Negde se na današnji dan održavaju
sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i
drugde. |
